Misliu: Pošto Srbi i Albanci nisu kadri da se dogovore, onda međunarodna zajednica treba da nametne rešenje

BEOGRAD

Srbi i Albanci nisu kadri da se dogovore, jer među njima postoje distanca i arogancija zbog kojih nijedna strana neće da popusti, a pošto nisu kadri da se dogovore, onda međunarodna zajednica treba da nametne rešenje, izjavio je FoNetu novinar u penziji Fahri Musliu, koji ima osećaj da će se to i dogoditi.

Može biti da tako nešto predlaže i ovaj nemačko-francuski papir, tumači Musliu inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca i podseća da je još od devedesetih godina to samo još jedan u nizu brojnih dokumenata.

Činjenica je da nijedna strana neće biti zadovoljna, što obe strane treba da shvate, posebno premijer Kosova Aljbin Kurti da su pregovori kompromis, koji nekad može biti bolan, napomenuo je Musliu u serijalu razgovora Agreman.

Što kaže Henri Kisindžer, dogovor je uspeo, obe strane su nezadovoljne, citirao je on nekadašnjeg američkog državnog sekretara.

Musliu je pristalica da se to rešenje nametne ili da se održi međunarodna mirovna konferencija, iako je za nju vreme bilo odmah posle rata 1999. godine.

Prema njegovom viđenju, tada bi se stavila tačka i ne bismo se ovim problemima bavili 23 godine, bili bismo razvijena društva,  ljudi sa Kosova bi dolazili u Beograd na kafu, ljudi odavde u Prištinu i Prizren, umesto da se govori “dogodine u Prizrenu”.

Musliu naglašava da pitanje registarskih tablica nije vredno sukoba naroda, mada političari uvek nađu razlog ili sitnicu za koju se uhvate da bi dokazali da su oni ti koji brane suverenitet.

Obe strane, i Srbija i Kosovo, zaboravljaju da se suverenitet ne jede, sloboda se ne jede, napomenuo je on i predočio da ni Srbi, ni Albanci na Kosovu ne žive kako treba, jer su stalno u strahu i tenzijama.

Prema njegovim rečima, 23 godine je prošlo od završetka rata, a nikako da stigne pravi mir – mir u nama i mir sa nama.

Vi 23 godine vaspitavate decu da gledaju nešto sa čuđenjem, da izazivate mržnju. Na ovim prostorima se reciklira prošlost, rekao je Musliu i upozorio da je mržnja “predsoblje” sukoba i nasilja.

On smatra da se aktuelna situacija i kriza na Kosovu ne mogu porediti sa 1999. godinom, jer su sada NATO i međunarodna zajednica na Kosovu, ali da je strašno to zveckanje oružjem i jezik pretnji koji se može čuti od pojedinih političara.

Uloga političara na ovim prostorima je veoma loša. Odvratno mi je da razgovarate u Briselu, a ne rukujete se. Kakvu poruku šaljete građanima, a vi ste političar i treba da rešavate probleme, naveo je Musliu.

On je ukazao i na odgovornost Evropske unije, koja posreduje u pregovorima, a ne postavlja rokove do kada bi sporazumi trebalo da se sprovedu.

Tako se pitanja natalože, pa onda bukne, kao sada sa tablicama, objasnio je Musliu.

Unija nije odigrala svoju ulogu, jer je nemoćna, nema jedinstva, pošto pet država ne priznaje nezavisnost Kosova, rekao je Musliu i podsetio da su Kosovari jedini na evropskom prostoru koji nemaju viznu liberalizaciju.

Upitan da li su povlačenje Srba iz institucija na Kosovu i kriza sa registarskim tablicama potezi koji vode u podelu Kosova, odnosno izdvajanje severnog dela, Musliu je odgovorio da je nekoliko puta postavljao pitanje šta je plan “B” Beograda ako kaže da se ne priznaje nezavisnost Kosova.

Podela, rat? Mislim da podela nije rešenje, jer se to  odražava na ceo Balkan, poručio je Musliu.

Kada je počeo dijalog Beograda i Prištine, on je bio uveren da međunarodna zajednica želi da izađe u susret Srbiji zbog bombardovanja 1999. godine, da joj bude naklonjena i  Srbima obezbedi neku vrstu autonomije.

Predlagao sam 2010. godine teritorijalno – političku autonomiju,što je srpska strana prevela u Zajednicu srpskih opština (ZSO), ali samo za sever.

Šta je onda sa Srbima koji su većina južno od Ibra, u enklavama? Oni imaju lične karte, registarske tablice, integrisani su u kosovsko društvo, konstatovao je Musliu.

Oprezan sam oko podele, nisam za podelu, jesam za tu vrstu autonomije ili zajednice, koja ne bi bila druga Republika Srpska, dodao je on i naglasio da nema strah od ZSO, jer Srbi treba da imaju nekakvu garanciju.

Problem Srba je što imaju strah. Bez obzira na stotine policajaca, ti osećaš strah. A ako ima straha, nikad se ne može biti slobodan, naglasio je Musliu.

Prema njegovom mišljenju, Srbi na severu su pod diktatom Beograda, dok kosovske vlasti nisu uspele da im ponude nešto više.

Oni su instrument u rukama beogradske politike. Beograd preko njih rovari, smeta razvoju institucija Kosova, a Srbi su između čekića i nakovnja. Žao mi je njihovog života, a bolji život nemaju ni Albanci,  tvrdi Musliu.

On smatra da bi Srbi trebalo da se okrenu Prištini i da grade život sa Albancima, jer ne prihvata činjenicu da ljudi ne mogu da žive zajedno.

Problem je što punu integraciju nisu omogućili ni međunarodna zajednica, ni Srbi, ni kosovske vlasti, rekao je Musliu.

On ukazuje da Kurti nema puno političkog iskustva, nema političke i diplomatske “elastičnosti”, ali smatra da ne mrzi Srbe.

Kako je protumačio, Kurti je napravio grešku na početku kada je rekao da dijalog sa Srbijom nije prioritet, tu je pogrešio, jer to blokira Kosovo.

Mene kritikuju zbog stava da mi je važnije stavljanje tačke na odnos sa Srbijom, nego da Kosovo bude deo Ujedinjenih nacija, naglasio je Musliu i upitao “šta će vam to, ako nemate dobre odnose sa prvim komšijom”. 

Izvor: FoNet

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare