Migranti u procepu zbog evropskog prebacivanja odgovornosti

PRAG

(Radio Slobodna Evropa)

Evropska Unija ponudila je zemljama koje su najizloženije dolasku migranata novčanu naknadu u slučaju da ih prihvate i krenu u njihovu registraciju.

Ponudu je, kako prenose svetski mediji, odbila Italija, a njen ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini rekao je da ne traže novac već dostojanstvo.

Human Rights Watch upozorava da sporenje oko odgovornosti za spasavanja i preuzimanja migranata ugrožavaju njihove živote, a mediji kao jednu od granica koja bi zbog migranata uskoro mogla biti zatvorena navode onu između Austrije i Slovenije.

Cilj novca nije Italija

Odnos Evrope prema migrantima podseća na situaciju sa brodom Akvarius koji je početkom juna bio zaglavljen između Italije i Malte, piše Vašington post (Washington post) .

“Na brodu je bilo 629 migranta koji su spaseni iz gumenih čamaca na Mediteranu. Ali ni jedna zemlja nije htela da ih pusti unutra. Nakon jednodnevne pauze, Španija je konačno prihvatila i otvorila svoja vrata, preusmerivši brod u Valensiju,“ piše list i dodaje da je ta napeta epizoda rasvetlila kako bi nova populistička, antiimigrantska vlada Italije mogla uticati na dugogodišnju debatu u Evropi o tome kako bi zemlje trebale da uzimaju migrante i kako treba da postupaju sa njihovim zahtevima za azil.

Post kaže da je u utorak Evropska komisija ponudila da plati zemljama do 7.000 dolara po migrantu koje preuzimaju, u nadi da će tako ubediti više zemalja da prihvate migrante umesto da ih jednostavno odbace, no Italija je brzo odbacila predlog.

Džef Ratke (Jeff Rathke), član Evropskog programa Centra za strateške i međunarodne studije, rekao je da “se tu ne radi samo o novcu za Italijane”.

“Radi se o njihovoj želji da zajedno sa još nekoliko drugih slično orjentisanih EU zemalja preusmere debatu i pomere paradigmu kako se Evropa bavi migracijom,” rekao je Ratke, i dodao.”

“Mislim da nije izvesno da će određena visina naknade primijeniti pristup ili pogled italijanske vlade.”

“Ne želimo novac,” izjavio je Salvini, i dodao: “Želimo dostojanstvo.”

Sporovi o spasavanju rizikuju živote

Opstrukcije Evropske unije akcija spasavanja koje provode nevladine organizacije i prebacivanje odgovornosti za libijske snage obalske straže je recept za još veći gubitak života na Mediteranu i trajni ciklus zlostavljanja za ljude zarobljene u Libiji, upozorava Hjuman Rajts Voč (Human Rights Watch).

“Nastojanja EU da se spreči spasavanje i mešanje u to gde se spaseni ljudi mogu iskrcati, pokrenuto italijanskim tvrdolinijaškim i bezobzirnim pristupom, dovodi do većeg broja stradalih na moru i većih patnji u Libiji,” rekla je Džudit Sanderlend(Judith Sunderland), direktorica HRW za Europu i Središnju Aziju.

“Umesto što obeshrabruju spasavanje koje sprovode nevladine organizacije, države članice EU i institucije trebaju da osiguraju da se spaseni ljudi mogu odvesti u sigurne luke gde će imati adekvatnu zaštitu.“

Od kada je njegova vlada došla na vlast početkom juna ove godine, talijanski zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini vodio je kampanju protiv nevladinih organizacija za spašavanje koje deluju na Mediteranu i odbijao ili stavljao na čekanje brodove da iskrcaju stotine ugroženih ljudi spašenih na moru u Italiji, uključujući vojne i trgovačke brodove.

Broj smrtno stradalih na središnjem Mediteranu – između Libije i Tunisa i Italije i Malte – porastao je čak i kad su odlasci iz Libije znatno pali. Samo u junu, oko 600 ljudi je poginulo ili je prijavljeno kao nestalo, čime je broj smrtno stradalih od prvog januara porastao na više od 1.100.

“Neuspeh država članica EU da osiguraju odgovarajuće kapacitete za potragu i spašavanje u središtu Sredozemlja suprotno je duhu međunarodnog pomorskog prava i može u određenim okolnostima dovesti do odgovornosti za nesprečavanje gubitka života i za direktno kršenje zabrane prisilnog udaljenja ili vraćanja – na rizik od progona, mučenje ili zlostavljanje,“ stoji u izveštaju HRW.

Preporuka ove organizacije je da bi zemlje EU trebale hitno uspostaviti regionalni sistem iskrcavanja, uključujući garancije protiv automatskog zadržavanja spasenih ljudi, kako bi se osiguralo da se ljudi smeštaju u sigurne luke i brzo premeštaju u drugu zemlju EU koja preuzima odgovornost za pravnu proceduru.

Takav je sporazum ključan za očuvanje napora za spasavanje života na moru, uključujući nevladine i trgovačke brodove, izbegavanje ponavljajućih sporova oko iskrcavanja, ocena je HRW koji smatra da bi zemlje Evropske unije i Evropska komisija trebale izvršiti pritisak na Italiju i Maltu, koje su najbliže kritičnom području potrage i spašavanja, kako bi omogućile brza iskrcavanja.

Ova evropska granica je i dalje otvorena. Ali još koliko dugo?

Njujork Tajms (New York Times) situaciju sa migrantima u Evropi prikazuje kroz reportažu iz Spielfelda, grada na granici Austrije i Slovenije. Ta granica, kako piše list, prolazi kroz dvorište Armin Tementa.

“Uređeni redovi vinove loze protežu se i gore i dole po dolini kao vojni stubovi bez obzira na granicu koju je čovek postavio, a zbog čega to se ovde niko ne može setiti. Slovenački radnici u vinogradu govore nemački. Austrijanci govore slovenački ili bar pokušavaju. Što se tiče vina, kako kaže Armin Tement, “ono ima jednak ukus na obe strane”, prenosi NYT i dodaje:

“Međutim, neki se brinu da se otvorene granice Evrope možda polako ponovo zatvaraju… Ovog meseca, Nemačka je najavila da će na njenoj bavarskoj granici vraćati tražioce azila registrovane u drugim zemljama Evropske unije… Austrija, kojom sada upravlja konzervativna vlada u koaliciji sa desnicom, zapretila je da će isto uraditi na njenoj južnoj granici sa Italijom. Granica u Spielfeldu, austrijskom gradu sa jedva 1.000 stanovnika, postala je stanica na migrantskoj ruti u 2015. godini, a tokom nekoliko traumatičnih nedelja te godine prošle su desetine hiljada izbeglica.“

NYT navodi da niko nije prijavio da je video izbeglice više od dve godine, ali da su ovog meseca austrijska vojska i policija organizovali vojnu vežbu, simulirajući još jedan masovni dolazak migranata.

Glavni policijski inspektor Fric Grundig (Fritz Grundnig) rekao je da je prodaja malokalibarskog oružja u toj oblasti porasla.

“Kriminal je opao, ali je strah porastao,” rekao je. “To je paradoks sa kojim se moramo boriti.”

Vojna vežba – pod operativnim imenom “Pro Borders” – bila je deo toga, rekao je, kao i ograda. Ona je izrađena od tirolske žičane mreže, rađene da izdrži lavinu kamenja.

“Ograda je simbol, za odvraćanje, ali još uvek nije testirana,” rekao je gradonačelnik Spielfelda, Reinhold Hoflehner (Reinhold Höflechner). Kaže da je jedini način da unutrašnje granice Evrope budu otvorene taj da se bude mnogo oštriji na spoljnim granicama.

BiH dobila novac za smeštaj migranata i izbeglica

Bosna i Hercegovina ne može sama odgovoriti na porast broja izbjeglica i migranata, rečenica je koja se poslednjih dana često može čuti od zvaničnika, jer novca nema dovoljno da bi se za više od 9.000 izbeglica i migranata, koliko ih je od početka godine registrovano u BiH osigurali najosnovniji uslovi.

Prvi milion eura pomoći bh vlasti dobile su od Razvojne banke Saveta Evrope, i to za opremanje objekata i smeštaj oko 400 osoba u prostore nekadašnje kasarne Ušivak, nedaleko od Sarajeva

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o