LESKOVAC

Leskovac je domaćin dvodnevne nacionalne konferencije “Odgovorni prema građanima” koje je održano u organizaciji Udruženja pravnika socijalne zaštite Republike Srbije „Argument“ i Komora socijalne zaštite Republike Srbije. Direktor Centra za socijalni rad Leskovac Predrag Momčilović pojasnio je da se skup održava u Leskovcu zbog činjenice da je sedište udruženja pravnika socijalne zaštite Republike Srbije „Argument“ u Leskovcu, ali i zbog činjenice da naš grad u velikoj meri vodi računa o sistemu socijalne zaštite.

„Današnja tema se pre svega odnosi na to kako sistem socijalne zaštite treba i mora da funkcioniše, kako bi najbolje štitio interes svojih korisnika. Tu pre svega mislim na informacije koje se plasiraju u javnost, odnosno šta to sistem socijalne zaštite može da pošalje medijima, koje su to informacije, a da se pritom sačuva integritet korisnika, kao i bitne informacije vezane za ličnost korisnika. Na skupu ćemo obraditi i temu informacije od javnog značaja, jer u poslednje vreme veliki broj zahteva bilo pojedinaca ili udruženja građana stiže na adrese ustanova socijalne zaštite, posebno na adrese Centra za socijalni rad gde traže određene podatke za koje nismo uvek sigurni da se mogu tretirati kao podaci od javnog značaja, jer se često ti podaci odnose na neke stvari koje se uopšte ne tiču rada sistema socijalne zaštite.“

Momičilović je naglasio i da bi svako u svom delu posla trebao biti odgovoran, a da bi mediji trebalo da se pridržavaju novinarskog etičkog kodeksa i Zakona o javnom informisanju.

„Posebno je to važno kada se radi o osetljivoj kategoriji kao što su deca.“

PAŠALIĆ: ZBOG TRANZICIJE NAJOSETLJIVIJE GRUPE NAJVIŠE TRPE

Jedan od govornika na skupu je i zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je rekao da je važnost socijalne zaštite u periodu tranzicije nešto što on stalno potencira.

„Period tranzicije je učinio da one grupe građana koje su najosetljivije trpe i najveće probleme. To se naročito pokazalo za vreme vanrednog stanja, kada smo mogli tačno da osetimo koje socijalne grupe moraju da budu posebno tretirane i da se poboljša njihov položaj. Period posle 2000-te godine je učinio da najsiromašniji građani, a to su osobe sa invaliditetom, deca, stara lica, trpe najveće probleme tog perioda. Zato su ovakvi skupovi izuzetno važni kako bi se socijalna zaštita podigla na najveći mogući nivo. Pomaka ima, ali mora biti još bolje. Posebno želim da se obratim medijima, koji izveštavaju o osetljivim temama, kakva je recimo, nasilje nad decom. Mi iz institucije zaštitnika građana smo razgovarali sa decom koja su preživela teško nasilje i to na njihov zahtev. Rečenica koju ću uvek pamtiti je od strane jednog deteta koje mi je reklo da sve ono što je doživelo u stvarnosti je mnogo manje oštetilo od onoga kako je to bilo prikazano u medijima. Taj senzacionalistički pristup ovakvim događajima često može da trajno ošteti dečju psihu. Zato molim novinare da, svojim pisanjem ne postavljaju senzacionalistički, nego da daju informaciju koja je neophodna. Na žalost, mnogo senzacionalizma je prisutni, pogotovo u svrhu podizanja tiraža.“

Pašalić je rekao i da je bilo malo zaposlenih u institucijama socijalne zaštite.

„Mi smo u oktobru 2020. godine uputili dopis ministarstvu, odgovor smo dobili 2021. i povećan je broj zaposlenih. Ne kažem da je taj broj adekvatan, ali je svakako veći nego što je bio ranije. Ja sam ovde upravo zato što institucija zaštitnika građana ima vrlo mnogo dodirnih tačaka sa institucijama socijalne zaštite. Građani dolaze u Centar za socijalni rad, ali i kod zaštitnika građana kada sve druge institucije koje su trebale da reše njihov problem su zakazale.“

Tokom početka pandemije i vanrednog stanja uvedenog zbog toga, broj građana koji se obratio zaštitniku građana bio je povećan 20 puta, tvrdi Pašalić.

„Mi smo tada radili od 8 do 22 časa, a posle tog vrmena su bili uključeni naši mobilni timovi, kako bi ti problemi bili rešeni. Smatram da smo to uspešno rešili, što pokazuju i istraživanja koja su posle rađena. Najčešće žalbe su se odnosile na ograničenje kretanja. Osobe koje trpe nasilje su morale biti oslobođene toga, kako bi mogle da odu od onoga od koga trpe nasilje. Zatim, posete onih lica o kojima se neko stara, posete roditelja koje imaju pravo da posećuju svoju decu, što se najčešće dešava tokom vikenda, oni su bili uskraćeni za to pravo. Da ne govorimo o posetama neuslovnim romskim naseljima koje smo obilazili u čitavoj Srbiji, da vidimo da li su oni tretirani na pravi način, ako i na pojedinačne probleme nakoje smo reagovali.“

VULOVIĆ: GRAĐANI NE VERUJU SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE

Dragan Vulović, pravnik u penziji, bivši načelnik Odeljenja za upravno-pravne poslove Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kaže da je najbitnije to što su se vremena promenila.

„Danas, u doba elektronskih medija i mobilnih telefona, više ništa ne može da ostane tajna. Sve se na neki način razotkriva, pa i ono što je nekad kod nas bila tamna brojka, a to je nasilje u porodici, nasilje nad decom, vršnjačko nasilje… Kada znamo da to nije malo i proizvodi određene strašne posledice, razni sistemi kao što je socijalna zaštita, obrazovanje, zdravstvno, policija, pravosuđe, moraju da spregnu svoje snage kako bi zajednički reagovali na te vrste pojava. Meni se čini da u ovom trenutku građani imaju malo poverenja u sistem socijalne i korisno-pravne zaštite, te da bi se moralo više raditi da se to promeni. Inače, svako objavljivanje nasilja u medijima može doprineti da će zaštita koju žrtva dobije biti blagovremena. Ne sumnjam u profesionalnu i odgovornu, ona će uvek biti takva, ali ovde se na neki način podstiče društvo da blagovremeno reaguje, ali i da reaguje preventivno. Međutim, mediji moraju imati meru u svemu tome i poštovati svoj novinarski kodeks tokom izveštavanja o takvim slučajevima. Mene strašno brine što se, ponekad, sekundarnoj traumatizaciji izlažu i žrtva, njena porodica, kao i porodica počinioca nasilnika.“

U ime lokalne samouprave učesnike skupa je pozdravio Zoran Vukašinović, sekretar Skupštine grada Leskovca.