(Ne)jasna pozadina terorističkog napada na Rusiju

Piše: Aleksandar Stojanović

Teroristički napad u Moskvi, tokom kog je ubijeno više od 140, a ranjeno preko 100 posetilaca koncertne sale “Krokus”, zgrozio je svet. On je ujedinio međunarodnu javnost u osudi ovog monstruoznog čina, uključujući tu i one koji su, od početka rata u Ukrajini, stiče se utisak, preko mere učestvovali u demonizaciji Rusije. Napad je pokrenuo i dva važna pitanja.

Propusti službi bezbednosti

Prvo, za svetsku javnost možda ne toliko interesantno, ali svakako ne manje važno, tiče se velikih propusta u čitavom bezbednosno-obaveštajnom aparatu Rusije.  Nema nikakve sumnje da ceh zbog ovog velikog zločina, ali i strategijskog iznenađenja, moraju da plate čeoni ljudi službi bezbednosti Rusije, budući da se radi o zaista snažnom udarcu, koji je morao da bude sprečen delotvornim obaveštajno-bezbednosnim radom. Uloga službi bezbednosti je u planiranju, organizovanju i sprovođenju aktivnosti prikupljanja podataka važnih za bezbednost zemlje i građana, te dostavljanje protumačenih i proanaliziranih podataka drugim državnim institucijama, u cilju eliminisanja pretnji, odnosno, vođenja same državne politike. Sve to je zakazalo u ovom slučaju. Odgovornost treba da snosi i obezbeđenje koncertne sale “Krokus”, budući da je neprihvatljivo da se u važnom objektu, u srcu Moskve, unese naoružanje, i to sve u trenutku kad je zemlja u ratu, koji traje duže od dve godine.  Sve su to ozbiljne dileme, sa kojima će rusko rukovodstvo morati da se nosi u narednim danima.

Ko je kriv

Drugo važno pitanje, tiče se same pozadine napada, odnosno, odgovornih za njegovo izvršenje. Iako je zvaničnu odgovornost preuzela, pomalo zaboravljena, i dosad, skoro potpuno pasivizirana, Islamska država, stiče se utisak da je to priznanje malo koga ubedilo među komentatorima svetskih geopolitičkih procesa. To je, svakako, razumljivo. Pitanje motiva je jedno od najvažnijih pitanja na koje se treba dati odgovor i prilikom rešavanja običnog zločina unutar države, a kamoli jedne organizovane, surove operacije likvidacije nedužnih civila. Istina, Rusija je u prošlosti imala problema sa islamskim elementom (Čečenija i Dagestan), a protiv Islamske države se borila u Siriji (što je poslužilo kao poligon za testiranje naoružanja kasnije koriščenog u Ukrajini), ali i pored svega toga, dati procesi su u odnosu na ono što se dešava u ukrajinskom ratu, davna prošlost. Motivacija se ne može tražiti ni zbog odnosa Moskve prema sukobu između Izraela i Hamasa, budući da je Kremlj dao nedvosmislenu podršku Palestincima. Dakle, kojim god putem da se krene, stiže se na isto mesto. Motiv Islamske države da u ovom trenutku izvrši teroristički napad na Rusiju, teško je pronaći, a još teže ubedljivo opravdati. Naravno, drugo je pitanje ko „stoji“ iza Islamske države i kome bi odgovaralo da rusku atomsku pretnju, praktično, neutrališe, budući da su interkontinentalni balistički projektili sa nuklearnim bojevim glavama od slabe vajde protiv terorista. Odgovor se naslućuje.

Više o globalnoj bezbednosti, čitajte ovde.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare