NIŠ
Generacije đaka Prva niške gimnazije „Stevan Sremac“ a nekada mešovite gimnazije, koje su školovanje završili krajem 50-ih godina prošlog veka, obeležile su više od 65 godina od svoje mature. Njihov smeh, radost koju su osetili zbog ponovnog susreta, sećanje na gimnazijske dane, poletnost koju su ponovo osetili, ispunila je gimnazijsko drvorište i učionice u kojima su nekada pažljivo slušali profesore upijajući njihove reči i bogateći se novim znanjima. Neki se nisu videli decenijama, neki su zadržali kontakte, ali svi se u jednom slažu – uspomene iz školskih klupa jednako su žive kao i pre više od šest decenija. Za sebe kažu da du bili jedna od najuspešnijih generacija ove gimnazije. Profesori, glumci, pevaci, arhitekte, ljudi koji su ostavili trag u životu Niša i čitave Srbije, predstavljali zemlju van njenih granica svojim znanjem, talentom i umecima. Sadašnjim maturantima poručuju da uživaju u svakom trenutku života, a da prolaznost kada je u pitanju sećanje ne gimnazijske dane ne postoji i ono nanovo oživljava pri svakom novom susretu.
Generacija đaka koja je 1948. godine započela školovanje u mešovitoj gimanziji Stevan Sremac, danas je obeležila 66 godina od mature. Puni emocija, uspomena, anegdota, nisu krili zadovoljstvo zbog ponovnog okupljanja.
„Mi želimo da se vidimo, želimo da se družimo, želimo da zapevamo jer ne zaboravljamo ono vreme kada smo posle rata delili mast i hleba, kada smo nosili kecelje, kada smo imali Višu mešovitu gimnaziji, kada smo samo do osam ostajali na korzoau, kada smo bežali sa časova a bilo je i toga. Sada kada se sretnemo posle toliko godina sve su to naše uspomene koje evociramo. Sve dok budemo mogli sastajaćemo se ovako“, kaže jedna od tadašnjih maturantkinja.
Godinu dana mladja, ali podjednako uzbudjena grupa nekadasnjih gimnazijalaca, takodje se prisećala posleratnih godina i školovanja u nemaštini, ali, kako kažu, duhovnom bogatstvu.
„Toliko sam uzbuđena zbog ovog susreta i osećam se kao da sam na prvom ljubavnom sastanku. Jako sam srećna što smo sada ovde, što smo se ponovo sreli mada sam očekivala da nas bude malo više. Mnogi nisu došli iz različitih razloga, neki zbog godina a neki sada žive u Beogradu. Bili smo veoma uspešna generacija koja je dala mnoge poznate ličnosti a među nama ima i profesora i glumaca i pevača pa i političara. Srečna sam što se sada vidimo, što sam zdrava i što su svi zdravi“, ne krije svoje oduševljenje bivša gimnazijalka.
Sreću koju je ona osetila dele i drugi sa njom, njeni vršanjaci sa kojima je delila gimnazijske brige, nestašluke i radosti.
„Godine 1948. gimnazija je upisala 19 odeljenja. Te godine je u Nišu bila velika poplava. Ovde je bila voda metar visoka. Listili smo podrume od vode ali nam nije bilo teško da učestvujemo u svim tim akcijama. Neko bi reko da smo se namučili, ali nama nije bilo ništa teško i posebno se ponosimo time što smo bili najuspešnija generacija“, dodaje Nišlija koji se na trenutak vratio u gimnazijsko vreme.
Onima koji žive u Nišu na proslavi jubileja mature pridružili su se i njihovi tadašnji školski drugovi koji sada žive u Beogradu.
„Nas dvadesetak iz generacije živimo u Beogradu ali se godišnje bar jednom okupimo na ručku. Za nas je to posebno zadovoljstvo a svojim sastancima budimo radoznalost kojistiju koji su tada u resoranu sa nama, a već dvadesetak godina se okupljamo u Hotelu „Palas“.Svi se pitaju ko smo mi koji sedimo u uglu a imamo toliko tema za razgovor, toliko energije i toliko veselosti u sebi“, dodaje još jedan od učenika iz generacije.
Bivši gimnazijalci koji su pre 65 godina bili maturanti novim generacijama maturanata poručuju samo jedno – družite se, smejte se i radujete se životu šta god vam u nekom trenutku donese. Svakako je vredna poruka jer sve dođe i prođe, a oni su dokaz da vreme provedeno u gimnazijskim klupama nikada ne prolazi i ostaje trajno u sećanju.