Miša Petronijević: “Bubamare” još jednom

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

Beznačajan čovek teži da ima vlast, šta bi drugo. Jedina šansa mu je da ukrade, da zajebe, da nešto napravi da ima neku važnost, inače je niko i ništa“ (citat – Branimir Džoni Štulić)…

„Najštetniji su i najodvratniji, a u isto vreme i najviše za žaljenje, oni ljudi koji ne umeju i ne mogu da žive drukčije do lažući i varajući, jer su im laž i varanje sav alat i jedini zanat“ (citat – Ivo Andrić)…

Pa da pređemo na stvar…

Miša Petronijević: “Bubamare” još jednom

Povodom odgovora v.d. direktora Turističke organizacije Leskovca (TOL) na moje viđenje koncerta VIS „Bubamare“, održanog februara meseca ove godine, u kome sam argumentovano razobličio i javnosti ukazao na klasičan primer manipulisanja i obmane žitelja Leskovca i Srbije o jubileju koji ne postoji, o takozvanom „jubilarnom“ koncertu grupe koja ne postoji više od 30 godina, kao građanin ovog Grada, koji je ceo svoj život proveo u njemu, a potom i kao neko koji je preko 49 godina aktivni učesnik kulturnih zbivanja u Leskovcu i Srbiji, u obavezi sam da prokomentarišem ovaj odgovor UPUĆEN LIČNO MENI, objavljen u listu „Nova Naša reč“, od 06. aprila ove godine, pod naslovom „Promocija – ali čija“.

I umesto odgovora na moje viđenje i konkretna pitanja vezana za ovaj „jubilej“, od potpisnika odgovora dobio sam, pre svega, predavanje i lekciju o lepom ponašanju (gle čuda, i od koga???), a potom politički pamflet satkan od priučenih politikantskih fraza i nekoliko uvreda (da se zna ko je vlast, a ko običan građanin).

Potpisnik ovog pamfleta (ili od njega ovlašćeni „pisac“) oslovljava me sa „poštovani kolega“, verovatno sa ciljem da kod čitalaca ostavi utisak obrazovanog, elokventnog i miroljubivog čoveka, koga, bez ikakvog razloga napada „neki tamo bezvezni lik“ i ugrožava njegovo delovanje i aktivnosti usmerene isključivo u interesu građana Leskovca (sram me bilo…).

Sa gnušanjem i prezirom odbacujem ovu licemernu frazu sa kojom mi se obraća potpisnik odgovora i pitam ga – da li sve ljude, čiju decu naziva DEBILIMA, oslovljava sa „poštovani“?

Takođe sa gađenjem odbacujem obraćanje sa „kolega“, jer mi, ni po kom osnovu to nismo, niti možemo biti. Prvo, ako pri tom misli na obrazovanje, ja sam diplomirani pravnik, sa završenim „državnim“ Pravnim fakultetom, a šta je on po obrazovanju – ne znam, samo sam siguran da nije pravnik… Drugo, ja sam ceo svoj radni vek radio na poslovima iz oblasti i domena svog obrazovanja i zasnivao radne odnose na zakonu zasnovanim procedurama i postupcima. Za njega pouzdano znam da je imao „briljantnu“ karijeru – da je od vozača u „Higijenskom zavodu“ (tako se nekada zvala ova institucija), dogurao do v.d. diterkora TOL-a, naravno uz nesebičnu pomoć prijatelja i po osnovu stranačke pripadnosti… I treće, ako je mislio na muziku – šta da kažem, osim da je suludo da svoje muzičko dostignuće upoređuje sa mojim, ali, o tome neka svoj sud daju čitaoci i ljudi iz muzičkog života Leskovca.

I dok pišem ove redove, uporno razmišljam kako da u daljem tekstu oslovljavam potpisnika odgovora i verujte, moja malenkost i moj obrazovni nivo ne nalaze adekvatan termin za ovakav primerak homo sapiensa…

Pa, da ga ne bih uvredio nekim neadekvatnim terminom, oslovljavaću ga sa „v.d. direktor“, jer lično znam da mu je to životna želja – od direktora Leskovačkog kulturnog centra, preko direktora Narodnog pozorišta u Leskovcu, pa načelnika Okruga… Puste želje…

U svom odgovoru na moje viđenje „jubilarnog“ koncerta, v.d. direktor nam najpre objašnjava povod svog oglašavanja i upoznaje me sa aktivnostima organizacije na čijem je čelu u v.d. stanju (uzgred v.d. direktora TOL-a ne zna ni jedan svetski jezik – ma, nebitno…). U okviru tog dela izlaganja spominje „Leskovačko leto“ kao visok nivo kulturnog dešavanja u Gradu, tvrdeći, pri tom, da sam i ja učestvovao u ovoj manifestaciji.

Obzirom da je u svom nadahnutom pisanju „pomešao lončiće“, podsetiću ga da kao Miodrag Miša Petronijević nikada nisam pozvan od organizatora (TOL) da nastupim na jednoj od kulturno-muzičkih manifestacija koje oni organizuju („Leskovačko leto“ i „Roštiljijada“), pa čak i onda kada sam pobedio u serijalu „Šljivik“ RTS-a 2014. godine (ali je njegova grupa „Amajlija“ godinama redovni učesnik „Roštiljijade“ – baš se pitam zašto???). Moje učešće na „Leskovačkom letu“ vezano je isključivo za nastupe VIS „Ruzmarin“, čiji sam član bio dugi niz godina.

Svi znaju da njegovo „visočanstvo“ v.d. direktora već godinama „kreira“ muzička zbivanja u Leskovcu, ne vodeći računa o kvalitetu i zaslugama pojedinaca i grupa, što je eklatantan primer sukoba interesa i zloupotrebe položaja, obzirom da je dugi niz godina na uticajnim mestima – član Upravnog odbora TOL-a, član Gradskog veća zadužen za kulturu… Malo li je… Takav pristup u radu i odlučivanju nastavlja i kao v.d. direktora, prodavajući nam „rog za sveću“, organizujući nekakav jubilej nepostojeće grupe.

Nakon svih ovih priča o aktivnostima TOL-a, upleo se u još jednu u nizu izgovorenih laži, proturajući priču o mom navodno negativnom odnosu prema gostima koncerta – Biljani Krstić i Vlatku Stefanovskom (što samo bolesnik može da pomisi i kaže – pa neka me tuži i po ovom osnovu).

I onda  na kraju, kao i svaki „moćnik“, nenaviknut na kritike, kada pred snagom činjenica i argumenata nema šta da kaže, kreće sa pretnjama – preti tužbom… Naviko čovek da troši naše pare bez kontrole, pa mu smeta svako ko se usudi da postavi pitanja na tu temu. A kada su pretnje u pitanju, moram da obavestim javnost i rukovodstvo Grada, da mi je glavni lik ove farse posredno poručio kako će sprečiti obeležavanje 50 godina mog muzičkog života i stvaralaštva, uz napomenu da to mogu organizovati samo na ulici, jer je Pozorište za mene zatvoreno… Pa videćemo i to… Evidentno je da se „dečko“ previše osilio…

Eto, to je njegov odgovor na moje viđenje lažnog jubileja i  argumentovana pitanja koja sam postavio. Nigde odgovora na pitanje kakav i čiji jubilej je obeležen ovim koncertom, na koji je potrošeno 80.000,oo dinara naših para (tri radničke plate u „YURI“)? Nigde odgovora na pitanje zašto „Bubamare“? Nigde odgovora na pitanje koja je to grupa svirala na koncertu, jer pouzdano znam da to nisu „Bubamare“? Šta je sa ostalim akterima muzičkog života Leskovca, mnogo zaslužnijim i poznatijim od ove grupe, a koji su još uvek aktivni? Ko ima tu moć da određuje kriterijume i prioritete u ovakvim i sličnim situacijama?

Jedino što je pohvalno u njegovom odgovoru, i na šta mu od srca zahvaljujem, je podatak o visini troškova i podatak o toku i postupku donošenja odluke da se održi i finansira ova lakrdija. Dakle, iz njegovog odgovora saznajemo da su odluku doneli najviši organi vlasti u Gradu – Gradsko veće i Skupština Grada. Super… Znači nije samo gradonačelnik obmanut, već kompletno rukovodstvo i svi organi Grada.

E, sada slede još neka pitanja… Ko je najvišim organima vlasti i odlučivanja predložio održavanje ovog koncerta? Ko ih je obmanuo da se radi o jubileju nepostojeće grupe? Zašto je predlagač to uradio – zbog materijalne koristi, ili vlastitog eksponiranja? (Ipak mislim da je u pitanju ovo drugo). Na šta je potrošeno 80.000,oo dinara naših para? Na čiju zabavu su potrošene ove pare, jer lažni jubilej mogu samo nazvati zabavom? Nije li sve ovo krivično delo koje se procesuira po službenoj dužnosti?(Pa, videćemo i to..). Zašto se v.d. direktora krije iza autoriteta i funkcije gradonačelnika? Nije li to onaj gradonačelnik koga je v.d. direktora psovao najvulgarnijim psovkama, nazivao pogrdnim imenima i pretio mu, kada ga je smenio sa mesta direktora Leskovačkog kulturnog centra?

Što se tiče dela odgovora v.d. direktora koji se odnosi na goste koncerta – Biljanu Krstić i Vlatka Stefanovskog – gde kaže da sam „u negativnom kontekstu i sa puno zluradosti pomenuo velika imena muzičke scene“, kao i da „svakome imponuje da ima takve ljude za prijatelje… izuzev Miši Petronijeviću“, je odraz mentalnog sklopa v.d. direktora i klasičan primer iznošenja notornih laži, izrečenih sa ciljem stvaranja negativnog odnosa i prezira prema meni od strane čitalaca koji nisu imali prilike da pročitaju moj komentar lažnog jubileja. Ovakva izjava je udarac na moj integritet, moj ugled, moju ličnost, moj dugogodišnji rad i prijateljski odnos sa Biljanom.

V.d. direktora bi, kao „stručnjak“ za podnošenje krivičnih prijava, trebao da zna da je javno iznošenje neistina o nekome, ili nečemu kažnjivo i da ćemo se sigurnio sresti na Sudu – i po njegovoj, i po mojoj tužbi.

Za kraj, ima još mnogo toga da se kaže o „minulom radu“ v.d. direktora – predsednik Upravnog odbora TOL-a, član Školskog odbora OŠ „Vuk Karadžić“ u Leskovcu, član Gradskog veća, itd… Nakupilo se, bogami, i sve će doći na red…

„Ulizice – to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost“… (citat – Meša Selimović – „Tvrđava“)…

Miodrag – Miša  Petronijević,

dipl. pravnik iz Leskovca

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Penzioneri na -10
Penzioneri na -10
5 godine pre

Gosn Mišo, čitam s nekim prijateljima ove tvoje redove i razmišljam da li ima smisla tupiti olovku i gubiti vreme na takve ljude i sve ove koji nam uređuju život da bude što nepodnošljiviji. Ali setih se da te je Krkobabić “prigrlio”, odnosno da si otišao u zasluženu mirovinu, da sada imaš vremena na pretek, i da treba da digneš svoj glas protiv primitivizma i oholosti na svakom koraku.
Ne želim da te upoređujem sa protagonistom tvojih reakcije ni u kom smislu, posebno ne u intelektualnom i muzičkom, ali svakako je od značaja da im što više ljudi, posebno iz kulture, kao ogledala svesti, ukaže gde im je mesto.

Grad Kazablanka stvarno
Grad Kazablanka stvarno
5 godine pre

Lepo rece covek da smo Grad Kazablanke! Opet se sobom bave. A onaj ko to proizvodi, uziva, jer dok se oni svadjaju on glumi velicinu. Nije on obmanut. On je vise prijemciv za bas takve direktore, bas takve poslanike, bas takve drugare, funkcionere stranke. Sa njima mu komotno, jer se oseca pametnijim, on vodi igru, a pametni ga zamaruju, mora da prati intelektualno sta mu govore, nema li pozadinu to sto kazu, kakva mu opasnost preti, jer kad si sa pametnim, a sam si problematican, ti se plasis, cista psihologija. Carevi dopustaju, siromasni duhom, obrazovanjem kontrolisu, zive u strahu, zaokruzuju se nabedjenim koji zivotima brane nezasluzene funkcije, jer ko bi nekom dao direktorsko, poslanicko mesto na poklon, u ime gradjana, kad evidentno ovi u ime gradjana ne cine nista?
U svakom slucaju ste pokusaj obmane javnosti raskrinkali, licne promocije osujetili i to ce imati epilog na sudu.