NIŠ

 Svaki deveti građanin Srbije smatra da je korupcija glavni problem sa kojim se suočava ovdašnja država. Prosečni vrednost mita u Srbiji iznosi 74 evra a najčešći iznos je 50 evra. Četrdeset četiri odsto građana smatra da su najviše korumpirani lekarii policajci ( 21 posto). Službenici državne administracije nalaz se na trećem mestu ( 10) a sa istim procentom su i carinici. Porastao je  procenat ispitanika koji su imali direktno ili indirektno iskustvo sa korupcijom – Ovo su neki od rezultata istraživanja, koje je na području Srbije od 15. do 25 januara ove godine sprovela Nevladina organzacija Transparentnost Srbija, u okviru projekta “Prevencija i borba protiv korupcije”,  a koji su predstavljeni na skupu koji se juče i danas održava u Nišu u okviru projekta “Prevencija i borba protiv korupcije” koji finansira Evropska unija a realizuje u saradnji sa Ministarstvom pravde republike Srbije i Republičkim javnim tužilaštvom.

Projekat “ Prevencija i borba prottiv korupcije koji finansira  Evropska unija  sa 3,2 miliona evra započeo u javgustu 2017. I trajaće 30 meseci. Ovim projektom Evropska unija pruža podršku Srbiji na unapređenju pravosuđa i vladavine prava. Projekat se realizuje sa ciljem da ojača mefanizme za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borvu protiv korupcije i Akcionim planom za poglavlje 23 kao i da unapredi efikasnost u borbi protiv korupcije i doprinese smanjenju svih njenih oblika.

Prema mišljenju Simone Habič iz NVO Transparentnost Slovenija koja je, kako kaže, radila kao savetnik u više država u Evropskoj uniji i savetnik je za Evropsku komisiju, problemi sa korupcijom su su svim državama isti ili slični. EU ima jedinstven sistem direktiva koji zahteva od države da primenjuje zakone, tu su i uredbe na osnovu kojih treba služiti evropskim pravilima, a i kultura pojedinca i samog društva dosta utiču na to kako će se ponašati i kako ćemo da živimo.

 „  Radila sam sa kolegama u 28 država Evropske unije i mogu reći da su u osnovi svi problemi u svim državama isti. Isti su počeci i stubovi problema – od javnih nabavka , netransparentnog lobiranja, sukoba interesa, do poteškoća primene lokalnih a kao i nacionalnih akcionih planova. Razlike su u odnosu na nivo integriteta kako ličnog tako i društvenog. U državama sa visokom etikom ukomponovanom u život , društvo i zajednicu , implementacija protvkorupcijskih mehanizama i integriteta je na višem nivou.“ kaže  Habič.

Ona smatra da se integritet  gradi „gore na dole“ .

„. Ako je državni vrh, predsednik, predsednik Vlade, gradonačelnik, direktor neke organizacije sa visokom integritetom i da su mu etika i integritet važni , onda se sistem brže menja. I primena lokalnih ili centralnih akcionih planova , borba protiv korupcije , sprovodi se brže, bolj. Građani onda imaju poverenje u sistem, u državu. To je važno za sve države. Prednost zemalja članica EU je u tome što one imaju više mogućnosti za implementaciju antikorupcijskih mehanizama povezanosti sa ostalim zemljama unutar zajednice.

Prema mišljenju Simone Habič iz NVO Transparentnost Slovenija, EU ima jedinstven sistem direktiva koji zahteva od države da primenjuje zakone, tu su i uredbe na osnovu kojih treba služiti evropskim pravilima, a i kultura pojedinca i samog društva dosta utiču na to kako će se ponašati i kako ćemo da živimo.

„Važno kako se pojedinac i država postavlja prema problemima korupcije, kako njima upravljaju.  Sukoba interesa ima u svakoj državi , organizaciji, zajednici. Bitna je  odgovornost prema zajednici. Kako se troše javne finansije, javni novac u javnim nabavkama. Bitna je kako se mi ponašamo i kakva je naša odgovornost kad uradimo nešto što nije u skladu sa etikom , pravilima i na kraju sa sopstvenim ali i sa integritetom organizacije. Kao i u ličnom tako i u javnom životu – promene nastaju kad se odluči i radi se na tome da se nešto promeni. Najpre se promene dešavaju u pojedincu a potom i u organizaciji. Problemi su isti samo je primena mehanizama drugačija, kultura je drugačija  kao mogućnosti  i obaveze koje imamo prema zakonima ili pravilima. . Na kraju krajeva, nadzor institucija je unapred je zakonodavno određen, pa se radi monitoring i na državnom i na lokalnom nivou”, dodaje Simona Habič.

U borbi protiv korupcije važna je saradnja svih organizacija.

“ Što se tiče civilnog društva, zemlje članice EU imaju više mogućnosti za komuniciranje sa zemljama u okviru ove zajednice jer je to jedan prostor pa imamo veće mogućnosti sarađivanja “, kaže Habič i dodaje da je jako bitno da se i organizacije civilnog društva udruže u borbi protiv korupcije. Navodi da su u tom pogledu civilni sektor Slovenije sarađuje sa srodnim organizacijama u Srbiji a ona sa drugim organizacijama. Na taj način i civilno društvo može da primeni primere pozitivne prakse drugih organizacija. Treba da se civilno društvo udruži. Tako je to u Sloveniji urađeno.  Prema njenom mišljenju i Slovenija “ je preregulisana”, ima previše zakona i promena u zakonima koje nekada ne mogu da se ptate. U okviru svojih poslova ljudi previše bave administrativnim stvarima, birokratijom, prate promene u zakonima, umesto da rade na nečemu konkretnom i da to daje  rezultate. Na papiru treba da bude što manje a efekti što veći”

Korupcija je nešto što ne možete jednostavno opisati. Kako Simona kaže to je fantom.

“Opisujemo je rečima “ pa to svi rade, kad svi rade onda ću raditi i ja. Povika je na političare koji “troše naše pare”, a u osnovi se ne pitamo šta u stvari korupcija znači”, kaže Simona Habič koja smatra da je prvi korak u borbi protiv korupcije  shvatanje ozbiljnosti ovog društvenog problema, smatra Simona Habič i dodaje  .  Svi pričamo protiv korupcije a lično ništa ne preduzimamo da bi nam bilo bolje. A može se. Ima primera ne samo država Evropske unije već i u drugim. Sa visokoim stepenom integriteta implementiraju se mehanizmi za borbu protiv korupcije“  , kaže mr Simona Habič.

Za uspešnu borbu protiv korupcije potrebno je vreme i svest o tome šta ona praktično znači, kave posledice ima .

„Korupcija  vam vadi novac iz novčanika svakog meseca i zbog toga se vozimo lošim putevima, čekamo u redu kod doktora , ne možemo da dobijemo Hitnu pomoć odmah,, nema helikoptera da nas prebaci u veću bolnicu, naša deca koja idu u školu  nemaju ista prava i  mogućnost da steknu nivo obrazovanja kao deca npr. u Beogradu ili u drugom gradu gde je integritet već izgrađen ili se mehanizmi određeni primenjuju. Bitno je shvatiti da korupcija oštećuje mene lično, utiče na društvo,  na zajednicu, psihologiju jednog grada koji ne može da napreduje, a utiče i na samu državu. Ako se uspostavi integritet odozgo naniže onda može drugačije da se živi nakon pet do deset godina”, mišljenja je Simona Habič.