Miloš Jovanović: O izborima u Narodnoj stranci

LESKOVAC


Demokratija je sistem koji je baziran na mogućnosti da narod ili građani biraju svoje predstavnike. Demokratija potiče od grčkih reči “demos”, što znači narod i “kratis” što znači vladati, tj. predstavlja vladavinu naroda, piše Miloš Jovanović, sekretar Gradskog odbora Narodne stranke u Leskovcu.

“Ako taj narod, bilo da čini deo jedne organizacije ili čini stanovnike neke zemlje, većinski želi da ga neko drugi predstavlja, onda bi trebalo i da se posluša volja većine. U tome leži sama suština demokratije.
Normalna je stvar da u svakoj stranci postoji demokratski izborni proces, kao i u državi. Normalna je stvar da imate više kandidata i normalna je stvar da se lobira. Ono što nije normalno i što se sasvim sigurno ne može nazivati demokratijom je zloupotreba institucija ili u ovom slučaju organa stranke poput Izvršnog odbora i Statutarne komisije, kako bi se neko zadržao na mestu vođe, a da ga pritom većina ne želi.
Ja se danas sa pravom pitam, a verujem i mnogi funkcioneri, poslanici i članovi Narodne stranke, ako ne dozvoljavate fer i demokratski izborni proces u stranci čiji ste deo, (ponovljam, čiji ste deo, jer stranka nije vaše privatno vlasništvo, već je stranka svih nas) i zloupotrebljavate organe stranke, koja je garancija da sutradan nećete zloupotrebljavati institucije države? Sa kojim pravom neko može da traži fer i slobodne izbore u državi, dok istovremeno ne dozvoljava fer i slobodne izbore u stranci kojoj pripada. Zar to nije hipokristično?
Nakon objavljivanja kandidature Miroslava Aleksića, uz konsenzus da skupština bude održana u drugoj polovini oktobra, na predsedništvu Narodne stranke, predsednik Vuk Jeremić, sa svojim ljudima, smenio je Aleksića sa mesta predsednika Izvršnog odbora i postavio čoveka koji će raditi pod njegovom jurisdikcijom, Slobodana Doklestića.
Na tom istom predsedništvu, smenjen je takođe i moj prijatelj Lazar Paunović sa mesta predsednika omladine, za koga svako ko čini omladinu može da posvedoči, ne samo o tome o kakvoj se izvanrednoj ličnosti radi, već da je i dužnost predstavnika omladine obavljao svakako najbolje moguće. Sve se to dešava pod izgovorom da nije održana skupština omladine, iako je on sam čak četiri puta slao zahtev, da se ta skupština održi, ali oni koji su trebali da uzmu u obzir taj zahtev, sa namerom su se oglušili o isti.
Smenjen je takođe i poverenik za Kosovo i Metohiju, Žarko Ristić, čovek koji je takođe podržao Miroslava Aleksića, a protiv advokata Ane Eraković i predsednice Staturane komisije, pokrenut je čak disciplinski postupak, gde je ona privremeno suspendovana, protivno Statutu, jer je navodno pokušala da učestvuje u sazivanju nestatutarne skupštine, koja će birati predsednika i najviše organe stranke. Takvu skandaloznu odluku donelo je predsedništvo, a ne Glavni odbor, koji jedini to ima pravo.
Ono što takođe moramo da znamo je da ni Statut, a ni pravilnik o disciplinskom postupku ne predviđa nijednu privremenu meru, dakle ne sme biti nikakve suspenzije. Naravno, možemo da izvedemo zaključak kakva će biti konačna odluka na njenu žalbu, s obzirom da Staturna komisija opet zadužena za odlučivanje. U ovom slučaju važi ona narodna: “Kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Inače, Glavni odbor Narodne stranke je telo koje se odavno ni za šta ne pita. Pita se samo predsedništvo, a predsedništvo čine ljudi koji su u bliskim i prijateljskim odnosima sa Vukom Jeremićem, ljudi koji su mu u izvesnoj meri dužni, ljudi koji nemaju čak ni odbore iza sebe. Svedoci smo da su u predsedništvo kooptirana još četiri nova člana, ljudi odanih njemu.
Oni koji imaju odbore, a koji su članovi predsedništva, oni svakako podržavaju Miroslava Aleksića. A, kada je reč o njima…
Postavljanjem Slobodana Doklestića na mestu predsednika Izvršnog odbora, krenulo se smenom onih ljudi koji su više nego odlično radili posao po svojim odborima u kojima su izabrani, poput jednog od potpredsednika Narodne stranke i narodnog poslanika, Đorđa Stankovića, koji je otvoreno podržao kanidaturu Miroslava Aleksića, kao i ceo njegov tim. Sve se to dešava pod izgovorom da nisu održali redovnu skupštinu u loklanom odobru februara meseca, pa su tako postavili svog poverenika, čoveka koga jako cenim i poštujem, Stefana Jovanovića, ali smatram da ovoga puta pravi veliku grešku, koji će biti poverenik do 22og oktobra ove godine, kada će se birati predsednik Narodne stranke.
S obzirom da je Stefan Vukov čovek, mogao bih sa velikom verodostojnošću da tvrdim, da će izabrani delegati iz Niša, na sledećoj skupštini za predsednika Narodne stranke, biti isključivo ljudi koji će pružiti podršku Vuku Jeremiću.
Možda je skupština u niškom odboru trebala da se održi februara ove godine, ali ja vas pitam, kako to onda da se nisu postavili poverenici i po mnogim drugim funkcionalnim odborima u Srbiji, gde tek trebaju da se održe skupštine, već se deluje selektivno? Kako to da onamo gde se zna da će se pružiti podrška Vuku Jeremiću, tu se svesno i namerno prolongira, a onamo gde se zna da će podrška ići Miroslavu Aleksiću, e tu mogu da se menjaju? Statut je napravljen da važi za sve podjednako, ne da se postupa po njemu selektivno, pa i protivno.
Dok se krenulo sa targetiranjem, a i dalje se targetiraju mnoga povereništva i odbori širom Srbije, Vuk Jeremić je iskoristio svoje pravo predsednika, pa je u Glavni odbor kooptirao čak 80 svojih ljudi.
Da je sve to malo šta se dešavalo, i da je slogan “Svi kao jedan” na poslednjem skandaloznom Glavnom odboru licemeran, pokazuje i činjenica da je nakon upada nekih nabildovanih ljudi sa kačketima, (koji su pritom skanidrali rečima “Vuče! Vuče!”) kažu da su to novi kooptirani članovi Glavnog odbora, (valjda su sad i kačekti postali popularni od pojave Veljka Belivuka), dosetio se jedan iz veća mudraca, (da me ne shvate pogrešno ljudi koji imaju ispravne i demokratske stavove u predsedništvu) da podeli ljude na one koje žive u Beogradu i na one koje žive van Beograda, tj. po “provincijama”.
Biću koncizniji, ovi iz Beograda su gospoda, a svi ostali van Beograda su seljaci. I to SELjACI koji će da preuzmu stranku. Da, da, dobro ste pročitali.
Ne mogu da istanem imun na ovakve skandalozne izjave, iako sam zaista cenio tog čoveka, navodno uglednog beogradskog advokata, Vladimira Gajića i imao prilike da razmenimo mišljenja o aktuelnim političkim temama. Verovatno da bi neko trebalo da mu bolje pojasni razliku između seljaka i jedne proste seljačine, koja ume da nakači na sebe odelo, da krene da funckioniše po principu nenavođene rakete, pa da deli ljude po mestu rođenja i da deli epitete. Valjda to dovoljno govori o njemu i njegovoj “gospodstvenosti”.
Treba neko da im pojasni da Srbija nije samo Beograd i da Srbiju ne čine samo ljudi koji pate od sindroma “kruga dvojke”. Narodna stranka, na čelu sa Jeremićem, ima takvu perspektivu da će zauvek biti na 3%, pod uslovom da takva i opstane. Svrha bavljenja politikom i postojanje stranke nije biti večito u opoziciji, već osvajanje vlasti. To ste valjda svi trebali da shvatite do sad.
Uz dužno poštovanje prema Jeremiću, MRTVA TRKA između njega i Dragana Đilasa ko je “popularniji” u narodu. Ostavimo čak istraživanja po stranu, otiđite pa pitajte malo širi krug prijatelja, komšija, kolega, rođaka itd, šta misle o aktuelnom predsedniku Narodne stranke. Znaju to mnogi vrlo dobro, samo su im nekako milije funkcije, nego li da kažu caru istinu – „CAR JE GO“.
Ono na čemu se uporno radi i onome čemu smo svedoci je silovanje Statuta i silovanje demokratije, pokušaj da se manjina predstavi većinom i obratno, iako NARODNjACI VEĆINSKI ŽELE PROMENU U SVOJIM REDOVIMA.
Ni to im nije bilo malo, pa su se dosetili da nateraju lokalne odbore da održe nešto poput skupština, gde će članovi stranke birati delegate i gde će većina članova morati biti prisutna u istom vremenskom intervalu, kako bi se opet moglo manipulisati glasovima.
Često naizalimo na nekakve navodne arugemnte da će izborom Miroslava Aleksića doći do nekakve promene DNK strukture stranke, do promene programa. Neće biti tu nikakvih promena. Program je isti za oba kandidata, i time bih se složio sa Borom Novakovićem, članom predsedništva, koji kaže da bi trebalo da se proširi krug tema.
Ono što je svakako potrebno slušati šta građani misle o tome da je važno, a ne samo šta mi mislimo da je važno, a građani po istraživanjima javnog mnjenja kažu da je na prvom mestu inflacija i ekonomija, zatim strah da će osati bez posla, ekologija, kriminal, obrazovanje, zdravstvo i tako redom. Nije da spoljna politika nije podjednako važna, ali je isto tako važno slušati i građane svoje zemlje. Ipak stranka bi trebalo da postoji tu zbog njih, a ne zbog pojedinaca i manjih interesnih grupa, kao što je slučaj sa vladajućom strankom.
Da se razumemo, diplomac jednog Harvarda je potreban Srbiji, svakako je potreban i Narodnoj stranci i biće u Narodnoj stranci, možda ne kao predsednik, ali kao zamenik ili počasni predsednik, zašto da ne?
Mi nemamo obrazovanijeg političara, slagali se ili ne, voleo ga neko ili ne, ali svaki normalan lider bi trebao da pređe preko svoje sujete, da shvati da je deo prošlosti, da narod želi nove ljude i da razmisli o tome, da ako ga većina ne želi na mestu predsednika u stranci kojoj pripada, zbog čega bi mislio da bi ga većina želela i sutradan na čelu države? Kada bi se mirno povukao, uveren sam da bi mu i javnost još i rekla, “Bravo, Vuče”.
Ovako, uzaludni su onda svi vaši napori da se silom održite na mestima gde ne pripadate. To može dovesti samo do novih unutrašnjih konfortacija i novih podela.
Mnogi već pretpostavljaju, ali nakon 22-og oktobra, stvari će biti jasnije. Ja ću ih napisati još sad. Ako se nastavi ovakav presing i zloupotreba Statuta, na kraju će otići cela stranka. Ostaće Jeremić, Vladimir Gajić, Sanda, Marina, Ivana Parlić i još neki, e onda će biti “Svi kao jedan” al’ za celih 1%. Eto, baš toliko i vrede.
Moj stav je nepromenljiv. Dvadeset drugog oktobra ne treba imati ni najmanju dilemu kome pružiti podršku – to je svakako Miroslav Aleksić.

P.S.

Kada neko iz SNS-a uzima za pravo da komentariše izborne procese u nekoj drugoj stranci, treba da ima na umu da je telo Vučićevog protivkadnidata za predsednika SNS-a, advokata Vladimira Cvijana, pronađeno kako pluta kraj desne obale, na 1164 kilometaru Dunava. Zatim je kremirano, a urna ubačena u grob na Lešću, na kojem stoji samo ime Vladimir.
Dodatni šok za javnost je bio što se o tome saznalo nakon tri godine. Ova vlast će na savesti nositi najmanje dva čoveka. Jednom je ime Vladimir Cvijan, a drugome Oliver Ivanović.

Miloš Jovanović, sekretar Gradskog odbora Narodne stranke u Leskovcu

Prati
Obavesti me o
guest

10 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Ana
Ana
9 meseca pre

Zašto se svadjate , ako i ima neslaganja, ne iznosite odmah prljav veš pred celim svetom. Taman vam pocnu ljudi da veruju, , vi se rasturate…strašno.

Promasili
Promasili
9 meseca pre
Odgovori  Ana

Nezreli

Милош Јовановић
Милош Јовановић
9 meseca pre
Odgovori  Ana

Истина се не сакрива и путеви правде се не иксривљују.

Милош Јовановић
Милош Јовановић
9 meseca pre
Odgovori  Ana

Истина се не сакрива и путеви правде се не иксривљују. Нека служи на част свакоме ко тако чини.

Sasa Nikolic
Sasa Nikolic
9 meseca pre

Bravo

Карма
Карма
9 meseca pre

Када си абитан и неостварен узимаш слободу за бесконачан и мучно читљив текст. Жали Боже употребљен слова, празне реченице, жали Боже писца, а богами и ретког читаоца.
Када си био учесник и један од покретача стаљинистичке чистке у лесковачком одбору пре непуних годину дана, нису те много занимала демократска начела, је ли Јовановићу, омладинцу од тридесет и нешто залуд проживљених година!?
Симптоматична је тежња “независних” медија да поклоне оволики простор за немушта наклапања и бујицу неподопштина.

Vukoje, Mukoje
Vukoje, Mukoje
9 meseca pre
Odgovori  Карма

Dje si, pismpopisac

Милош Јовановић
Милош Јовановић
9 meseca pre
Odgovori  Vukoje, Mukoje

Момир Пејатовић, који омаловажа своје саборце, стоји иза овог коментара. Једино је он своје елеминисање поредио са стаљинизмом и апртхејдом. Него, Нинбершки процес је био то, тако се судило нацистима. Они су ти који су сејали мржњу и етикетирали све оне који мисле другачије. Срам га било, по трећи пут.

Милош Јовановић
Милош Јовановић
9 meseca pre
Odgovori  Vukoje, Mukoje

Ту је он, ту је. Јева чека и нада се да ће доћи до поделе, па да се опет завуче Вуку Јеремићу. Ко зна, можда му припремио још неко лепо писамце.

Милош Јовановић
Милош Јовановић
9 meseca pre
Odgovori  Карма

Вау! Кармо, “јуначе”, изађи ми на мегдан, да погледам твоје плашљиве, кукавичје окице. ДКада неко узима за право да омаловажава и вређа достојанство својих сабораца, онда мора да сноси последице. С обзром да помињеш “стаљинистичку чистку”, могу да извучен закључак ко си. Заправо, то није била чистка, већ Нинбершки процес. Ниси се ни извнио Градском одбору. Срам те било! Прочитај твој коментар, од твојих аругумената, све се опет своди на један бедан покушај омаловажавања.Отиђи, па добро осмотри свој лик у огледало, у смислу инроспекције, ако мало боље загледаш, схатићеш да ти лице није баш онако лепо каквим покушаваш да га представиш сопственој сујети. Ја сам свестан своје пролазности, али неостварен нисам, живим од свога рада – најпоштеније могуће, нити сам кожу продао. И камо среће да ми сваки пут имам право да учествујем у елеминисању непристојних и подмуклих. Довиђења и срам те било још једном.