Narodni muzej u 2023. godini

LESKOVAC

PIŠE: Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja Leskovac
U vremenu u kome proslavlja 75 godina postojanja, Narodni muzej u Leskovcu je jubilarnu
godinu ispunio mnogobrojnim kvalitetnim sadržajima i priznanjima koji ostavljaju
čvrst temelj, i na kojima će buduće generacije muzeologa nadograđivati znanje o
kulturno istorijskim procesima na prostoru južne Srbije i narednih 75 godina. Za mene
lično najveći uspeh muzeja, ali i našeg grada ove godine jeste objavljivanje trotomne
„Studije o zaštiti ratnih memorijala na teritoriji Leskovca“. U saradnji sa gradom
Leskovcem i niškim Zavodom za zaštitu spomenika kulture napravljen je jedan ogroman
korak u zaštiti memorijalnog nasleđa koje obuhvata više od 260 spomenika i spomen
ploča od kraja 19. veka pa do današnjeg dana. Ova studija predstavlja neprocenjivi
izvor informacija za buduće generacije koje će, nadamo se, bolje brinuti o našem
nasleđu.
Veliki korak je učinjen i na zaštiti spomenika kulture koji se nalaze pod direktnom
upravom muzeja. Na prvom mestu arheološki lokalitet od izuzetnog značaja, Caričin
grad, je ograđen u delu gde se vrše istraživanja i postavljene su nadzorne kamere u
cilju zaštite lokaliteta od divljih kopača.
Kuća Bore Dimitrijevića Piksle dobila je novi krovni pokrivač, promenje su istrulele
grede, obezbeđene grede koje nose krov i izvršena je sanacija dimnjaka, čime je ovaj
izuzetno važan objekat za istoriju Leskovca stavljen pod novi krov i zaštićen u
narednim decenijama.
Nakon dugo godina nemara i nebrige završeni su i građevinski radovi na spomen kući
Koste Stamenkovića, tako da je i ovaj objekat obnovljen, i u planu je njegovo stavljanje u
funkciju prikaza života Koste Stamenkovića, ali i radničkog pokreta u Leskovcu u prvoj
polovini 20. veka.
U glavnoj zgradi muzeja otvorene su dva nova dela stalne postavke „Vremeplov
leskovačkog kraja“. U prizemlju muzeja posetioci sada mogu videti postavku „Evolucija
čoveka“ koja se sastoji od devet replika lobanja Hominida, tj. naših predaka. Na ovu
postavku odlučili smo se iz dva razloga; prvi je interesovanje dece za skelete u muzeju,
a drugi je novootkriveni lokalitet Petrovac na Radan planini na kome su nađeni
tragova života naših dalekih predaka koji se datuju u period između 300.000 i 1.000.000
godina pre današnjeg dana.
Na spratu Muzeja je otvorena postavka Numizmatika gde je prikazan kovani i papirni
novac od 17. do kraja 20. veka koji je korišćen u doba vladavina Osmanlija, Srbije i
Jugoslavije. Ova postavka je smeštena između „Srpskog Mančestera“ i buduće postavke
„Bune, ustanci i ratovi“, jer novac je igrao veliku ulogu i u ekonomskom razvoju
Leskovca, ali nažalost i u ratovima.
U saradnji sa Muzejem Jugoslavije i Muzejem nauke i tehnike iz Beograda, naši
sugrađani imali su priliku da vide izložbu „O fabrikama i radnicima“ koja je
nagrađena IKOM nagradom za najbolju izložbu u Srbiji. Narodni muzej u Leskovcu bio je
jedan od pet muzeja iz unutrašnjosti koji su bili deo ove izložbe koja priča o
povezanosti ekonomskih činilaca i identita gradova tokom industrijalizacije Srbije.
Ova izložba je naišla na dobar odziv posetioca, naročito starijih koji su se sa setom
prisećali nekadašnjih leskovačkih industrijskih velikana i uloge koji su imali u
njihovim životima i životu našeg grada.
Narodni muzej u Leskovcu je ustanova dostojna velikog poštovanja ljudi iz muzeološke
struke, tome u prilog ide da je prošle godine u našem muzeju održana sednica Muzejskog
društva Srbije, a ove godine i Nacionalnog komiteta IKOM Srbija, to su dve strukovne
organizacije koje se u Srbiji bave muzeologijom. Narodni muzej u Leskovcu bio je
domaćin međunarodnog naučnog skupa koji se održao u Medveđi i Sijarinskog banji, Jug

Srbije i srpska državnost, koji je okupio nekoliko desetina eminetnih domaćih i
stranih istoričara čiji su radovi prezentovani u 63. svesci Leskovačkog Zbornika. Već
sledeće godine nova 64. sveska Leskovačkog Zbornika trebalo bi da bude časopis iz
kategorije M51, kao vrhunski časopis od nacionalnog značaja. Ovo je takođe veliki uspeh
za naš muzej, jer stalno pomeramo granice našeg rada na bolje i kvalitetnije.
Od izdavačke delatnosti treba pomenuti i monografiju posvećenu 50 godina rada
istaknutog leskovačkog slikara Dragoljuba Stankovića Čivija, čime se čuve sećanje na
njegov rad i ulogu u umetničkog životu Leskovca.
Nakon svega gore navedenog napravljen je i korak više u veoma važnoj oblasti
muzeologije, – radu sa publikom. Ova godina bila je ispunjena mnogobrojnim
aktivnostima i programima prilagođenim deci, ali i našim najstarijim sugrađanima.
Pored velikog broja dečjih radionica realizovano je i nekoliko programa za naše
starije sugrađane, a i nekoliko programa i radionica za sve uzrasne kategorije. Ovi
programi doprineli su boljoj poseti muzeja, naročito od strane dece predškolskog,
školskog i srednjoškolskog uzrasta, za koje nisu naplaćivane ulaznice, upravo da bi
što veći broj njih privukli i upoznali sa ulogom muzeja. Pored povećane posete u
stalnim postavkama, povećan je i broj poseta Caričinom gradu.
Sve gore pomenute aktivnosti realizuju se zahvaljujući sredstvima koje izdvaja grad
Leskovac. Pored grada, naše resorno ministarstvo kulture odobrilo je svih traženih
osam projekata i time je umnogome doprinelo sprovođenju planiranih aktivnosti muzeja
u ovoj godini.
Kao priznanje ne samo za ovogodišnji rad, već i za rad tokom svih 75. godina, Narodni
muzej u Leskovcu dobio je nagradu Živa, koju dodeljuje Forum slovenskih kultura. Forum
obuhvata 13 istočnoevropskih slovenskih zemalja sa više od 300 miliona stanovnika, a
naš muzej je u konkurenciji 24 muzeja iz 10 zemalja poneo glavnu nagradu za najbolji
slovenski muzej Živa.
Ministarstvo kulture je prepoznalo napore koje naš muzej čini na očivanju kulturno
istorijskog blaga južne Srbije, tako da je naš muzej, uz niški, izabran da predstavlja
Srbiju na međunarodnoj berzi arheološkog turizma u italijanskog gradu Pestumu. Nastup
na ovom specifičnom sajmu bio je veliko iskustvo imajući u vidu sve one izazove koja
nas očekuju u predstavljanju lokaliteta Caričin grad.
Planovi za 2024. godinu su takođe ambiciozni, i uključuju energetsko saniranje glavne
zgrade muzeja, uređenje sale za naučne skupove, pripremu za 2025. godinu, koja je
proglašena godinom arheologije i kada se u Beogradu održava evropski kongres
arheologa, a naš muzej je odabran da bude jedna od tačaka koju će kolege arheolozi iz
čitavog sveta posetiti.
Očekuje nas rad na dve postavke, prva je „Bune, ustanci i ratovi“ koja treba da nastavi
hronološki niz postavke „Vremeplov leskovačkog kraja“, a druga je postavaka u
renoviranoj spomen kući Koste Stamenkovića.
Nadamo se da ćemo nastaviti dobru saradnju sa gradom i u sledećoj godini otpočeti rad
na studiji zaštite graditeljskog nasleđa Leskovca.
antrfile
KONKURS ZA IZLAGAČKU SEZONU 2024. GODINE
Iz Narodnog muzeja Leskovac stiglo je obaveštenje u kome se kaže da je ova ustanova
raspisala konkurs za izlagačku 2024. godinu. Na konkurs se mogu prijaviti svi
zainteresovani stvaraoci, likovni i vizuelni umetnici, mladi umetnici, umetnici koji
su se potvrdili svojom umetničkom biografijom i stekli relevantne umetničke
reference. Konkurs je otvoren i za autorske projekte iz oblasti likovne, primenjene i
umetnosti proširenih medija.

Za konkurs je neophodno dostaviti:

  1. Opis projekta, koncepciju izložbe sa tehničkim opisom (do jedne strane teksta A4)
  2. Do 10 fotografija radova koji se predlažu za izložbu.
  3. Profesionalnu biografiju.
  4. Predlog dodatnih programa ( ukoliko su planirani tokom trajanja izložbe, javno
    vođenje kroz
    izložbu, radionice i sl)
  5. Tehničku specifikaciju (broj potrebnih postamenata, stakala. )
    Narodni muzej Leskovac, izlagačima obezbeđuje štampanje tipskog kataloga, plakata i
    pozivnica za izložbu kao i smeštaj i putne troškove autora. Prijave sa potrebnom
    dokumentacijom treba dostaviti najkasnije do 25.januara 2024. godine elektronskim
    putem na: radmila.krstic@muzejleskovac.rs
    Rezultati konkursa će biti objavljeni na sajtu Narodnog muzeja Leskovac
    www.muzejleskovac.rs/izlozbe/ , 15 februara 2024. godine.
Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare