NIŠ
U okviru projekta „Mladi za bezbednu školu“ edukatori Udruženja OPTIM-UM realizovali su obuku za vršnjačke edukatore iz oblasti prevencije nasilja. Na dvodnevnoj obuci su srednjoškolci iz Prva niska gimnazija “Stevan Sremac”, Medicinska škola “Dr Miodrag Lazić” i Pravno-poslovna škola Niš imali priliku da steknu znanja o različitim oblicima i vrstama nasilja, da razvijaju veštine asertivne komunikacije i emocionalne pismenosti.
Obuka je zasnovana na radioničarskom obliku rada, tako da su mladi osposobljeni da putem inovativnih metoda i tehnika rada, i uz stečeno znanje i veštine, aktivno deluju i budu podrška svojim vršnjacima. Projekat je kao dobar prepoznat i podržan i od strane Grada Niša, a podrška je stigla i od Studentskog kulturnog centra koji im je izašo u susret sa prostorom za radionice.
„Problem vršnjačkog nasilja je sve prepoznatljiviji u društvu a sve je veći problem i kada se radi o medijima i nasilju, kako mladi postupaju i kakvi su njihovi kapaciteti da se izbore sa situacijama u kojima se nalaze. Problem je u tome što nasilje rađa nasilje. U našem društvu i u okruženju mladih sve je više nasilnog sadržaja, što kroz medijsko izveštavanje gde se vršnjačko nasilje predstavlja na senzacionalistički način, što kroz rijaliti programe na koje akademska zajednica ćuti i ne upućuju nikakvu, što mladima služi kao model ponašanja koji oni prihvataju. Jedno od najdominantnijih načina učenja je učenje po modelu a mladi su, što putem rialiti šoua što putem društvenih mreža, stalno izloženi nasilnom sadržaju“, kaže Katarina Stojković iz Udruženja OPTIM-UM, apsolvent psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu.
Ona dodaje da se Udruženje OPTIM-UM već godinama bavi ovim problemom a njihove radionice su usmerene ka deci, osnovcima i srednjoškolcima.
„Naše radionice su drugačije i ne svode se na puko pričanje o tome šta je nasilje koje su sve faze u naselju. Deca već sve to teoretski znaju jer su čuli hiljadu puta. Zbog toga smo odlučili da napravimo drugačiji tip radionica na ovu temu zato što smo uvideli da mladi imaju problema sa komunikacijom. Upravo jedna od naših radionica je o asertivnoj komunikaciji kao ključu za rešavanje mnogih problema. Neizostavni deo radionica je emocionalno opismenjavanje“, objašnjava Katarina Stojković.
Prema njenim rečima emocionalna pismenost je čak i ključna ako se govori o emocijama i kako da razumemo sebe i druge.
U projektu „Mladi za bezbednu školu“ učestvuju tri škole, Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“, Medicinska škola „Dr Miodrag Lazić“ i Pravno-poslovna škola. U pitanju su učenici druge i treće godine koji su prošli obuku za vršnjačke edukatore i stekli su adekvatne kompetence da kasnije u svojim školama mogu svojim vršnjacima da drže radionice na ove značajne teme.
„Sva istraživanja su pokazala da kada vršnjaci razgovaraju sa svojim vršnjacima to je mladima najprihvatljivije jer oni imaju najviše uticaja na njih. Na ovaj način smo hteli da osnažimo mlade ljude da se bore protiv nasilja jer smo primetili da ih situacije u kojima se nalaze jednostavno parališu.To nije zdrava reakcija jer bi u takvoj situaciji normalno bilo da reaguju tako što će pokušati da se odbrane ili da popegnu ako ih neko, recimo, tuče. Mladi danas ne znaju na koji način da se bore sa nasiljem i sa takvim okruženjem. Zato radimo i na razvijanju njihovih kapaciteta, da sami znaju da se izbore u nekoj situaciji i da u društvu imamo nultu toleranciju za nasilje i za nasilni sadržaj“, ističe Katarina Stojković.
Katarina Stojković naglašava da je za nju bilo fascinantno to da mladi ne shvataju da je vređanje nekoga nasilje.
„Oni su to usvojili kao svakodnevni vid komunikacije i to njima nije ništa strašno. Na adekvatan način ne prepoznaju ni pisanje uvredljivih komentara na društvenim mrežama i ne shvataju da na taj način mogu nekoga da povrede. Kada ne vide osobu kojoj je komentar upućen nemaju osećaj kakav to uticaj može da ima na neku mladu osobu. Kada to što je napisano treba da pročitaju nekome ko stoji ispred njega uvek se javi neka neprijatnost. Time se trudimo da podignemo svest o tome jer uvredljivi komentari na društvenim mrežama i te kako mogu da izazovu strašne posledice“, zaključuje Katarina Stojković.