VLASOTINCE

Nedavno je u Novom Sadu Matica srpska objavila  prvi put na srpskom jeziku „Priručnik o svetlosnom zagađenju-definicija, uzroci i posledice“. Jedna od autorki je Marina Pavlović, mlada naučnica rođena u Vlasotincu, gde je pre sedam godina maturirala u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“. Ovaj uspeh mlade naučnice, rođenoj u varoši vlasotinačkoj bio je povod za razgovor o pomenutoj knjizi i naučnoj karijeri.

Šta ste po obrazovanju i gde ste zaposleni?

– Završila sam osnovne i master studije fizike na Prirodno-matematičkom  fakultetu u Novom Sadu, tačnije astronomija sa astrofizikom. Trenutno sam na drugoj godini Doktorskih akademskih studija Astronomije i Astrofizike na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a radim kao istraživač na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti – upoznaje nas sa onim što trenutno radi Marina Pavlović, mlada Vlasotinčanka, koja sa puno ljubavi priča o svom gradu na reci Vlasini.

S obzirom da ste rođeni i odrasli u Vlasotincu kakav je Vaš odnos prema zavičaju?

– Iako ne živim u svom rodnom kraju, Vlasotince ima posebno mesto u mom srcu, kao jedan predivan gradić sa netaknutom prirodom i pozitivnom energijom. Za gimnaziju u Vlasotincu mogu reći samo reči hvale. Nakon završene gimnazije sa puna entuzijazma i novih ideja otišla na dalje studije. I danas pratim sva dešavanja koja organizuje moja srednja škola, a uvek me obuzme sreća kada vidim uspehe naših mladih srednjoškolaca.

Šta je NVO Carpe Noctem, koji su ciljevi organizacije, i odakle Vi u svemu tome?

– Kao član Nadzornog odbora Astronomskog udruženja Novi Sad (ADNOS), u novembru 2018. godine, upoznala sam Dajanu Bjelajac, koja je kao gostujući predavač u ADNOS-u, održala naučno-popularno predavanje o problemu svetlosnog zagađenja. Kao astrofizičaru, oduvek mi je bio poznat ovaj problem, jer je najočiglednija negativna posledica ovakve vrste zagađenja nestajanje zvezda na nebeskom svodu. U tom trenutku nisam bila svesna veličine ovog problema i uticaja na samu životnu sredinu, na noćne životinje pa i na samog čoveka. Tada mi je predstavljena ideja o osnivanju udruženja čiji bi cilj bio podizanje svesti ljudi o problemu svetlosnog zagađenja. Uz veoma veliku pomoć studentskih udruženja na Prirodno-Matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kao što su Društvo mladih istraživača studenata geografije „Branislav Bukurov“, Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić“ i Kluba fizičara Prirodno-Matematičkog fakulteta, u februaru 2019. Godine, osnovali smo udruženje „Carpe Noctem-Iskoristi noć“, gde sam postala redovni član od samog osnivanja. NVO Carpe Noctem je danas jedina organizacija u Srbiji koja se bavi problemom svetlosnog zagađenja životne sredine. Naša misija je da naučimo građane u Srbiji da veštačka rasveta može biti mnogo bolja i kvalitetnija a da tom prilikom ne uništava naš pogled na prelepo noćno nebo iznad nas i na samo mesto u našem univerzumu, našu kosmičku adresu, našu galaksiju Mlečni put. Od samog osnivanja organizacije počeli smo aktivno da organizujemo radionice i naučno-popularna predavanja, kao i noćne Astro šetnje na Fruškoj Gori, na kojima smo veoma uspešno spojili nauku i prirodu, što je ljudima bilo najzanimljivije i to je najviše privuklo pažnju na nas. Najponosniji smo na „Zvezdani triatlon”, prvi eko festival u Srbiji, koji ima za cilj podizanje svesti o problemu svetlosnog zagađenja. „Zvezdani“ ukazuje na najočigledniju negativnu posledicu, na gubitak naših zvezda, a „triatlon“, jer su naše aktivnosti bile podeljene u tri discipline, priroda, svemir i kultura i umetnost. Plan je da ovaj festival postane tradicija, i da se svake godine održava u maju, za Međunarodni dan svetlosti.

Šta je „Ekološka supernova“ i o kakvom projektu je reč?

– Na našim aktivnostima, shvatili smo da su ljudi nedovoljno upoznati sa problemom svetlosnog zagađenja, i ovakva neinformisanost nas je navela na razmišljanje koji bi mogao biti sledeći korak u samom predstavljanju ovog problema, I možda prvi korak ka rešavanju istog. To je dovelo do formiranja projekta „Ekološka supernova“, koji je finansiran od strane Centra za promociju nauke i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Naš tim čine predstavnici svih gore navedenih studentskih udruženja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Ovaj projekat predstavlja prvi korak u informisanju šire i naučne javnosti Srbije o problematici svetlosnog zagađenja životne sredine. Kako o ovom problemu ne postoji nijedna literatura na srpskom jeziku, osnovni cilj projekta jeste publikacija priručnika, sa proverenim naučnim činjenicama, prilagođenog prosečnom čitaocu. „Priručnik o svetlosnom zagađenju-definicija, uzroci i posledice“, izdat je u decembru 2019 godine, od strane biblioteke Matice srpske, gde sam se ja, pored Bjelajac Dajane i njenog budućeg mentora Đerčan Bojana, našla kao jedan od tri autora. Priručnik pruža osnovne informacije o svetlosnom zagađenju, o njegovim uzrocima i posledicama na životnu sredinu, kao i neka moguća rešenja ovog problema. Moram da naglasim da cilj priručnika, a i samog projekta, nije ukazivanje na to da „treba da živimo u mraku“, već da uz pomoć adekvatne rasvete možemo značajno poboljšati sredinu u kojoj živimo. Priručnik je javnosti prvi put predstavljen na godišnjoj skupštini NVO Carpe Noctem, održanoj 12.decembra 2019. godine, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu.

Kakvi su planovi za promociju pomenutog priručnika?

– Nakon Novog Sada, posetili smo Suboticu, 20.decembra 2019. i u Savremenoj galeriji Subotica održali smo predavanje „Subotica se vraća na Mlečni put“, gde smo ujedno i predstavili našu publikaciju. Plan za narednu promociju jeste da se posete gradovi u Vojvodini ( Kikinda, Sombor, Zrenjanin, Vršac, Sremska Mitrovica i u martu 2020. Beograd). Sve pomenute posete održaće se u sklopu projekta Ekološka supernova. U planu je naravno i poseta drugih gradova u Srbiji, van Vojvodine, a moja lična želja jeste i poseta Vlasotincu. Sve informacije o našoj organizaciji i akcijama koje sprovodimo, možete naći na našem sajtu carpenoctem.rs

Da li imate neku poruku za mlade u Srbiji, posebno u rodnom Vlasotincu?

– Iz perspektive mladog istraživača mogu reći da je veoma teško baviti se naukom u Srbiji. Naišla sam na mnoge prepreke za koje nisam ni znala da mogu postojati. Situacija nije takva samo u Srbiji, jer su granice nauke otišle daleko i pomeraju se samo upornošću i velikim trudom i radom. Koliko god da ovo zvuči obeshrabrujuće, bavljenje naukom je najlepši posao na svetu i svakog dana ustajem sa osmehom na licu. Pratite svoje snove, budite istrajni, jer nema veće sreće od uspeha nakon uloženog truda, a trud će se zaista uvek isplatiti, iako možda to ne vidite na svom putu ka uspehu – rekla nam je Marina Pavlović, mladi naučnik, rodom iz Vlasotinca.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom
medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.