NIŠ
Narodna biblioteka Stevan Sremac danas je sečenjem slavskog kolača i prigodnom svečanošču, proslavila slavu Biblioteke “Sveti Ćirilo i Metodije”. Biblioteka , jedna od najstarijih institucija kulture u Nišu koja je nedvno proslavila 139 godina postojanja i rada od 2005. godine obeležava dan Svetog Ćirila I Metodija kao slavu Biblioteke.
“ Slavu obeležavamo duboko zahvalni na njihovom ogromnom doprinosu razvoja ne samo ćirilice I glagoljice već i slovenske pismenosti, i njihom ogromnom doprinosu u razvoju I širenju hrišćanstva” , rekla je direktorka Biblioteke Sonja Šuković .
Ona je izrazila zadovoljsstvo zbog inicijative da se da se već se od ove godine ova slava i ovaj datum obeležavati kao nacionalni praznik, kao što je u mnogi slovenskim državama. To znali da je država shvatila značaj ovog velikog dana koji je značajan ne samo za institucije koje ga obeležavaju kao slavu, već za ceo slovenski narod.”
“ Mi dugujemo zahvalnost , posebno kao institucija kulture I sve svoje programske aktivnosti posvećujemo našim očevima pismenosti koji su stekli jedan oreol u obliku pera”, dodala je direktorka Biblioteke , veliki borac za negovanje i očuvanje ćirilice koja je istakla da se “ Ćirilica jednim mrtvim slovom na papiru ( zakonskom odrednicama) neće se očuvati , koliko god taj zakon bio dobar, ali će se održati tako što ćemo je svi poštovati, negovati , uvesti obavezu da I službena prepisa bude ćirilična, I sve što se u našoj državi radi , arhiva, izdavaštvo, mora biti na ćirilici”. Na kraju je dodala da ““ Mi ćirilicu svi nosimo u srcu , zato će se I održati”.
“ Nije slučajno što biblioteke biraju za svoju slavu ovu dvojicu svetitelja I velikih hrišćanskih misionara koji su celom slovenskom svetu dali potpuno jedinstvenu, posebnu kulturnu fizionomiju. Ćirilo I Metodine su značajni za sav slovenski svet jer su svojim delovanjem I svojim misionarenjem po slovenskim zemljama na poziv Velikomoravskog kneta Rastislava bili poslati od vizantijskog cara Mihaila da šire hrišćanski jezik, hrišćansku veru I bogosluženje na slovenkim jezicima. “, objasnila je Emilija Radmilović , kolačar današnje slave I radnik biblioteke Stevan Sremac u Nišu.
Slavsku svečanost obogatila je i prigodna beseda o rečima i jeziku i njihovom značaju Milica Vučković, saradnica u Biblioteci . Govoreći o značaju reči i knjige Milica Vučković je u svojoj besedi kazala :
“ Bez knjige mi bi bili sami, a to bi bila duga i strašna samoća. Bez knjiga mi ne bi imali spasenje, jer nas knjige vraćaju svetlosti. Neka živi knjiga i neka je sraćan ovaj dan svima onima koji u knjige veruju i svima onima koji se knjigama vraćaju , koji knjige neguju , završila je ovom porukom svoju prigodnu besedu saradnica Biblioteke.
U skladu sa prilikom i slavom koju biblioteka proslavlja protojerej Miodrag Pavlović nakon sećenja slavskog kolača poručio je:
“ Neka ova dvojica velikih I za crkvu značajnih ličnosti, budu I vama učitelji jer je slovenski narod, zahvaljujući njima dobio pismenost. Danas smo svedoci da u svakodnevnom I javnom životu koristimo reči koje nisu slovenskog porekla. Trudimo se bar, vi koji ovde radite, da sačuvamo naše reči, da ih ne potisnu tuđice, da ovde ne budu pirmarni drugi jezici, nego oni koji imaju izvor u slovenskim , a to je srpski, makedonski , ruski, I svi ostali koji proslavljaju Ćirila i Metodija”.
Ćirilo i Metodije su bili braća iz Soluna, koji su širili pismenost i hrišćanstvo među nepismenim Slovenima u Velikomoravskoj kneževini i Panoniji. Svojim radom oni su pomagali kulturni napredak Slovena zbog čega su ostali upamćeni kao „slovenski apostoli“. Oni su napravili glagoljicu, prvo pismo Slovena. Do njihove pojave bogosluženja su obavljana isključivo na grčkom, latinskom I jevrejskom jeziku . Oni prvi put u istoriji civilizacije , istoriji Slovena uvode slovensku azbuku, slovensko pismo I bogosluženje među narode koji pripadaju slovenskoj rasi. Nakon njihove smrti njihovi učenici su nastavili njihov prosvetiteljski rad. Pravoslavna crkva ih slavi 24. maja.