Nove mogućnosti za zapošljavanje i zaštitu od korona virusa Roma i drugih marginalizovanih grupa

BEOGRAD

Prvi talas pandemije Covid-19 doveo je do otpuštanja oko 200.000 ljudi ili 8% zaposlenih u Srbiji , a neizvesnost na tržištu rada posebno se negativno odražava na Rome, Romkinje i druge marginalizovane grupe.

Kako bi bili ekonomski osnaženi, 210 teže zapošljivih lica dobiće priliku za dodatni angažman kroz „Cash for work“ poslove, nalik javnim radovima, najavljeno je danas na konferenciji „Inkluzija – solidarnost i potencijal za razvoj“, koju su organizovali Nemačka razvojna saradnja i NALED zajedno sa Asocijacijom koordinatora za romska pitanja.


Podrška radnom angažovanju predviđena je u Vranju, Pirotu, Aleksincu, Kruševcu, Kragujevcu i Subotici gde će i oko 300 Roma i drugih osoba iz marginalizovanih grupa pohađati obuke za aktivno traženje posla kako bi obezbedili svoju dugoročnu zapošljivost.


– Smatramo da su zapošlјavanje i pomoć u zapošlјavanju najvažniji putevi izlaska iz začaranog kruga siromaštva. Već nekoliko godina broj Roma na evidenciji Nacionalne službe za zapošlјavanje kreće se oko cifre od 25.000. Mere socijalne pomoći tiču se najsiromašnijih delova stanovništva i romske porodice su najbrojniji korisnici ovog vida podrške. Izdvojila bih uvećanje roditelјskog dodatka za rođenje prvog i svakog narednog deteta, uvećan pristup dečijem dodatku, uslugu porodičnog savetnika, formiranje timova za podršku deci u uličnoj situaciji, kojima se bavilo Ministarstvo – rekla je prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.


Ona je na kraju poželela uspeh u realizaciji projekta sa želјom da na njegovom završetku, u avgustu 2021. možemo reći da smo u teškom periodu pandemije uspeli da posebnim merama osnažimo i zaposlimo Rome i Romkinje i pripadnike i pripadnice drugih marginalizovanih grupa i ojačamo njihov položaj u Republici Srbiji. „Ovo nije lak zadakat, ali i činjenica da smo se ovde okupili pokazuje našu snažnu želјu da uspemo“, dodala je Kisić Tepavčević.


– Pandemija COVID-19, sa kojom se suočavamo, unela je veliku neizvesnost u svakodnevni život lokalnih zajednica. Marginalizovane grupe poput zajednice Roma, žena i devojčica, starijih osoba i osoba za invaliditetom posebno su osetljive i trpe značajne posledice ove situacije. Imajući u vidu krizu sa pandemijom, postoji očigledna potreba za bolje koordinisanim odgovorom lokalnih samouprava kako bi se pomoglo njihovim lokalnim zajednicama, a posebno onima koji su najviše pogođeni trenutnom situacijom – izjavila je Njegova ekselencija ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji Tomas Šib.


– Pored toga, pandemija COVID-19 izuzetno snažno je pogodila zajednice Roma u Srbiji, pre svega zbog mogućnosti koje imaju za obavljanje lične higijene, higijene prostora, zbog sanitarnih uslova i generalno zbog uslova u kojima žive u romskim naseljima. Nadam se da će ovaj projekat doprineti unapređenju položaja većine marginalizovanih grupa ovog društva i da će pokazati da su solidarnost i partnerstvo od suštinskog značaja za celokupno društvo u ovakvim okolnostima – dodala je Njegova ekselencija ambasador Tomas Šib.


Drugi deo projekta „Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u 18 jedinica lokalne samouprave u vreme pandemije COVID-19“, koji se implementira uz podršku NALED-a i Asocijacije koordinatora za romska pitanja, obuhvatiće i 3.500 romskih porodica u 18 gradova i opština, koji će biti informisani o merama prevencije i oporavka od korona virusa. Ova inicijativa je deo projekta Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi GIZ.


Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović smatra da ćemo i zdravstvene i ekonomske posledice krize najbrže prebroditi kroz solidarnost, pri čemu nijedna grupa građana i radnika ne smeju da budu zanemarene. Zbog toga je cilj i da se podrže lokalne samouprave kroz podršku lokalnim kriznim štabovima za vanredne situacije.


– Prema zvaničnim podacima, Roma u Srbiji ima približno 150.000, a nezvanično i do četiri puta više. Kako bi se ostvarila bolja komunikacija sa romskom populacijom i brže reagovalo na njihove potrebe, plan projekta je da u svakoj od 18 lokalnih samouprava, u saradnji sa Asocijacijom koordinatora za romska pitanja, bude angažovani i obučeni lokalni medijatori koji će u kontinuiranom radu sa osetljivim grupama raditi na njihovom informisanju i osnaživanju. Takođe, cilj nam je i izrada preporuka za unapređenje aktivnih mera zapošljavanja i javnih radova na nacionalnom i lokalnom nivou – istakla je Jovanović.


Doc. dr Verica Jovanović, v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, složila se da je ova saradnja početak zajedničkog doprinosa poboljšanju života marginalizovanih grupa kroz bolji pristup svim oblicima zdravstvene i socijalne zaštite. Pandemija ne utiče negativno samo na zdravstveno stanje, već i mentalno zdravlje celog stanovništva, posebno marginalizovanih grupa. Na osnovu procena potreba, 18 izabranih opština predstavljaju pravi izbor, a takođe raspolažu kapacitetima koji mogu da podrže realizaciju ovih aktivnosti.


Mere prevencije, infromisanje i obuke kao odgovor na sve veću prisutnost virusa, sprovodiće se u Apatinu, Baču, Beogradu, Novom Beogradu i Zvezdari, Kraljevu, Novom Pazaru, Požarevcu, Raškoj, Somboru, Valjevu, Vršcu, Vranju, Pirotu, Aleksincu, Kruševcu, Kragujevcu i Subotici.

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare