Na današnji dan pre sto godina u Leskovcu prvi put pobedili komunisti

LESKOVAC

Pre tačno 100 godina, 22. avgusta 2020. na opštinskim izborima u Leskovcu pobedili su komunisti. Tako je Leskovac postao jedna od prvih opština u Kraljevini SHS sa komunističkom vlašću. Te istorijske činjenice danas mnogi ne žele da se sete, a bista tadašnjeg predsednika opštine Jovana Diskića, koja je decenijama „stajala“ ispred Narodnog muzeja – uklonjena je. Na njeno mesto postavljen je neprimereni provizorijum koji bi trebalo da predstavlja kuću iz praistorije…

U Leskovcu je još od pre Prvog svetskog rata bio razvijan moderan radnički pokret. Industrijski i zanatski radnici organizovali su čitav niz aktivnosti i štrajkova u cilju poboljšanja svog teškog ekonomskog položaja i sticanja političkih prava.
Prvi svetski rat je prekinuo kontinuirani rad Socijaldemokratske partije u Srbiji, pa i u Leskovcu, a u novostvorenoj zajedničkoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, radni narod ostao je obespravljen, a položaj radničke klase veoma težak.
Povratkom vojnika iz rata, počeli su da se stvaraju uslovi za obnavljanje radničkog pokreta na nov način i s pojačanim intenzitetom, čemu je doprinelo opšte revolucionarno raspoloženje inspirisano idejama Oktobarske revolucije u Rusiji.


Srpska socijaldemokratska partija u Leskovcu je nakon vanredne skupštine partije 4 (17) decembra 1918. obnovila svoj rad i nastavila borbu na političkom i na ekonomskom polju i rganizovala niz partijskih konferencija i zborova. Smisao tih aktivnosti bio je ne samo dalje razvijanje pokreta nego i obnavljanje i formiranje novih sindikalnih organizacija.
Jedna od prvih obnovljaenih sindikalnih organizacija bio je pododbor Saveza fabričkih radnika koji je razvio delatnosti u fabrici kudelje, jedinoj leskovačkoj fabrici koja je radila ali u kojoj su uslovi bili veoma teški, a nadnice veoma niske. On je već do sredine februara 1919. godine održao nekoliko radničlkih konferencija.
Do polovine 1919. godine obnovljeno je sedam sindikalnih podružnica sa 475 članova. Partijska organizacija imala je 90 članova. Prodavano je i preko dve stotine primeraka „Radničkih novina“ i oko pedeset primeraka „Oslobođenja“. Održano je sedam zborova i oko četrdeset konferencija, kojima je prisustvovalo više hiljada ljudi.
Na Kongresu ujedinjenja radničkog pokreta Jugoslavije 20-23. aprila 1919. godine u Beogradu stvorena je jedinstvena Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista) SRPJ (k). Iz Leskovca je prisustvovao Kosta Stevanović Ersenovski, delegat mesne organizacije Srpske socijaldemokratske partije. U vreme održavanja i ujedinjenja održan je i sindikalni kongres ujedinjenja, kome je kao predstavnik radnika iz Leskovca učestvovao Kosta Stevanović.
Već 18. maja 1919. godine održana je skupština svih članova SRPJ (k) u Leskovcu i na njoj je izabrana nova partijska uprava sa predsednikom Vasilijem Cvetkovićem. Usledila je reakcija vlasti i počinju žestoki napadi na partiju i radničke organizacije.

Na opštinskim izborima u Srbiji (sa Makedonijom) 22. avgusta 1920. godine učestvovala je i Komunistička partija Jugoslavije. O njenom učešću na ovim izborima odlučeno je još početkom 1920. godine prihvatanjem „Rukovodnih načela u opštinskim izborima”, koja su dala osnovne okvire sadržaja i ciljeva izborne akcije. Mesna partijska organizacija je u duhu „Rukovodnih načela” izdavala i svoje proglase u kojima je, pridržavajući se opšteg programa, davala i svoj tzv. lokalni program, upoznajući birače sa ciljevima borbe partije. I pored svih izbornih mahinacija vlasti u sprovođenju izbora, rezultat je bio poražavajući za nosioce buržoaske kandidatske liste. Od ukupno 2.299 glasača, koliko je izašlo na izbore, komunistička kandidatska lista dobila je 1.160 glasova, dok su ostale građanske partije ukupno dobile 1.139 glasova Tako a su komunisti osvojili leskovačku opštinu dobivši predsednika, tri kmeta i 24 odbornika od ukupno 36. Predsednik opštine postao je Jovan Diskić, terzijski radnik.
Radnička klasa i radni narod Leskovca primili su komunističku pobedu sa najvećim oduševljenjem. Po kazivanju Jovana Diskića, „pobeda na izborima pretvorila se u opšte narodno veselje”. Posle saopštenja rezultata, održan je veliki narodni miting u letnjoj bašti hotela „Kruna“.
Pored osvajanja opštinske uprave u Leskovcu, ima indicija da su i u opštini u Turekovcu komunisti dobili većinu. Međutim, i pored velikih izbornih uspeha, komunistima je onemogućavan normalan rad. Okršaji sa vladajućom klasom i buržoaskim režimom nastavljeni su i za vreme rada Komunističke opštine. U tom cilju održano je više zborova „O radu i redu“, a za odbranu prava štrajka i poboljšanja ekonomskog položaja radničke klase.
Posle nekoliko meseci od opštinskih izbora, u kojima su se komunisti pokazali kao veoma značajna snaga, otpočela je nova politička borba za ustavotvornu skupštinu. Nastupajući sa istim programom i parolom kao i na opštinskim izborima, leskovački komunisti su i na ovim izborima pobedili građanske partije, osvojivši približno isti broj glasova (1.153) kao i na opštinskim izborima.
U okrugu skopskom i bregalničkom, za narodnog poslanika izabran je Leskovčanin Dušan Cekić, rođeni brat Đorđa Cekića Lešnjaka, član Centralnog veća KPJ.
Veliki uspesi komunista na opštinskim izborima i izborima za ustavotvornu skupštinu i oživotvorenje tarifnih pokreta ubrzali su vladine pripreme za odlučan obračun sa revolucionarnim radničkim pokretom.
Krajem 1920. godine doneta je Obznana, akt kojim se zabranjuje javna delatnost KPJ, pod izgovorom da ona priprema prevrat u zemlji. Posle toga nastaje period masovnih progona rukovodilaca i članova KPJ, a naročito komunista u opštinama u kojima su bili na vlasti.
Razočarani držanjem partijskog rukovodstva zbog oportunističkog nerevolucionarnog stava prema buržoaziji, pojedini komunisti su se odlučili na individualni teror, pa su nastala hapšenja i progoni komunista. Na osnovu Zakona o zaštiti države, rasturena je opštinska uprava u Leskovcu, a odboriici sa Jovanom Diskićem na čelu, kao i veliki broj komunista pohapšeni su. Uprava je dekretom predata Čedi Nikoliću.
Posle ovih korenitih promena koje su neizostavno vodile u diktaturu, položaj naroda i svih naprednih snaga u zemlji, pre svega komunista, postao je veoma težak. I sindikalni pokret je pretrpeo velike štete. Potpuno su prestale da funkcionišu sindikalne organizacije, a njihovo obnavljanje, iako je odlukom Ministarstva unutrašnjih poslova od 23. maja 1921. godine odobren rad sindikata, otpočelo je tek 20. januara 1922. godine formiranjem pododbora krojačkih radnika. Time je otpočeo proces osnivanja klasnih nezavisnih sindikata u Leskovcu.

ZASTAVA


„Dok se na Radničkom domu vijorila crvena zastava i vodilo veliko kolo na pijaci, kolone radnika kružile su ulicama Leskovca pevajući radničke pesme. Žandarmerija i policija bile su u pripravnosti i čekale da za najmanju sitnicu upotrebe oružje.
Iako su se radnici kasno u noć razišli u najvećem miru, predstavnici leskovačke čaršije našli su za potrebno da se udalje iz grada, kako bi na taj način kompromitovali prvu komunistnčku opštinsku upravu“. (Tonski zapis razgovora Jovana Diskića sa Dimitrijem Kulićem 1970. god.)

Hranislav Rakić

Prati
Obavesti me o
guest
9 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
komunizam nije umro
komunizam nije umro
1 godina pre

Kazu da je Amerika zemlja sansi. Niko te ne zna i bas zato ti ne treba protekcija da uspes u onome sto zelis, a za sta imas kapacitet. Bilo da pevas, sviras, kelnerises, manekenises, menadzerises. Jeste ona sila i jeste ona nametala drugim zemljama svasta, ali da je nije da spreci neke drugacije koji verski zele nadmoc, ko zna sta bi bilo sa svima nama. Ipak, i u Americi se stvari menjaju. Samo u Srbiji sve isto. Doslo vreme da crnci u Americi budu predsednici. Normalno je to. Onda doslo vreme da preduzetnik bude predsednik. Da drzava napreduje i u smislu da joj je potreban predsednik sa znanjem o privredi kroz licno iskustvo, da ne bude samo Klinton kampanja od vrata do vrata ili spijunske kampanje slicne ruskim.
Samo u Srbiji sve stoji. A u Leskovcu najvise. Prodje decenija, ma prodjose dve, a kod nas sve isto. Isto pricamo, sa polujezik u dva padeza, sa kupljeni diplomirani menadzeri, sa naj, naj, ali pogrdnom smislu. Dijamant se u sve mesa bas ko ministar bez fotelja. Ljudi odose na zvezde, planete, klonirase se, letuju u svemiru, putuju kroz vreme, a kod nas i dalje ista ekipa. Nema bolje, ni gore, samo isto. A bre Leskovcani, pitate li se nekad samo, jeste normalni? Pa da li Leskovac i njegovi gradjani zasluzuju nesto bolje, obrazovanije sto zna 3 jezika tecno, sto je ucilo najmanje u Beograd fakultet, usavrsavalo se u inostranstvu, da nama dodje neko sa iskustvom iz privrede. Dokle vise ovi politicki gotovani, nenzalice, sto naim parama kupuju i prodaju, trguju radnim mestima, odbornicima. Sve je mrtvo u Leskovac. Nazadovali smo najvise u Srbiji.

Јужна пруга
Јужна пруга
1 godina pre

Проклет био дан када су комунисти зајахали овај народ и државу… Унаказили су нас.

Laki
Laki
1 godina pre

Ne proklinji svoje pretke, o bezumni komentatoru!

njihova i nasa deca
njihova i nasa deca
1 godina pre

I danas, nakon 100 godina, svake godine, svaki dan su komunisti na vlasti, sa krajnje desnom orijentacijom, da ima za njih, za njihovu decu.

Zbrinuli su tri generacije. Iako obrazovani, za njihovu decu, unuke, niko nije cuo da su dokazani u struci,opravdavajuci i svoje obrazovanje i poreklo uspesnih komunista.

Naprotiv, ti stari komunisti i dalje uticu na sudstvo, policiju, vlast i urgiraju za posao svojih potomaka na placenija radna mesta,
.
Stavljaju ih na bezbedno mesto, u zavetrinu, a dobro placeno. Nekada su to bile osiguravajuce kuce, pa posle, NIS, onda je bila i posta, apoteke,uglavnom republicke institucije.
Nikad njihova deca nisu delila sudbinu radnika klji su po smenama isli kroz taj isti komunizam.
Njihova deca nisu trpela mobing,nemaju slucajeve kod odbora za ljudska prava.
Zasticena, zaklonjena, sistemom komunizma kojim i dandanas upravljaju isti komunisti od pre 50 godina, ta deca lagodno zive, nemaju profesionalne, hronicne bolesti.

Komunizam, kao radnicka pojava, izuzetno vekovima stiti samo decu komunista na racun radnika, koji su stub komunizma.

Nijedan sistem nije stitio svoje stubove.

Pod parolom da stite druge, svako je sedajuci odozgo stitio sebe i svoje.

Setite se samo da je svako imao svoj Skadar na Bojani.
Da su svima deca preko veze dolazila do zaposlenja. da politicari nikad nisu ziveli od plata, jer su trosili gorivo gradjana vozeci sluzbeni auto.
Placali kafanske racune parama gradjana gde su rucavali svaki dan.
Odlazili na letovanja besplatno kod partnera koji su dobijali posao u lokalnoj samoupravi na nekom tenderu placen parama gradjana.
Svadbe i skolovanje njihove dece su placali ti isti izvodjaci.

Otkupili su drustvena preduzeca i postali kapitalisti, ti isti komunisti. I sto je manje narod bio pismen, vise su ga iskoriscavali, vodili ga za uzde, stavljajuci ga najpre u radnicke savete, pa u nadzorne, pa u odbornike.

Poslusnost je delegirala gradjane u zastitnicki krug komunista, da svojim glasanjem brane bahatost politicara, podmetnuvsi sebe kao ves masinu za pranje postupaka suprotnih interesu naroda.

Do danas se sistem nije promenio. Gradjanima daju da glodju, a oni po 3 zene promenili, decu iz vise brakova imaju, vile i vikendice, stanove u metropolama, cuvajuci bazu na lokalu odakle crpu finansijku injekciju.

Imaju razradjen demagoski pristup, na mentalni sklop gradjana. To u Nemackoj ne bi proslo. Onog Marksa primenjuju najvise Srbi.

Prevaranti tzv komunisti
Prevaranti tzv komunisti
1 godina pre

Nakon 100 godina Lešnjak prima 1000 evra penziju, a radnicka klasa socijalu da prezivi.

2 smo sveta razlicita
2 smo sveta razlicita
1 godina pre

Strasno je da nazovi drugi levicari, DS, pa desnicari radikali i napredni, jesu samo kljuc za komuniste, da opstanu. Kao sekta. Uz ma koga, uvek su bili u vlasti. Nisu nikad silazili. Gradjani, politicari nikad milom, lepom recju, ostavkom ne silaze, samo motkama. Pa ko da danas ostavi sluzbeni auto, kad za dzabe u vikendicu vodi tri kandidatkinje za posao u bolnicu? Kad ga cekaju u San kafe da ga caste ruckom oni koje je vec zaposlio? Kad ima apartman u bolnici cim ga zaboli mali prst leve noge. Kad mu puna kuca poklona, slika, televizora, a frizider pecene prasetine, jagnjetine. Kad druga sluzbena kola sa sluzbenim vozacem voze pakete kofere deci u Beograd. A treca prijateljicu na aerodrom. Kad ima uplaceno letovanje na egzoticnim ostrvima od strane ugovaraca za posao koji se aneksira po 3 puta. Kad mu okolokucnicu sredjuju javna preduzeca a o porodici u odsustvu licno direktori brinu otklamjajuci kvarove, razvozeci ih u kupovinu tehnike, namestaja, sredjuju im enterijer i eksterijer. Lekove ne placa. Besplatno se leci. Njima i njihovima je sve besplatno. Imaju sve sto pozele. Kao da ne primaju platu od koje zivi ostali svet.

Majke mi
Majke mi
1 godina pre

Izvinite, ali je očigledno da o marskizmu nemate pojma. Pročtajte Marksa, ništa ne boli. Nije predvideo crvene buržuje, demagoge raznih vrsta i društveni parazitizam.

pitanje trazi slozen odgovor,nema prostih resenja
pitanje trazi slozen odgovor,nema prostih resenja
1 godina pre
Odgovori  Majke mi

Marks je predvideo uzivanje radnicke klase.
To uzivanje su iskoristili pokvareni da postanu burzuji. I danas, pod parolom za nasu decu, ti isti burzuji pljackaju gradjane.
Od gradjanskih pokradenih penzija i plata i poreza placaju mostove i puteve i hale i zgrade i trgove ispred kojih se slikaju lupetajuci kako je to njihov uspeh?
Pazi bogati, uzmem od tebe, uradim sta hocu sa tim parama i hvalite me usta moja?
A za sitninu, kao sto je radno mesto u bolnici, ucutkuju.
Kupuju podrsku i cutanje opet nasim resursima.
Cija su ta radna mesta, da ih nisu politicari doneli od svojih kuca, tatko mu sagradio bolnicu?
Zar lekaru iz Leskovca i okoline ne pripda radno mesto da leci svoje sugradjane jer se za to mukotrpno skolovao, roditelji odvajali od usta da ga odskoluju, on ziveo odvojeno po sobama u tudjem gradu, sam kuvao, ucio dan i noc i takvom ne sleduje radno mesto, ako je zavrsio medicinski fakultet, nego treba mu clanstvo u kojekakvoj partiji?
Marks sve to nije rekao, ali je sve sto je rekao upotrebljeno protiv naroda.

Procitao Marksa, nedavno ponovo. Hvala na preporuci, u svakom slucaju. Pozdrav

p.s.Danasnji politicari zive kao burzuji. Poreklo imovine uglavnom nije vezano ni za obrazovanje a ni fabriku koju su pokrenuli. Tako da prodajom, plasiranjem na trzistu intelekta i rada nisu dosli do bogatstva. Bice da je demagogijom. Varaju narod da rade u njegovom interesu. I uvek ga prevare. Nama treba pokret koji ce Gandijevski da raskrinkava. Bez nadoknade da demonstrira kako nesebicno zrtvujes sebe, svoj rad i um za dobrobit gradjana. To je proces bez pozitivnog ishoda, zato sto i u svetu mocnici tako funkcionisu, imaju citavu mrezu, u stanju su da ubiju ako im kravu muzaru uzmes. To je kao da prodajes laz gradjanima! U oci ih gledas, lazes ih, bogatis sebe, na njihov racun. Razumeli smo se.

Filozofije koje zagovaraju bolji zivot gradjana u praksi tesko zazive, ali se zato demagogije politicara lako zapate.

Majke mi
Majke mi
1 godina pre

To o čemu pišete je pravi neomarksizam. Izvinite ako sam bio grub, vidim da imam posla sa dijalektičarem 🙂
Pozdrav, ne zamerite.