LESKOVAC-BEOGRAD-VRANJE-NIŠ

U prvoj polovini 2026. godine nasilje i pretnje nad novinarima u Srbiji dostigli su zabrinjavajuće razmere i nastavili trend eskalacije započet krajem 2024. godine. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u periodu januar–maj zabeleženo je više stotina incidenata, uključujući brojne fizičke napade, pretnje smrću, ometanje u radu i sistematsko targetiranje od strane predstavnika vlasti.Najteži mesec bio je mart 2026, kada su lokalni izbori u više opština i gradova obeleženi brutalnim napadima na novinare. Međutim, nasilje nije prestalo ni u narednim mesecima.

Prema mesečnim izveštajima NUNS-a stanje je biko ovakvo:

Januar: Nastavak rastućeg trenda incidenata.
Februar: 34 incidenta (8 fizičkih napada, 8 pretnji smrću i ugrožavanjem bezbednosti).
Mart: 30 incidenata, od čega 20 stvarnih fizičkih napada.
April: 18 incidenata.
Maj: 8 incidenata.

Ukupno u prvih pet meseci zvanično je registrovano 128 incidenata.

Rade Đurić, pravnik NUNS-a, u izjavi za Regionanu informativnu agenciju JUGpress detaljniju sliku stanja:„Ako gledamo prvi kvartal 2026. godine identičan je broj napada, mada moram da kažem da je za 10-20% sigurno više, s tim što postoji tendencija da to može da se smanji. Ove godine imamo preko stotinu napada u prva tri meseca, dok će biti nešto manje u mesecu aprilu, od čega je veći broj prijavljen u martu, u vreme izbora u deset opština”.

“Na žalost, najveći broj su fizički napadi i ugrožavanje sigurnosti”, objašnjava Đurić koji dodaje da taj trend pokazuje i da javna tužilaštva ne procesuiraju i ne prikupljaju informacije o tome. Takođe, sam način na koji gledaju ugrožavanje sigurnosti i šta jeste fizički napad i posledica i da zbog toga imamo ovakvo stanje i ovakav trend.“

Đurić posebno ističe uzroke ovakvog stanja:„Tome su najviše doprineli oni koji su stvarni generatori, a to su predstavnici vlasti koji svojim pritiskom i uticajem, pre svega pritiskom na tužioce i uticajem na policiju dovode do toga da se ovi slučajevi, na žalost, ne procesuiraju.“

Ozbiljan problem: Novinari odustaju od prijava

Jedan od alarmantnih pokazatelja pada poverenja u institucije jeste sve veći broj neprijavljenih slučajeva.

Rade Đurić upozorava:„Na žalost, sve više imamo tih slučajeva gde novinarke i novinari ne žele da prijave zato što vide da tužilaštva to neće procesuirati i da neće doći do osuđujuće presude, dok sa druge strane ne vide čak i negativan efekat prolaska, odnosno tzv. sekundarnu viktimizaciju i problem prolaska kroz proces pred tužiocem i policijom, gde oni dodatno trpe posledice i zbog toga uopšte ne žele da ulaze u to. Čak, asistencije i podrška novinarskih udruženja ne pomažu u tome da se taj broj prijava poveća, nego i dalje sigurno da imamo gotovo trećinu različitih događaja i incidenata koji ne budu prijavljeni, uglavnom zbog toga što novinarke i novinari nemaju poverenje u policiju i javno tužilaštvo: Čak misle i da će zbog toga imati više posledica, pogotovo u lokalnim sredinama ukoliko budu prijavili slučaj, pa će zbog toga biti veća represija, pogotovo od strane predstavnika lokalne izvršne vlasti.“

Najteži incidenti u prvoj polovini 2026.

Tokom lokalnih izbora 29. marta dogodili su se neki od najbrutalnijih napada:

U Bajinoj Bašti napadnut je novinar Zoomera Darko Gligorijević (udarci pesnicama u glavu, biber-sprej), a frilens novinarka Ivana Marsenić ostala je bez opreme.
U Šarbanovcu kod Bora novinari Revolt Lazar Dinić i Ivan Bjelić brutalno su pretučeni, a novinarka Zorica Popović fizički napadnuta. Dinić je zadobio prelom jagodične kosti.
U Kuli više napada na novinarku Minu Delić.
U Beogradu tokom protesta policija je koristila silu protiv fotoreportera i novinarki (udarci, guranje, sprej u lice).

Pored toga, zabeležene su brojne pretnje smrću upućene novinarima poput Marka Vidojkovića i Nenada Kulačina, kao i redakcijama N1 i Danas.

Širi kontekst i međunarodne reakcije

Slavko Ćuruvija Fondacija beleži stotine verbalnih napada mesečno od strane visokih funkcionera vladajuće stranke. Međunarodne organizacije (SafeJournalists, Mapping Media Freedom, EFJ, CPJ) upozoravaju na „spiralu nasilja“ i izuzetno nizak stepen procesuiranja slučajeva.

U 2025. godini podnete su rekordne 134 krivične prijave, ali je osuđujućih presuda bilo svega tri.Novinari sve češće rade pod pritiskom, sa zaštitnom opremom, a u lokalnim sredinama strah od dodatne represije dovodi do autocenzure i odustajanja od prijava.

Kako upozorava Rade Đurić, glavni generator nasilja i nekažnjivosti su upravo predstavnici vlasti koji pritiskom na tužilaštvo i policiju onemogućavaju efikasnu zaštitu novinara. Bez hitne promene pristupa institucija, sloboda medija u Srbiji nastaviće da se urušava, a novinari će ostati izloženi sve većim rizicima.

Redakcija JUGpressa

„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine