NOVI SAD

(FoNet)
Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja biće revolucionarni dokument u odnosu na prethodnu Strategiju i popraviće stranje u toj oblasti, predvideo je danas u Novom Sadu predsednik radne grupe za izradu Nacrta Dejan Stojanović iz
Ministarstva kulture i informisanja.

On je ocenio da je radna grupa zadovoljna učinjenim i napomenuo da je sve urađeno po zakonu kako bi se došlo do kvalitetnog dokumenta.

Nadam se da je ovo revolucionarni dokumet u odnosu na prethodni, kako u metodološkom smislu, tako i u odnosu na detektovane teme i probleme, naglasio je Stojanović.

Prema njegovom stavu, ključna je detaljna analiza stanja urađena u Nacrtu, jer od nje zavisi kvalitet strategije.

Stojanović u toku javne rasprave, koja će do kraja meseca biti organizovana i u Nišu, Čačku i Beogradu, očekuje primedbe na predloženi tekst i navodi da za neke mere u Nacrtu postoje alternative.

Saglasnost postoji da bi stanje trebalo promeniti, a možda su putevi različiti, rekao je Stojanović i precizirao da se startegija donosi na period od pet godina.

Kada je usvoji Vlada Srbije, u roku od 90 dana se donosi Akcioni plan za njeno sprovođenje, koji u roku od dve godine može da bude revidiran.

U Nacrtu strategije izdvojena su mišljenja članova radne grupe Nina Brajovića iz UNS i Dragane Čabarkape iz Sinndikata novinara Srbije, koja su priložena kao aneksi i odnose se na status Politike, Novosti i Tanjuga.

Brajović je izjavio da Tanjug mora da se ugasi, jer je taj postupak već pokrenut, ali da država može da formira javni servis u kojem plate zaposlenih ne bi bile finansirane iz budžeta.

Prema njegovoj tvrdnji, Tanjug već tri godine, od kada je pokrenuto njegovo gašenje, uspešno posluje na tržištu i nema podataka da se plate isplaćuju iz budžeta.

Brajović ne vidi razlog da se neko odrekne Tanjuga, ako se uspostave ravnopravni uslovi sa ostalim igračima na medijskoj sceni.

On je izneo mišljenje da bi Politiku, posle dve neuspešna pokušaja, trebalo privatizovati tako što bi se našla institucija kojoj bi država poklonila svoj udeo.

Čabarkapa smatra da bi Novosti, Politika i Tanjug trebalo da nastave da rade po modelu javnog i privatnog partnerstva.

Ona je istakla i da je formiranje regionalnih javnih servisa vrlo važno za građane na lokalu i da bi za njih trebalo da se izdvaja jedan odsto budžeta, uz još jedan odsto za projektno sufinansiranje.

Predstavnici manjina nezadovoljni su Nacrtom medijske strategije, jer smatraju da derogira prava manjina na informisanje na maternjim jezicima.

Predsednik Nacionalnog saveta Mađara i Koordinacije nacionalnih saveta Jene Hajnal ukazao je da Nacrt nije rađen sa predstavnicima nacionalnih saveta manjina.

Prema njegovoj oceni, ponuđeni predlog potpuno je suprotan manjinskom zakonodavstvu i ignoriše probleme manjina.

Tekst koji je pred nama ne odgovara potrebama nacionalnih manjina da se informišu na svojim jezicima, ukazao je Hajnal.

Primedbe na Nacrt imao je i direktor Bunjevačkog info centra Mirko Bajić i upozorio da je predloženi tekst na “odličnom putu” da svede na minimum stečena prava nacionalnih manjina i oduzme im sva prava na informisanje na maternjem jeziku.

Predstavnik Hrvatskog nacionalnog veća Darko Baštovanović ocenjuje da se u zemlji nekonsolidovane demokratije, u kojoj je sve politizirano, od nacionalnih saveta traži veći stepen demokratičnosti od onog koji postoji u državi.

Članica Radne grupe Jelena Kleut je odgovorila da je mišljenje o informisanju nacionalnih manjina formirano na osnovu analize višejezičnih timova Novosadske novinarske škole i urednika i novinara medija na jezicima manjina, bez namere da se derogiraju njihova prava.

Naprotiv, cilj je bio da se podigne kvaliet njihovog javnog informisanja, istakla je Kleut.

Predsednik UO Asocijacije lokalnih medija Lokal pres Dragan Đorđević smatra da bi za finansiranje medijskih sadržaja trebalo obezbediti minimum između jedan i dva odsto budžeta i da taj novac bude plasiran kroz projekte.

On je zatražio i da se uvedu kazne za lokalne samouprave koje ne raspisuju konkurse za sufinansiranje medijskih projekata u javnom interesu, kao i da se propišu kriterijumi za izbor članova komisija koje o tome odlučuju.

Predstavnik Fondacije za otvoreno društvo Dragan Kremer je predložio da se u Nacrt unese stav da nije dozvoljeno objedinjeno vlasništvo nad više od jedne radio i TV frekvencije.

Time bi se poništila kupovina više kanala, rekao je Kremer i podsetio da je to prvo uradila Antena gupa, a potom i Kopernikus, u slučaju kupovine O2 i Prve televizije.

Radna grupa koja je izradila Nacrt strategije broji 18 članova, devetoro je delegirala država, a devetoro novinarska i medijska udruženja.