LESKOVAC

Iako je, što se Leskovca tiče tranzicija njegove industrije i privrede završene prodajom ili propadanjem svega što ju je činilo, ipak se svako malo javnost zatalasa novim pokušajem da se tranzicioni dugovi – zaostale plate ili nepovezani staž – nekadašnjim radnicima namire. Ni najpažljiviji hroničar ipak ne dolazi do neke matrice u pogledu dešavanja na tranzicionom planu, što znači da se nenamireni ne mogu nadati primeni istog postupka prema svima.

O trenutnom stanju nekadašnjih leskovačkih industrijskih uzdanica i položaju njihovih nekadašnjih radnika, razgovaramo sa Jovicom Nedeljkovićem, visokim funkcionerom Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Leskovac.

 

JUGpress: Sindikat je jedna od institucija koje prate šta se zapravo dešava  u leskovačkim firmama upravo i zbog svog nekadašnjeg članstva. Kakva je trenutna situacija, koliko tih fabrika koje su nekada veoma uspešno radile, čeka da budu prodate jer su možda u stečaju, da li se nešto u međuvremenu promenilo?

 

Nedeljković: Iskreno rečeno, ja bih prvo upotrebio onu rečenicu iz ugla sindikata; Loša privatizacije kod nas, ili katastrofalne posledice privatizacije, doveli su do toga da je na teritoriji jablaničkog okruga 47 preduzeće otišlo u stečaj, što iz loše prodaje, odnosno  odnosno loše privatizacije, ili zbog raskida kupoprodajnog ugovora. A poslednjih par godina, da ne kažem za jedno dve tri godine, iz stečaja je prodato negde oko 20 preduzeća, da li je to pohvalno ili ne, ali deo ovih ljudi koji su ostali bez posla, ostali bez fabrika, je namiren kroz prodaju tih preduzeća. Kažem deo, jer svi nisu dobro prodati. Oni koji su iz stečaja prodati, nisu prodati za adekvatnu sumu koja bi mogla da nadomesti svima koji su bili zaposleni i koji su ostali bez svojih plata, pa normalno po prijavi potraživanja nije moglo sve to da se namiri, jer nema toliko sredstava. Iskreno rečeno boljitak je u tome da se revitalizuje ono što nije bilo dobro, što je otišlo u stečaj, i da se polako budi neka privredna delatnost u tim preduzećima. To je nešto što bi bilo onako pohvalno, ali kažem od 47, samo je 20 prodatih. 27 je ostalo negde tu i dalje misle šta će biti u nekom narednom periodu. Ne znam koji su planovi ljudi koji vode privredu kod nas u Srbiji.

 

JUGpress: Da li postoji podatak šta je sa preostalim firmama koje nisu u stečaju, a nekada su bile društvene i državne?

 

Nedeljković: Ja na mom spisku nemam takva preduzeća. Od ovih većih preduzeća o kojima pričamo tu je jedino po meni ostao Resort koji je raskinuta privatizacija s obzirom da je on bio takođe kupljen od strane ovog većinskog vlasnika koji je bio kupio i Porečje. Posle raskida kupoprodajnog ugovora ostao je Resort, Lemind Proleter, u Vlasotincu UTP Vlasinka, Rad Grdelica, Vučjanka, Tekstil promet Leskovac, Graditelj Leskovac, TIG Grdelica, to su malo veće. Inače ima tu i Elektrouniverzal, Budućnost, deo Leteksa… To je trenutno sada neka priča znamo svi da je firma u stečaju i imam neku dojavu da je deo firme prodat, a po zakonu o stečaju deo ne može da se proda. Ne znam kako je to i trebalo bi malo možda studioznije da se uđe tu problematiku da bi imali neku određenu povratnu informaciju kada ljudi dođu da nas pitaju, ali ne znam od koga da zatražimo odgovor na to pitanje.

JUGpress: Govorite verovatno o delu koji je prodat i tu najavljena izgradnja trgovinskog parka?.

 

Nedeljković: Crvena Zvezda je deo Leteksa, mislim ona tekstilna Crvena Zvezda tamo pored rampe, i s obzirom da je to deo Leteksa i da je prvi put u privatizaciji kad je Zorica  (Gajić, prim JUGpress) to privatizovala, znači u toj privatizaciji je ceo Leteks koji je tamo u industrijskoj  tekstilnoj zoni i ovaj deo ovamo pored pruge o čemu pričamo.

 

JUGpress: S druge strane imamo situaciju da se radnici žale, iako imaju pravosnažne presude za zaostale plate, iako su firme prodate, da njima nije to isplaćeno. Takvi su primeri  „Jugekspres“, „Leteks“ i slično…

 

Nedeljković: Istina je, a zato postoji ona uredba iz 2012. godine o evidenciji svih zaposlenih kojima nisu isplaćene zarade, pa su morali da se jave Agenciji za privatizaciju, ali to je samo evidencija i tamo stoji sa teritorije Jablaničkog okruga po nekoj našoj evidenciji ima negde između 11 i 12 hiljada ljudi koji nisu naplatili svoja potraživanja. U međuvremenu kažem neke firme jesu prodate pa je delimično iz toga namireno, ali postoje i preduzeća gde se jednostavno stečaj završio i pre 5, 6 godina opet sada dobijaju nešto iz države, odnosno ako su tužili gore ponovo u privrednom sudu odnosno u kasacionom sudu u Beogradu. Tu su u pitanju recimo najpre Inkol ili Tekstilna industrija Vučje, ljudi koji su pokrenuli postupak i kod Ustavnog suda Srbije, u 2016. godini počeli su da naplaćuju svoja potraživanja, ali to je jako mali procenat.

 

JUGpress: Da li imate možda saznanje ko najčešće kupujete leskovačke fabrika iz stečaja? Da li su to leskovački biznismeni ili su biznismeni sa strane?

 

Nedeljković: Ja nisam primetio da ima nekog leskovačkog biznismena. Osim ako možemo da kažemo, pošto je tu za Razvitak, imamo saznanja da to Metla i to iskreno rečeno, ako mene neko, pita ja bih pohvalio takve ljude koji su oplemenili onu zonu tamo gde je bio stari Mesokombinat i nadam se da će i to tamo da bude bolje kao što je i Mladost… Uvek smo govorili mi iz sindikata da je Mladost jedna od najboljih privatizacija. Evo imamo sliku i priliku svega toga. Jako je malo ljudi sa naših prostora, više je to i u privatizaciji isto tako bilo, više su to ljudi sa strane koji dođu da properu svako svoj novac.

 

JUGpress: Kakva je mogućnost za sindikalno delovanje u takvim firmama, da li uopšte sindikat može da „uđe“, da se ljudi sindikalno organizuju…

 

Nedeljković: Pravo pitanje za sindikalno organizovanje i za prava zaposlenih u tim preduzećima. Neko im uskraćuje Ustavno pravo svakog čoveka da se slobodno organizuje odnosno da sindikat postoji i u takvim firmama. Krenućemo poimenično, treba govoriti i o Juri, Falkeu, Džinsiju i svim ostalima… O svim većim preduzećima koja su se formirala u međuvremenu. Moram da kažem da samo u jednom preduzeću od ovih koje sam nabrojao imamo organizovan sindikat. Znači, sami zaposleni su se organizovali i organizovali instituciju, odnosno to je udruženje građana, sindikat radi zaštite svojih prava i interesa, ali tu su prava, obaveze i odgovornosti. Nije samo pravo. U Juri, moram da kažem, imamo saznanja da tamo sindikat zaposlenih nije organizovan, ali imaju savet zaposlenih. To je opet neko iz menadžmenta odradio na jedan drugačiji način, jer u zakonu o radu stoji da može i savet zaposlenih, ali znamo šta je savet zaposlenih. To su predstavnici zaposlenih kao neki rukovodioci, šefovi koju su tu i oni nemaju svojstvo pravnog lica. Samim tim ne mogu da sklope kolektivni ugovor, a u celoj priči, ako je sindikat u pitanju, sindikat kao pravno lice sklapa kolektivnu ugovor, što je nešto kao apostrof u ovom modernom vremenu, jer svi teže da imaju u svojim preduzećima kolektivni ugovor, jer kroz kolektivno pregovaranje dolazimo do nekog određenog cilja, gde to sve stavimo na papir i gde treba da budu zadovoljni i zaposleni i sam poslodavac.

 

JUGpress: Kada je privatizovano, govorilo se da u „Zdravlju“ postoje organizovani sindikati. Kakva je situacija sada?

Nedeljković: U „Zdravlju“ i dalje postoje sindikati i oni su organizovani, ali tamo je u privatizaciji bilo pet reprezentativnih sindikata. Onaj koji je reprezentativan on može samo da predstavlja, a to je da mora da ima 15% članstva od ukupnog broja zaposlenih i ta reprezentativnost se dobija kada sindikat koji je u tom preduzeću podnosi zahtev prema poslodavcu i dokaže sa spiskom koliko ima članova i onda poslodavac izdaje rešenje o reprezentativnosti. Trenutno u „Zdravlju“ iz naših saznanja postoje samo dva sindikata i to su sindikat Nezavisnost i samostalni sindikat.

JUGpress: Šta se dešava sa Socijalno-ekonomskim savetom?

 

Nedeljković: Socijalno-ekonomski savet je, nažalost, samo formiran, ali ne funkcioniše. Mislim da imamo problem možda i sa udruženjem preduzetnika na teritoriji, ali glavni kamen spoticanja su ljudi tamo iz onog trećeg segmenta, a to je lokalna samouprava, koja treba da da svoje ljude koji će aktivno delovati u tom socijalno-ekonomskom savetu.

 

NNR: Kako vi vidite status radnika trenutno na teritoriji Leskovca i jablaničkog okruga?

 

Nedeljković: Iskreno rečeno, ja samo mogu da dam jednu pozitivnu ocenu, a to je da se smanjio broj nezaposlenosti na ovoj teritoriji, da se otvaraju neka nova radna mesta. To je pozitiva koju mi svi možemo i da osetimo, ali da je to jako malo za naše područje, jeste. Ja imam podatak da je iz loše privatizacije i svega ostalog u jednom trenutku bilo na birou za zapošljavanju preko 38.000 na teritoriji celog Jablaničkog okruga. Mislim da se dosta smanjilo, da u samom gradu Leskovcu, gde imamo i najveći broj nezaposlenih, ali da su se otvorile ove firme o kojima smo malopre pričali. A to nije mala cifra, to je negde po našem sindikalnom saznanju između 6 i 7 hiljada zaposlenih u poslednje tri godine.

 

JUGpress : Pretpostavka je da se taj broj iz vremena privatizacije smanjio zato što su neki ljudi otišli u penziju, prosto više ne rade…

 

Nedeljković: Biološki da, ali ja pričam sada segmentalno više o otvaranju nekih novih radnih mesta, a i vi novinari i mi u sindikatu znamo ko od ovih što otvaraju nova preduzeća uz subvencije koje dobijaju od Vlade Republike Srbije, koji su im imperativi, znači to su ljudi do 35 godina starosti zapošljavaju i tako to. Tu je otprilike nešto što je pozitivno, a to je da se mladi zapošljavanju, da mogu da rade i da žive od svog rada, te da ostanu da žive na ovim prostorima.

 

JUGpress: I kako tumačite činjenicu da se, ipak, u svim tim preduzećima plate oko minimalca?

 

Nedeljković: Iskreno rečeno, nemamo tamo sindikalnog delovanja, ali mi smo tu u ovom gradu koji jeste velik, ali je i mali. Srećemo se non-stop, a na našem području, kada kažeš da imaš platu nešto pošto znamo da je minimalac oko 25.000, znači 20% više od minimalca kada imaš platu to je baš ono, svi kažu dobro je, radiš imaš 30.000 platu. Ali, mislim da je ipak to malo i mislim da zna se cena rada kolika je, tu cenu rada treba povećati za ono što po zakonu, opet sada ću se vratiti na kolektivni ugovor, kroz kolektivno pregovaranje, tamo se ugrađuju i neki ostali dodaci i benefiti tako da bi plate kroz taj segment sigurno bile za jedno 20 % veće.