Naš a svetski: Dušan Veličković, selektor plivačkih reprezentacija Srbije

LESKOVAC

Na čelu svih plivačkih selekcija Srbije kao selektor nalazi se Leskovčanin, trener Plivačkog kluba „Dubočica“ Dušan Veličković, koji smatra da mu je to jedno lepo priznanje i vetar u leđa za dalji rad.

Intervju pogledajte i na našem jutjub kanalu

„Tome su sigurno doprineli svi rezultati koje sam postigao sa svojim plivačima u dosadašnjoj karijeri. Verujem da je to važna stvar i za naš kluib, ali i Leskovac, jer je lepo kada imamo ljude na bitnim pozicijama na nivou Srbije. Sam Leskovac je već postao i plivački centar, a to su počeli i da uviđaju u drugim sredinama, jer su kod nas počeli da se dolaze mladi plivači, kako bi nastavili svoje napredovanje kroz treninge. Tome doprinose svakako kvalitetni uslovi za rad koje mi imamo. Inače, verujem da plivanje nije u početku bilo mnogo prihvaćeno od strane naših sugrađana, jer nismo imali tradiciju u plivanju. Ali, takođe verujem i da će za desetak godina moći da se kaže da je plivanje tradicionalni sport Leskovčana. Mi jesmo grad rukometa, košarke, ali vremenom će se još više pročuti i plivanje. Činjenica je i da iz godine u godinu od grada dobijamo sve veći budžet i u odnosu na slične klubove u Srbiji smo dobro pozicionirani.“

jUGpress : Imamo talente koji u mlađim kategorijama osvajaju medalje na najvećim takmičenjima, ali nam se dogodilo da na poslednjem Evropskom prvenstvu u seniorskoj konkurenciji Srbiju predstavlja samo Nina Stanisavljević u ženskoj i pet plivača u muškoj konkurenciji.

Veličković: Posle Milorada Čavića, Nađe Higl i Velimira Stjepanovića usledio je izvestan vakuum period, gde par godina nismo imali prlivače tog kalibra. Međutim, rezultate koje naša juniorska reprezentacija trenutno postiže su rezultat dugogodišnjeg sistematskog rada, sigurno nekih 5-6 godina. Činjenica je da smo stvorili Ninu Stanisavljević, Uroša Živanovića i Martinu Bukvić, osvajače medalja na evropskim i juniorskim prvenstvima Evrope i sveta, govori o sistematičnosti tog rada. Tek sada možemo ponovo da stremimo ka seniorskim rezultatima, gde svakako treba pomenuti i Anju Crevar, kao i Andreja Barnu, koji su iz tog vakuum perioda izašli kao plivači koji rezultatimo mogu da pretenduju na sam vrh. Barna je bio deveti na Olimpijskim igrama, osmi na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, a Anja Crevar na Evropskom u malim bazenima je bila vicešampionka Evrope. Sistem koji smo postavili na noge iz godine u godinu stvara nove plivače koji su kvalitetniji ili na nivou rezultata koje imaju trenutni osvajači evrospkih i svetskih juniorskih medalja.

JUGpress: Kakva je situacija sa uslovima za treninge? Koliko gradova u Srbiji može da omogući svojim plivačima vrhunske uslove za razvoj?

Veličković: Nije loše, ali bi svakako moglo da bude i bolje. Generalno, što je sredina veća uslovi su slabiji, što je sredina manja uslovi su bolji. Možda najkvalitetnije uslove ima baš Leskovac, jer smo sredina gde se ne bavi mnogo ljudi plivanjem, pa bazen i nije mnogo opterećen. S druge strane, u Beogradu, imate mnogo plivača, mnogo klubova i velika je konkurencija za termine, a mali je broj bazena. U Beogradu bi mnogo značilo da se dobije još par bazena, mislim da je to jedini način da se tamo dobiju bolji uslovi. U svakom slučaju, kao savez uspevamo da damo najkvalitetnijim plivačima uslove kakve zaslužuju u smislu zajedničkih priprema, bazičnih i sprecifičnih testiranja…

JUGpress: Da li Plivački savez Srbije može da pomogne u nekom unapređenju uslova za trening plivača?

Veličković: Ne može mnogo, jer to definitivno zavisi od grada do grada i uslova u tim gradovima, kao i politike tih lokalnih sredina.

JUGpress: Plivački klub „Dubočica“ je godinama imao NInu Stanisavljević kao najeksponiranijeg člana. Kako su reagovali ostali na to, jer je činjenica da se i ostali trude i treniraju, a medijski se većinom pojavljivala Nina?

Veličković: U principu imati tako talenotvanog i internacionalno uspešnog plivača ima i dobre i loše strane. Dobra stvar je u smislu motivacije dugima šta mogu i oni da urade, jer suština je da se trude da je nadmaše. S druge strane, takva pažnja može da „ubije“ moral drugih plivača. Mmi imao primer Andreja Barne iz subotičkog „Spartaka“, gde su se plivači oko njega malo osuli, zatim Anju Crevar koja je potekla iz jedne velike grupe plivača „Dinama“ iz Pančeva, ali su se u međuvremenu plivači oko nje osuli… Imamo još sličnih primera. Smatrao sam da je na meni najveća odgornost da to sprečim, radi tih plivača i radi samih najtalenovanijih. Plivanje jeste individualni sport, ali najkvalitetniji rad je rad u timu. U tome smo dosta uspeli, grupa sa kojom radim je relativno velika, imamo deset plivača, ali mimo toga smo održali i kvalitet grupe, jer se konkurencija na trenažnom niovu povećavala jer su nam se pridruživali kvalitetni plivači iz drugih sredina u Srbiji. Uroš Živanović se, recimo, preselio iz beogradskog „Partizana“ u „Dubočicu“, imali smo Tanju Popović („Plavi talas“ Beograd), Jana Marković iz Jagodine, koja je jedno vreme trenirala u Mađarskoj, pa došla u Leskovac, a generacija sa Ninom i Tanjom… To je rezultiralo time da smo imali petoro od 11 plivača koji su plivali kao reprezentativci Srbije na juniorskom prvenstvu Evrope. Pritom je devet plivača isplivalo normu za to prvenstvo, naravno svih pet iz „Dubočice“ je među njima. Čak smo u finalu na 100 metara slobodno imali dve plivačice, Ninu i Tanju!

JUGpress: Do sada su procene trenera Dušana Veličkovića o rezultatima uvek bila odmerena i u ogromnom broju slučajeva se ostvarivala. Šta možemo da očekujemo u budućnosti?

Veličković: Do kraja godina imamo još državno prvenstvo za sve kategorije u decembru. U sledećoj godini, pored neih turnira, veća takmičenja su svakako Evropsko juniorsko prvenstvno, zatim Evropsko prvenstvo u kategoriji do 23 godina, pa Svetsko u Fukuoki, da bi sezonu završili avgusta sa Svetskim juniorskim prvenstvom i nadam se reprizom svega što smo ovih godina postigli.

KAKO BITI SELEKTOR

JUGpress: Kako selektor plivača bira plivače koji će ići na neko takmičenje? Laički gledano to je lako, samo prati ostvarena vremena i to je to? Je li to baš tako?

Veličković: Dosta je to kompleksnije, čak može da se uporedi i sa menadžerskim poslom. Selektor kao selektor najbolji doprinos u radu sa plivačima mogu da dam sa svojim plivačima, dok je odgovornost ka ostalim plivačima koji mogu da doskoče do reprezentacije je da njihov kvalitet uvidim ranije i da se što ranije uloži u njih u smislu priprema, testiranja, procena njihove sposobnosti i njihovog daljeg građenja kako bi vremenom dosegli nivo za koji procenjujem da imaju kvalitet. Kompleksan je posao i jer se bavimo individualcima koji su apsolutno usmereni sami na sebe gde ne može da bude loš dan, sve je njihova greška i krivica i moraju da budu najbolji u datom trenutku na datom takmičenju. Treba izvaditi sportistu koji je dovoljno talentovan, ali i dovoljno „čvrste glave“.

KORONA I TRENINZI

JUGpress: Koliko je korona uticala na treninge i čitav rad sa plivačima, ne samo direktno kroz razboljevanje, nego i kroz situaciju sa ograničavanjem kretanja?

Veličković: Dosta je uticala. Ako uzmemo u obzir da smo imali određene seniorske plivače koji su se već ostvarili i koji su svetske zvezde, oni nisu izgubili puno. Oni su prošli senzitivne periode razvoja, ostvarili sebe i došli do određenog nivoa i njihov zadatak je bio da taj nivo i sačuvaju što duže. U Srbiji, konkretno u PK „Dubočici“ se radi o plivačima koji su u senzitivnom periodu razvoja, koji su trebali da provedu vreme u bazenu. Plivanje je tu bilo najoštećeniji sport, jer su ostali sportisti mogli nešto da rade, dok plivanje nije moglo da funkcioniše. Nenadoknadivo je iskustvo koje su naši plivači trebali da imaju, a nisu ga dobili. Tako smo imali situaciju da Nina Stanisavljević nije imala priliku da nastupi na Svetskom juniorskom prvenstvu. Njen put juniorke je progresivan i uzlazan, ona je kao mlađa juniorka nastupila na jednom svetskom juniorskom, gde je u konkurenciji dve godine starijih takmičarki uspela da dođe do desetog mesta i sve je ukazivalo da bi došla do postolja na sledećem prvenstvu, koje je, na žalost, otkazano. S druge strane, Uroš Živanović je svoj debi imao na Evropskom juniorskom, jer kad su trebali da mu se dese prvi nastupi usledila je korona. Kad je došla korona, onda je došlo do pomeranja i otkazivanja takmičenja, pa je sve to uticalo na razvoj takmičara. Da smo imali malo više iskustva, verujem da bi sigurno imali neko finale, ali i medalju više. Uostalom, upravo Uroš je najpre osvojio bronzu na Evropskom juniorskom, a dva meseca kasnije zlato na svetskom juniorskom.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare