LESKOVAC

 

Slobodan Milošević, “Nova Srbija – Velimir Ilić“

 

JUGPress: Gospodine Miloševiću, zašto mislite da građani Leskovca treba da

glasaju za listu na čijem ste vi čelu?

 

 

 

SM: Birali sa pravom glasa 24. aprila imaju najveću odgovornost, koja

se ogleda u tome kojim političkim opcijama i ljudima dati poverenje da

naredne četiri godine vode Leskovac. Na lokalnim izborima Nova Srbija

izlazi samostalno, pod rednim brojem 5, i verujem u to da će nam

građani Leskovca u odnosu na 2012. godinu dati mnogo veće poverenje.

Spremni smo, i programski, i ljudskim potencijalom kojim raspolažemo

da odgovorimo na mnoge problem sa kojim se Leskovac suočava. Kao i u

Srbiji tako i u Leskovcu je rak rana nezapošljenost. Naš stav po tom

pitanju je oslanjanje na sopstvene resurse. Jedan od najvećih resursa

Leskovca je poljoprivreda i proizvodnja hrane. Leskovac ima 30.000

domaćnstva koja žive isključivo od poljoprivrede. Naš stav je da

lokalna samouprava, u planiranju bužeta, za razvoj poljoprivrede

odvoji 5 posto, što bi na godišnjem nivou bilo oko 200 miliona dinara.

Taj novac bi se ulagao u razvojne projekte što se tiče proizvodnje

hrane. Mi ćemo se zalagati za interesno organizovanje poljoprivrednih

proizvođača, u vidu zadruga ili na druge načine, ali bi grad trebalo

da to inicira i da usmerava finansijska sredstva ka udruživanju tih

sitnih proizvoča, kako bi oni mogli da se ukrupnjavaju. Tako bi mogli

da rešavaju probleme kao što su nedovoljni kapaciteti hladnjača, tako

da su oni prepušteni sami sebi. Grad bi trebalo da subvenioneše

formiranje hladnjača gde bi oni mogli da skladište svoje proizvode,

jagode, maline, kupine, višnje, kako bi mogli da onda sačekaju

najpovoljnije cene na tržištu. Ovo važi i za stočarstvo, i za sve

vidove poljoprivredne proizvodnje.

 

Naš stav je da se ulaže u razvoj malih i srednjih preduzeća, kojih u

Leskovcu ima oko 850, i koji zapošljavaju oko 5.000 radnika, koji su

za grad značajni jer ostvaruju prihod koji je, mislim veći i od

republičkog. Prema statistici i podacima uprave za privredu i

poljoprivredu i privrdne komore, gradu nedostaju oko 800 malih i

srednjih preduzeća, što je ogroman kapacitet i mogućnost za otvaranje

novih radnih mesta. Grad je taj koji treba da stimuliše i da njihov

status izjednači sa statusom drugih investitora koji dolaze iz

inostranstva. Taj status oni sada nemaju, potrebne su im stimulacije u

pogledu opremljene infrastukture, da obnove svoju proizvodnju i

tehnologiju.

 

Putna mreža je na teritoriji našeg grada u očajnom stanju. Na selima

ljudi ne mogu da dođu do svojih njiva. Zahvaljujući upravi za privredu

poljoprivredu u prethodne tri godine 140 kilometara atarskih puteva

je urađeno. Nezamislivo je da je “Barje” pre toliko godina izgrađeno,

a da neki krajevi, Gorina i Porečjanski kraj, još uvek nisu

priključeni na sekundarnu mrežu. Zahvaljujući našem predsedniku

stranke Velimiru Iliću, koji je bio minister saobraćaja, isfinasirana

su tri projekta vezana za zdravu pijaću vodu u Porečjanskom kraju. To

je sve završeno, ali veliki broj ljudi se još uvek nije priključeno, i

to zbog toga što je cena priključka visoka, kreće se između 40 i 50

hiljada. Vodovod  mora da menja svoju politiku u delu priključka, u

smislu da je on taj koji vodu treba da dovede do potrošača, i da

troškovi priključka budu mali, kako bi ljudi mogli da se priključe.

Vodovod treba da živi i da se razvija od prodaje vode.

 

Grad je urbanistički tako uređen, da u njemu vladaju automobili.  Stav

oko uređenja grada mora da se menja. Grad treba da ima svoju pešačku

zonu, mi predlažemo da pešačka zona bude Niška ulica, od pošte do

semafora. Tu bi građani mogli da prošetaju, na tom prostoru mogla bi

da budu i kulturna dešavanja, tu je i Veternica, kao i tržni centar

koji je sada prazan, i koji bi sigurno sa otvaranjem pešačke zone

oživeo. Takođe, imamo naselje Rade Žunić u kome već godinama postoje

problem sa putnom mrežom. Ulice su blatnjave, prašnjave, pune rupa, I

taj prostor mora da se urbanizuje, kako deca ne bi išla u školu gazeći

prašinu i blato. Tamo su potrebni i drugi objekti, kao što je vrtić,

prodavnice, kako ljudi ne bi morali da dolaze u centar grada da bi

zadovoljili svoje potrebe.

 

Godinama svi pričamo o Hisaru koga treba zaštititi od divlje gradnje,

kako bi to bilo izletište građana Leskovca. Takođe, govorimo da leti

nemamo gde da se kupamo. Leskovac ima puno tih mesta, prema Vlajini na

Vučjanki, ima tih oaza gde mogu da se naprave kupališta. Puno je

stvari koje u Leskovcu u naredne četiri godine mogu da se urade kako

bi se poboljšao život građana.

 

JUGpress: Kako vidite moguće postizborne koalicije, što se tiče vaše stranke?

 

SM: Posle izbora sigurno je da je politički korektno da prve razgovore

vodimo sa sadašnjim koalicionim partnerom, sa Srpskom naprednom

strankom. Zavisno od rezultata koje budemo postigli, a verujem da će

biti mnogo veći, i samim tim će i naša pozicija biti bolja, u smislu

preuzimanja većih obaveza i odgovornosti u rešavanju ovih pitanja koje

sam ja samo delimično izneo.

 

JUGpress: Da li kao prvi na listi vidite sebe kao budućeg gradonačelnika?

 

SM: Ja ne razumem ljude koji ističu svoju kandidaturu u izbornom

sistemu koji je proporcionalan. U proporcionalnom sistemu građani, na

žalost, glasaju liste stranaka, a ne pojedince. Kamo sreće kada bi bio

većinski izborni sistem, verovatno bi se i ja kandidovao za

gradonačelnika, kao što bi i odobrnici veću odgovornost imali prema

građanima, a ne prema strankama. Drugo, kvalitet je mnogo veći nego

što je u proporcionalnom izbornom sistemu, jer kada čovek stavlja

svoje ime, stranka koja ga je kandidovala razmišlja i o njegovom liku

i delu, sposobnostima i autoritetu. Tako da ne mogu da kažem da li

sebe vidim kao gradonačelnika, zavisi od građana Leskovca da li će oni

listi Nove Srbije dati takav kapacitet, broj glasova i broj odbornika

u Skupštini, koji će omogućiti da ja istaknem svoju kandidaturu za

gradonačelnika.