BRISEL-VAŠINGTON
Broj muslimana koji žive u Evropi nastaviće da raste tokom narednih nekoliko decenija čak iako se zaustavi imigracija, pokazuju rezultati istraživanja objavljenog krajem 2017. godine.
Ako se imigracija nastavi, udeo muslimana u evropskoj populaciji će se do 2050. godine više nego udvostručiti, ali će ih i dalje biti manje nego hrišćana.
Američki istraživački centar Pju (Pew Research Center) je istraživao tri scenarija. U svakom se polazilo od toga da je sredinom 2016. u Evropi živelo oko 25,8 miliona muslimana, ali su primenjene različite stope migracije u budućnosti.
U scenariju “nulta migracija”, odnosno ako bi se imigracija odmah zaustavila, do 2050. u Evropi bi bilo 30 miliona muslimana. Oni bi činili 7,4% evropskog stanovništva, u poređenju sa 4,9% koliko su činili 2016. godine.
Istraživači su saopštili da je to uglavnom zbog toga što su muslimani u proseku 13 godina mlađi nego drugi Evropljani i imaju veći natalitet.
U slučaju “srednje migracije” broj muslimana bi se povećao na 58,8 miliona i činili bi 11,2% evropske populacije, prenosi Asošiejtid pres. U tom scenariju primenjena je “normalna” migracija, motivisana ekonomskim, obrazovnim i porodičnim razlozima, ali ne i migracija izbeglica čiji je cilj dobijanje azila.
Ako bi se nastavio rekordan priliv migranata u Evropu kakav je bio između 2015. i 2016. godine, u scenariju “velika migracija”, istraživači procenjuju da bi u Evropi do 2050. živelo 75 miliona muslimana, odnosno činili bi 14% evropskog stanovništva.
Čak i sa najvećom imigracijom, muslimana će u Evropi i dalje biti znatno manje od broja i hrišćana i ateista, zaključeno je u istraživanju. Gotovo polovina migranata koji su nedavno došli u Evropu nisu bili muslimani.
Muslimanski imigranti postali su politički osetljiva tema u Evropi posle izbegličkog talasa 2015. i 2016. U nekim zemljama su zbog toga populističke partije svoje izborne kampanje zasnivale na anti-islamskim porukama.
Istraživanje centra Pju, zasnovano na popisu stnovništva, podacima o imigraciji i drugim izvorima informacija, obuhvatilo je 30 zemalja – 28 članica EU i Norvešku i Švajcarsku.
Prema rezultatima istraživanja, imigracija ne bi jednako pogodila sve zemlje. U scenariju sa velikom imigracijom najveći rast muslimanske populacije bio bi u Nemačkoj i Švedskoj jer su te dve zemlje primile najviše tražilaca azila tokom vrhunca izbegličke krize pre dve godine.
Muslimani su 2016. činili 6% nemačkog stanovništva, a prema istraživanju bi taj procenat mogao da se poveća na 20% do 2050.
U Švedskoj su 2016. godine 8% populacije bili muslimani, a u slučaju velike imigracije sredinom veka činili bi 31% stanovnika te zemlje.
S druge strane, neke zemlje koje su imale manji broj muslimana 2016, njihov broj se ne bi mnogo promenio ni u jednom scenariju koji je ispitivao istraživački centar Pju.
U izveštaju se napominje da je predviđanje stepena migracije u budućnosti nemoguće jer je povezan ne samo sa političkim i ekonomskim uslovima van Evrope, nego i sa promenama ekonomske situacije i vladinih politika u Evropi.