Na teritoriji Jablaničkog, Pčinjskog i Nišavskog okruga oko 140.000 starijih

LESKOVAC

U Srbiji je u sistem socijalne zaštite uključeno oko 1o8 hiljada starijih osoba, a procena je da je svakom trećem licu iz ove kategorije potreban neki vid pomoći i podrške za samostalno  funkcionisanje.

Osim adekvatnih smeštajnih kapaciteta, neophodno je jačati i ljudske kompetencije zaposlenih u ustanovama u sistemu socijalne zaštite.

Današnja radionica, okupila je stručnjake iz centara za socijalni rad i domova za smeštaj starijih osoba sa teritorije tri okruga.

Na teritoriji Jablaničkog, Nišavskog i Pčinjskog okruga, procenjuje se, živi oko 140 hiljada starijih osoba, od kojih ne mali broj u staračkim i samačkim domaćinstvima ili specijalizovanim ustanovama. Kako je, medju njima, najviše onih koji nerado odlaze u domove ili gerontološke centre, to je neophodno obezbediti maksimalno poštovanje ljudskih prava ovoj kategoriji i to pre svega, kroz obuku stručnjaka koji se u praksi suočavaju sa ovom tematikom.

Nadežda Satarić, iz Udruženja ”Amity”, koje pod pokroviteljstvom UNHCR-a i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sprovodi  edukacije u 48 gradova i opština u Srbiji, kaže da starija lica imaju pravo na dostojanstven život u ustanovama socijalne zaštite, koje uključuje pravo na negu, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, redovnu ishranu. Ona se, medjutim, vrlo često ne poštuju, potvrdjuju istraživanja:

“U državnim ustanovama se prava starijih osoba poštuju u većoj meri, nego u privatnim domovima, iako su i jedne i druge, licencom za rad, obavezane na to. Još je veći problem što u Srbiji svakodnevno niču nove ustanove i počinju da rade, a da uopšte nisu dobile dozvole, niti ispunjavaju osnovne uslove. Najčešće imaju niže cene, pa tako, u ova teška vremena privlače korisnike, kojima se nikakva prava ne garantuju, niti je moguće takve domove kontrolisati, jer često menjaju sedište i lokaciju. Nije redak slučaj da se, zbog nadzora nad dementnim starijim osobama, a takvih je najviše, svi drže pod ključem, što jeste nepoštovanje jednog od ljudskih prava, a to je pravo na slobodu kretanja.

Takvo kršenje ljudskih prava teško je dokazati, a ni državna regulatorna tela gotovo da ne rade ništa po tom pitanju:

” Imamo  Zaštitnika gradjana i Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, ali vrlo malo slučajeva dopre do njih. Retko ko i zna proceduru, kako i kome da se obrati, a kada se postupak pokrene, traje toliko dugo, da mnogi posle nekog vremena odustanu. Mnogo je više priče, nego delovanja u praksi. Ljudska prava starijih osoba na socijalnom smeštaju se svakodnevno krše: posebno pravo na privatnost ili pravo na slobodu kretanja, koja se uskraćuju gotovo svima, bez obzira na to da li odredjena vrsta bolesti, zahteva pojačanu kontrolu, što se često meša sa kršenjem ljudskih prava, ističe Nadežda Satarić.

Leskovački centar za socijalni rad jedna je od 1o istorodnih ustanova, koje su, kroz ovaj projekat, pojačane stručnim radnikom i opremom za njegov rad. Andrijana Vasić, angažovana je već  nekoliko meseci i već ima praktična iskustva:

“Predrasude prema starijim osobama, vrlo su česte u ovom gradu, odnosno na teritoriji Jablaničkog okruga, koju nadležnošću pokriva ustanova u Leskovcu. Diskriminacija zasnovana na godinama starosti, je nešto sa svim se svakodnevno suočavamo. O ovoj populaciji se uglavnom govori kroz prizmu milosrdja, a ne kroz poštovanje ljudskih prava  koja su im Ustavom garantovana. Kao sociolog, s druge strane, znam koliko svako društvo može imati koristi od znanja i iskustva starijih, ukoliko se iskoriste na pravi način. Ustanova za smeštaj starih u Leskovcu, pokazuju istraživanja, maksimalno se trudi da pored zdravstvene nege , higijene i redovne ishrane, obezbedi i uslove za edukativne, zabavne, sportske i umetničke aktivnosti korisnika, čime može poslužiti i kao primer ostalima . Koordinacija našeg Centra za socijalni rad sa ovom ustanovom je svakodnevna i kvalitetna, što se odražava i na odnos prema starijim licima”.

Čulo se danas i da država nema dovoljno kapaciteta da kontroliše ”divlje” domove za stare, jer na tim poslovima radi svega 15-ak inspektora u Srbiji. Velikom nedavnom akcijom, otkriveno je i zatvoreno 4o nelicenciraih privatnih ustanova, ali svakog dana niču nove, bez osnovnih standarda  i u njima se uglavnom ne poštuju ljudska prava korisnika, ocenila je Nadežda Satarić.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare