Morski dijalozi : Koje oćeš za sto evra sprevoz

LESKOVAC

-Oćeš dideš s nas na more? Lefkada, sto evra sprevoz, deset noćenja, pri kraj septembar?

-Ko pa neću, pa za tej pare toj nigde nema.

-Sabiramo se kod Bavku, tu avtobus svrća, praiv pauzu da majstori ručav, primi našu grupu i krećemo.

-Lele, super. Mnogo me nervira onoj kad krenemo i posle dvajes minuta pauza kod motel Predejane, zagladneli vozači.

Dođe i taj dan, spakovamo se, s taksi dođomo do parking kod Bavku, čekamo autobus. Tuj ne sačeka i tužna ves, neće prai pauzu jer ima neko slavlje kod Bavku, pa će stane na motel Predejane. Lepo je počelo, sa sekiraciju. Neje puno kasnio, nema ni 15 minuta. Ubacimo stvari, sedomo, taman se razbaškarimo, te gu pauza od 45 minuta. Dobro, pa i vozači su ljudi, imav dušu, radiv odgovoran poso, treba i oni dodmore, uostalom, nas voze, tešimo se. Usput se prepitujemo koj je koje zaboravio od stvari da spakuje pa će mora da juri po prodavnice po Lefkadu mesto da se banja… Putovamo cel noć, pođi stani, pođi, granica, pođi, stani pauza pola sat, pođi stani, pođi, granica, pođi, stani pauza pola sat… Dovukomo se nekako do Lefkadu, uz put iskačav putnici na više mesta, neće svi baš u Nidri ko mi. Na kraju kaže vođa puta da je ovo kraj, svi dizađemo. Jedva dočekamo, a i vreme lepo, sunčano, ko da nije kraj septembra, nego početak. U Leskovac ne isprati kišica i ladno, ovde se odma ogrejamo. Kaže vođa puta saće vi dođe vodič da ve vodi u vilu, ja mora idem s vozača da vidim nešto oko parking. Dok se obrnumo, štukoše negde. Stojimo s koferi i torbe na sunce, ono poče upica, vodič ga nema nigde. Poče polk i gunđanje među putnici, na koje ovoj liči, pa mi li smo najgori… Razmišljam se, pa dobro, koje oćemo za sto evra sprevoz, da svi lićkav oko nas? U neko doba te ti ga vodič. Vi li ste? Mi smo. Dobro, ovi za Nidri stanite ovde, a vi za Vasiliki ovde, saće ve otpratimo tamo s konbi, pa će se vrnem da pokažem vilu na ovi što su u Nidri, oni će sačekav deset minuta da se vrnem.

-S koj konbi brate će idemo za Vasiliki, ne ga vidimo?

Tuj ti vodič izvadi mobilan, pa nešto priča s nekog. Vika ni saće dođe konbi, dok dođe on će smesti nas koji smo u Nidri u vilu.

-Pa mi li će secamo stvari do tam? Kolko je to daleko?

-Pet minuta.

-Sramota, mi li smo najgori, el smo pa najzaulavi? Što nas ne prevezete do vilu? Ako ti kažeš da je pet minuta sigurno je bar deset…

Mislim se, koje oćemo za sto evra sprevoz…

Do vilu brzo dođomo. Nesam se setio da merim vreme, ali mislim da je jedva dobacilo do deset minuta. Ulazimo u dvorište, vila farbana u žuto, šljašti. Dobro je, lako će gu zapantimo, da se ne gubimo prvi dani, pa da mora bacamo troške od leb ko Ivica i Marica kad idemo na plažu. A more blizo, 200 metra od nas, al toj gi pristanište. A zna se da kude je pristanište nema banjanje zbog ulje, naftu i ostalo što curi iz brodovi. Ma dobro, će tražimo plažu posle, daj da se smestimo. Vika vodič uranili smo, gosti iz prethodnu turu će iskočiv iz sobe u 14 sata.

-Brate, pa koje mi da radimo tri i po sata do tad? Kude da žmijemo?

On pa vadi mobilan, vika nekog, lomotiv nešto. Mi se zagleđujemo, sunce upica, a mi obučeni ko za zimovanje. Nit je da se skiđamo, nit je da sedimo, begamo u ladovinu.

-Imate sreću, ovi gosti će izađu za pola sata i vi možete duđete odma čim srediv sobe. Brat bratu, za sat vreme najviše. Ako vi šta treba, el pa imate neki problem, evo vi moj broj od Viber, pa me zovite.

Sat gore dole, ništa ne znači. Ionako smo se klackali celu noć, će se stpimo za tolko. Uto dođe neki čiča, on je iz prethodnu turu. Zapriča se s nas. Kaže muka s internet, čs ga ima, pa ga dva čsa nema. Ovej sobe na sprat imaju bolji internet od ovi u prizemlje. Požele ni lep boravak i otide si. Nama Bog usliši molbe, soba ni je na sprat. Uđomo, razbacamo stvari, drž za internet sa se javimo na Fejsbuk, da pocrcav dušmani što smo na more. Radi internet, sve puca.

-Znam koje sam zabravio. Sapun, a nema ni u kupatilo. Mogo se gazda otroši za jedan sapun.

-Nema veze, ja sam poneo. Al turio je gazda toalet papir. Uostalom, koje oćeš za sto evra sprevoz? Imamo posteljinu, televizor… Jes da mu je ekran minimalan, ne znam koje će vidimo na njega, ali aj upali ga da vidimo koji kanali ima. Mož ima neki muzički eli pa sporcki, pa će gledamo.

Upalimo televizor, radi, ali ima samo sneg. Nema kabl što treba signal da sprovede od risiver do televizor.

-Koje će radimo, daj da vikamo vodiča na mobilan. Pali viber.

-Nema internet.

-Kako nema, sad je imao?

-Eve nema…

-E, da ga…

-A koje će radimo s komarci? Ima ni dušu izedev noćas i neće mož spijemo od zujanje?

-Kad večeras pođemo u majanje će ostavimo upaleno svetlo u kupatilo. Kad se vrnemo samo zatvorimo vrata i oni će svi budev zamandaleni tam.

-Lele, a što Vučić reko da štedimo struju?

-On toj reko za u Srbiju, ovoj je Grčka, ne se računa. Aj će jedemo sendviči što ni ostali, pa će dremnemo, se odmorimo malo, pa će probamo da pozovemo ovog vodiča kasnije i će idemo na plažu.

Ni kasnije nije imao internet, a mi se razaspamo, pa jedva vatimo dva sata na plažu pre nego sunce zađe. U neko doba se vrnumo, internet više nema nego što ima, batalimo zvanje i odosmo u majanje, dizvidimo cene po restorani i prodavnice.

-Znam koje sam zaboravio. Ulje za mazanje da ne izgorim. Aj u prodavnicu da kupimo. Lele, za ove pare ću si kupim gajbu jogurt i kiselo mleko, ima se mažem kad izgorim i pa će mi ostanu pare…

Sutra ujutru opet prorade internet, taman da ni prijatelj koji je u drugu vilu kaže na koju su plažu i kako da gi nađemo. Nađomo se, izgrlimo ko da se nesmo videli sto dana, a ne od juče i počemo se žalimo. Kod nji internet još gori.

-A kod nas nema topla voda u sudoperu i lavabo u kupatilo.

-Kod nas ič nema topla voda.

Zaključimo stvarno mnogo oćemo za sto evra sprevoz. I dogovorimo se didemo na krstarenje sutra.

-Tražili su 35 evra po osobu, ali nam dadoše popust jer smo dvajes, pa će ne košta 25 evra sručak. 20 evra put, a pet evra je jedenje.

-Koje će ni toj daju za pet evra, sve me stra ima se podgojimo…

Pođomo. Brod golem, kapacitet 500 turista, neje krcat, više otprazan, kraj sezone, pa i nema mnogo turisti. Obilazimo ostrva, plaže do koje može da se dođe samo s brod, čamac ili pak s muško plivanje, neke pećine. Na tej plaže more bistro, svetlo plavo, prozirno… Stvarno lepo. Imam utisak kao da gledam dokumentarni filmovi snimani na plaže od Maldivi, Boru Boru, Madagaskar i slične destinacije.

-Glej ove plaže. Sitan pesak, more ko iz film, a dvajes metra od plažu stenčuge sto metra uvis. Grci će umru od muku što na ova ostrva ne mogu da prave hoteli da se gosti banjaju na ovej plaže. Jedino da gi praiv lift da se spuštav do plažu.

Al, beše malko i zor. Kad brod iskoči na otvoreno more, počeše i golemi talasi. Ljuljka se brod, idemo po njega ko pijani.

-Lelke boške vidiš li kolko ljulja? Će se prevrne, ima se izdavimo ko mačiki. Grob ni se neće zna.

-Ne se sekiraj, će se zna, će ti turiv rođaci spomenik na Špitaljsko groblje. Neće se samo zna ti kude si…

-Pa ovoj li je ručak, ovoj jedva za zub dima?

-Ne smeju da daju više, zbog morsku boles. Vidiš kolko se ljuljamo, ako se i iznajedemo sve će gim upovraćamo brod…

-Nego, vide li ti ovog crnca što se muva po brod?

-Vido. Toj gi član na posadu.

-Mnogo si naivan. Oni tako švercuju migranti. Će ne izapsi grčka policija koj znaje kad će iskočimo iz zatvor.

Jedno pa veče, taman legomo da spijemo, istovremeno počeše na svi da pištiv mobilni. Obaveštavaju nas da je sutra uzbuna, jer se očekuje golema kiša praćena s munje i grmljavinu, da budemo oprezni. Na nas se zalomila samo kiša. Izgleda da i toj ima veze sa onija sto evra s prevoz, pa nema grmljavina i sevanje munje.

I tako, dođe vreme da se vrćamo za Leskovac. Puni sutisci, drememo u autobus. Neko pita kako vi je bilo…

-Super, banjamo se i sunčamo za sve pare!

-Će idete li pa dogodine?

-Obavezno. Pa kude ima letovanje za sto evra sprevoz!

Ivan Spirić

*napomena: U dijalogu je učestvovalo više ljudi. Ko ne veruje da je tako bilo neka skokne dogodine do Lefkade da proveri.

Ivan Spirić

Prati
Obavesti me o
guest

1 Komentar
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Izgubio bih opkladu
Izgubio bih opkladu
1 mesec pre

Spriiću, ti umeš lepo i zabavno da pišeš, pratim te već godinama. Ruku u vatru bi stavio za opkladu da ti nikad neće napišeš neki debi..ki tekst.
Ne zameri mi na iskrenosti. Pozdrav.