NIŠ
Diskriminacije na tržištu i nizak stepen obrazovanja, samo su deo poteškoća sa kojima se romska populacija svakodnevno susreće – čulo se danas na okruglom stolu o romskom preduzetništvu održanom u Media centru Niš.
Istraživanje o specifičnostima romskog preduzetništva u Srbiji.su sproveli su Institut za teritorijalni ekonomski razvoj I Yurom centar.
Istraživanja je obuhvatilo 45 romskih preduzetnika iz cele Srbije I rezultati treba da pomogne formulisanju predloga mera koji kako bi se stvoranju boljih uslova za razvitak romskog preduzetništva. Jedno od mogućih rešenja ovakvog položaja romske populacije jeste kreiranje okruženja koje će biti podsticajno za razvoj romskog preduzetništva.
“Prvi korak bio je identifikovanje preduzetnika u romskoj zajednici. Nakon toga, dizajnirali smo upitnik koji se odnosio na ključne oblasti poslovnog okruženja i anketirali 45 registrovanih romskih preduzetnika. Oni najčešće pružaju usluge čišćenja, reciklažom otpada, poljoprivredom I izradom unikatnih predmeta. Većina preduzetnika romske zajednice su muškarci, vlasnici mikro preduzeća u kojima je zaposleno do devet radnika. Uglavnom su u pitanju porodični poslovi, a svaki naš ispitanik rekao je da među zaposlenima ima bar jednu osobu koja nije prijavljena“, kaže istraživač InTER-a Jasna Žarković .
Prema njenim rečimima finansiranje je najveća prepreka sa kojom se romski preduzetnici susreću. Najčešće su to sopstvena sredsta.
„Veliki porezi i doprinosi koje moraju da plate dovode do rasta sive ekonomije. Nedovoljno poznavanje zakona i procedura predstavljaju veliko ograničenje Romima pri pokretanju sopstvenog biznisa. Ono što je specifično za romsko preduzetništvo jesu predrasude kupaca I klijenata, sa kojima su suočeni svakodnevno“, dodala je Jasna Žarković.
„Stimulativne mere za razvoj preduzetništva su male i već nekoliko godina na istom su nivou.Podsticanje zadrugarstva bolje je rešenje nego samozapošljavanje, zato što se ljudima pruža prilika da pokrenu neki veći posao i stvore veće investicije“, rekao je Osman Balić, direktor YUROM centra .
Ovo istraživanje deo je projekta „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektive“. Projekat, koji je pokrenut u marta ove godine, I podržao ga je Institut za otvoreno društvo iz Budimpešte, a trajaće do kraja 2016. godine.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji živi oko 150.000 Roma, dok se njihov broj procenjuje na 600.000 (podaci Saveta Evrope). Svega 28% romskog stanovništva spadu u grupu ekonomski aktivnog stanovništva.