LESKOVAC
(Nova Naša reč)
Uredbom Vlade Srbije o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći predviđeno je da oni budu radno angažovani u odreženim preduzećima ili institucijama, sa kojima Centar za socijalni rad potpiše protokol. Uredba je stupila na snagu polovinom oktobra prošle godine, nakon čega je leskovački Centar uputio pozive preduzećima i ustanovama da se jave radi učešća u sprovođenju ove mere.
Pozivu Centra odazvalo se 16 preduzeća i ustanova sa teritorije grada Leskovca, sa kojima je Centar poptisao protokole o angažovanju korisnika u vidu društveno korisnog rada.
“Najčešće je reč o fizičkim poslovima. Do sada smo imali saradnju sa Istorijskim arhivom, Stamebnom agencijom, javno komunalnim preduzećima „Komunalac“ i „Grdelica“, Policijskom upravom, Ustanovom za odrasle i starije i Centrom za ekonomku domaćinstva. Angažovao je stotinak korisnika, neki i po dva puta. Mi smo se odlučili za angažovanje na po 15 dana, iako Uredbom to nije precizno utvrđeno, kaže Danica Ivković, rukovodilac Službe za pravne poslove u Centru za socijalni rad.
Ukolko se pozivu Centra za radno angažovanje korisnik socijalne pomoći ne odazove, uredbom je predviđeno smanjenje novčana naknade za 50 posto. Ukoliko se to ponovi, novčana socijalna pomoć se ukida.
-Mi takvih slučajeva kod nas nismo imali, iznalaze se mogućnosti da se ljudi angažuju i postižu se dogovori sa njima, kaže Danica Ivković.
Ovom uredbom je, osim radnog angažovanja, predviđeno i angažovanje korisnika u oblasti obrazovanja, u vidu obuka, kurseva, angažovanje u saradnji sa službom za zapošljavanje u cilju njihovog zapošljavanja, kao i uključivanje korisnika u oblasti zdravstva. Kod nas, međutim, sem radnog angažovanja, druge mere nisu priemenjivane, jer to nisu tražila preduzeća i ustanove gde su korisnici upućeni, objašnjava Ivković.
Na teritoriji grada novčanu socijalnu pomoć prima 2.321 korisnik.
Ostaje otvoreno pitanje koliko je ovakva ureba Vlade dobro rešenje i da li je njom uopšte postignut neki cilj. A stručna javnost je od početka podeljena oko toga da li je takozvani društveno korisni rad, ustavri, prisilan rad, i da li se time krše ljudska prava.