NIŠ

Norveška produkcija PQX MEDIA, sledeće nedelje na više lokacija u Srbiji ,Beograd, Niš, Kragujevac, snima kadrove za norveški film o stradanju Srba u Norveškoj (Karašjok). Film o Srpskim zarobljenicima u Norveškoj biće dostupan na leto 2022 godine.                        

,,Film ćemo snimati na više lokacija u Srbiji. Uradićemo više  intervjua sa porodicama stradalih srpskih logoraša kao i sa istaknutim Srpskim istoričarima koji će govoriti na ovu temu. Ovaj film prikazuje  istinu o stradanju srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog rata u norveškim logorima ali i onim dobrim Norvežanima  koji su im pomagali. Hteo bih da se zahvalim svima koji su podržavali snimanje filma Ambasadi Republike Srbije u Kraljevini Norveškoj, Crkvenoj  Opštini Sveti Vasilije Ostroški iz Osla i Savezu Srpskih Udruženja u Norveškoj. Takođe velika zahvalnost profesoru istorije i glavnom uredniku sajta Srpska istorija Đorđu Bojaniću na pruženoj pomoći u realizaciji postavljenih ciljeva u Srbiji. Hteo bih da pozovem sve ljude i organizacije da se uključe i pomognu snimanje jer na taj način ostaće  zabeležena istina koliku su žrtvu podneli naši preci svojim  stradanjem u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata“, kazao je za sajt Srpska istorija producent Branko Dimeski.

                      U Karašjoku sahranjeni su 350 zatvorenika koji su izgubili život u masovnim grobnicama ili pored puta gde su radili. Ogromna većina je sahranjena u dve velike masovne grobnice koje se nalaze nekoliko stotina metara od logora. Sada je blizu mesta gde se nalazi viša srednja škola u Karašjoku. Vermaht je u septembru 1943. izjavio da je od 263 poginulih, 140 streljano, a 123 umrlo od iscrpljenosti i bolesti. Posle rata mrtvi Srbi su sahranjivani na više mesta u opštini Karašjok.

                    Pedesetih godina prošlog veka posmrtni ostaci su premešteni na ratno groblje u Botnu gde se nalaze tela svih Srba koji su izgubili živote u severnoj Norveškoj.

                   U  jesen 1953. godine, Služba ratnih grobnica je iskopala 217 mrtvih tela koji su ležali u tri masovne grobnice i 33 iz drugih mesta, ukupno 250 mrtvih. U jesen 1959. godine pronađeno je još nekoliko mrtvih, sahranjenih u grobu pored državnog puta. Svi poginuli Srbi iz logora na severu Norveške sahranjeni su na groblju u Botnu kod Rognana u Nordlandu. Godine 1979. navodi se da je broj nalaza iz Karašjoka 254, odnosno sedam manje nego što pokazuje proračun. U nekim od grobova pronađeno je nekoliko kašika na kojima je ugravirano ime.

                 “Sa sigurnošću se zna da su identiteti sa spiskova norveške službe ratnih grobnica najmanje 98% etničkih Srba. Ostale nacionalnosti nećemo zaboraviti, ali oni će biti izuzetak u ovoj priči. Dakle, na osnovu izvora možemo govoriti o Srpskim logorašima kada govorimo o mrtvima iz Karašjoka“, kaže za sajt Srpska istorija norveški istoričar Knut Flovik Turasen.

                O sudbinama logoraša u filmu govore svedoci iz Norveške.

                 Nils Erling Skoglund je rođen 1932.godine. Rođen je u Valjohki – oko 10 km severno od Karašjoka. Svedoči o tome kada je bio u Karašjoku video je da su logoraši primoravani da nasilno ulaze u zaleđenu reku. Jedan od logoraša koji je odbio bio je ubijen.

                 Anne Marie Johnsen je rođena 1933. godine. Zajedno sa drugom decom u Karašjoku delila je hranu logorašima koji su prolazili putem. Bila je svedok kako su se stražari brutalno ponašali prema zatvorenicima.

                 Nils Jonsen je rođen 1935.godine. On je živeo na imanju južno od Karašjoka. Seća se da su uz reku često dolazili logoraši koji su bežali iz logora.

                  Berit Stueng je rođena 1929.godine.  Svedoči o srpskim logorašima koji su u Karašjoku gradili put prema Finskoj 1942. godine.

                  Mama Karašjok je bila plemenita žena iz Norveške. Ona je posla rata bila poznata jer je pomagala Srpskim logorašima za vreme drugog svetskog rata u Norveškoj. Po dolasku 300-400 Srpskih logoraša u Karašjoku bilo je neophodno organizovati pomoć s’obzirom da je bilo hladno i da su oni bili loše odeveni i izgladneli. Mama Karašjok sa mnogima iz ovog kraja pogotovu žena  udruživale su se  kako bi pomagale Srpskim logorašima, deleći hranu, odeću i u neophodnim  potrebama. Međutim  nije bilo lako doći do logoraša i podeliti im hranu, jer je to bilo strogo zabranjeno. Nemačke vojne vlasti su saopštile ukoliko pokušaju da pomognu logorašima rizikuju da svi budu ubijeni, svedoči Hjalmar Stroming.