LESKOVAC

Regionalna informativna agencija JUGpress sprovela je anketno istraživanje kako bi ispitala stavove građana o zapošljavanju mladih u Leskovcu.
Čak 60% učesnika smatra da mladi ljudi u Leskovcu ne mogu naći posao, 25% smatra da mogu, dok 2%
ne zna odgovor na ovo pitanje. Pored ovoga, 4% smatra da nije nemoguće da mladi u Leskovcu nađu
posao, ali da je to veoma teško ostvariti. Oko 5% učesnika i učesnika smatra da mladi ljudi u Leskovcu
mogu naći posao samo ukoliko se učlane u stranku, „preko veze“ ili ukoliko potplate osobe na pozicijama
moći kako bi dobili posao. Oko 4% učesnika smatra da mladi ljudi u Leskovcu mogu naći nekakav posao,
ali da je pravo pitanje „Da li će taj posao biti u struci i da li će mlada osoba biti zadovoljna poslom do
kojeg je došla?“, sugerišući da sam pronalazak bilo kakvog posla nije pokazatelj blagostanja, ukoliko taj
posao ne zadovoljava određene kriterijume.
Čak 84% učesnica i učesnika ankete smatra da mladi i obrazovani ljudi u Leskovcu ne mogu naći posao u
struci, dok samo 2% smatra da mogu, a 1% ne zna odgovor na ovo pitanje. 7% smatra da su veoma male
šanse da mlada i obrazovana osoba u Leskovcu nađe posao u struci, dok 6% smatra da „mogu ukoliko se
učlane u stranku ili plate“.
85% učesnika i učesnica smatra da je metod pronalaženja posla za mlade u Leskovcu „preko stranke“,
47% smatra da je uspešan metod „preko privatne veze“, 6% smatra da mladi mogu doći do posla ukoliko
plate osobi na poziciji moći, 5% smatra da se posao može naći preko Nacionalne službe za zapošljavanje,
a samo 4% smatra da se posao može naći apliciranjem na konkurs, a 1% smatra da treba kombinovati
sve navedene metode kako bi se uspešno došlo do posla u Leskovcu.
Kao razloge za ovakvo stanje, učesnici su najčešće navodili: korupciju, stranačko zapošljavanje,
zapošljavanje preko privatnih veza, „zapošljavanje nestručnog kadra preko stranačkih veza, čemu sledi i
kupovina diploma“, ucenjivanje mladih, sa naročitim naglaskom na ucenjivanju mladih devojaka i
iznuđivanju seksualnih usluga od njih kako bi došle do posla u Leskovcu; a brojni su i odgovori da je za
ovakvo stanje odgovoran gradonačelnik Leskovca, koji „o svemu odlučuje“, kao i oni koji govore o tome
da u Leskovcu postoji mali broj firmi, pa u skladu sa tim i malo mogućnosti za zaposlenje, kao i da
sveopšta pasivnost naroda koji živi na ovom tlu doprinosi takvoj situaciji.
Učesnici su dodali da se stiče utisak da grad i država namerno „teraju“ mlade i obrazovane ljude iz
zemlje postojećim sistemom zapošljavanja; da se stiče utisak da je Leskovac potpuno zaboravljen, jer se
u njega ne ulaže i ne otvara se dovoljno radnih mesta za visokoobrazovane ljude; da država urušava
obrazovanost i stručnost kao osobine koje bi mlada osoba trebalo da ima kako bi došla do
odgovarajućeg radnog mesta i da je neophodno da se država hitno posveti poboljšanju obrazovnog
sistema, za koji stiču utisak da je „u haosu“.