KRAGUJEVAC-LESKOVAC
Menadžerke u medijima civilnog sektora više strahuju za svoju online i fizičku bezbednost od svojih koleginica u komercijalnim medijima, pokazalo je preliminarno istraživanje Poslovnog udruženja „Lokal pres“.
Žene u medijima, posebno na rukovodećim pozicijama u lokalnim sredinama, suočavaju se sa brojnim izazovima. Istraživanje je rađeno uz podršku British Council-a i deo je projekta Mreža podrške – Plenum žena menadžera u lokalnim medijima. Obuhvaćen je uzorak od 19 ispitanica.
Cilj ovog projekta je osnaživanje žena menadžerki u lokalnim medijima kako bi povećale svoju otpornost i profesionalno i efikasno obavljale svoj posao uprkos pritiscima i izazovima u lokalnim okruženjima. Istraživanje je pokazalo da 53% ispitanica radi u medijima civilnog sektora, 42% u nekom od komercijalnih medija, dok je 5% anonimno. Što se iskustva rada na menadžerskoj poziciji tiče, podjednako iskustvo imaju one koje su na toj poziciji od 6-10 godina, kao i više od 11 godina (po 37%) dok je nešto izna četvrtina (26%) sa iskustvom od 1-5 godina. Pod svojim rukovodstvom više od 5 ima 37% anketiranih, od 3-5 i do 3 je podjednak broj (26%), a samo u 11% slučajeva je menadžerka i jedina zaposlena. Demografska struktura zaposlenih pokazuje da većina žena koje su na menadžerskim pozicijama za saradnike biraju žene (63%), a samo 11% ispitanica je potvrdilo da su menadžerke u medijima u kojima su pretežno muškarci. Ujednačen odnos je u 26% slučajeva.
FIZIČKA I ONLAJN BEZBEDNOST
Istraživanje se dotaklo i zabrinutosti za onlajn i fizičku bezbednost, te pokazalo da menadžerke u medijima civilnog sektora više strahuju za svoju online i fizičku bezbednost od svojih koleginica u komercijalnim medijima. Dalje, što su kraće na upravljačkim pozicijama i što imaju manje zaposlenih u svom kolektivu postaju i više zabrinute za svoju bezbednost. Menadžerke u medijima civilnog sektora su daleko češće izložene napadima od svojih koleginica u komercijalnim medijima, ali sve podjednako ne prijavljuju te napade/(50%), jer su nezadovoljne nepostupanjem nadležnih institucija. Od onih koje su to učinile čak oko 80% izjavile su da su bile nezadovljne postupcima prema njima. Odvažnije u prijavi napada na njih su menadžerke medija civilnog sektora.
Kao razlog zašto se ne prijavljuju napadi ponuđeno je više odgovora: oblik pretnji nije bio dovoljan za krivičnu i prekršajnu odgovornost, smatraju da će tom prijavom biti u centru pažnje javnosti, plaše se osvete počinioca i njegovih istomišljenika, ali su i uplašene da će to uticati na gubitak poslovnih prilika. Primetno je da su menadžerke u komercijalnim i medijima civilnog sektora različito rangirale ponuđene odgovore. Recimo, menadžerke u medijima civilnog sektora kao razlog što ne prijavljuju ovakve slučajeve najčešće su navele da smatraju da taj oblik pretnji nije bio dovoljan za krivičnu i prekršajnu odgovornost. Menadžerke u komercijalnim medijima su kao prvi razlog odabrale odgovor da ne žele biti u centru pažnje javnosti tim postupkom, potom sledi njihova bojazan vezana za gubitak poslovnih prilika i tek onda da taj oblik pretnji nije dovoljan za krivičnu i prekršajnu odgovornost
Dominantan oblik koji se primenjuje na menadžerke u obe vrste medija je uznemiravanje . U medijima civilnog sektora pored uznemiravanja i uživo i online prisutne su pretnje i prozivke u provladinim medijima. Jedna ispitanica je bila izložena mizoginoj, degradirajućoj kampanji u medijima, ali je smatrala da to nisu napadi.
Uznemiravanja pristižu sa raznih platformi, a kada se uznemeravajuće poruke šalju najprepoznatiji je Fejsbuk nalog medija, potom slede komentari, lični emailovi i privatni Fejsbuk profili. Kod menadžerki u medijima civilnog sektora komentari i Fejsbuk jednako prednjače, dok je interesantan podatak da su menadžerke komercijalnih medija navele veću raznovrsnost platformi sa kojih su ih dobijale.
Što se faktora napada tiče, prvi razlog za napade i pretnje ka menadžerkama medija civilnog sektora je uredjivačka politika, nakon čega sledi trenutna negativna atmosfera i pol. Menadžerke komercijalnih medija ocenjuju da su trenutna negativna atmosfera, potom manja vidljivost pritisaka i napada zbog lokalne prirode medija važniji faktori koji doprinose napadima od uredjivačke politike. Interesantan podatak je da su one prepoznale i politički stav kao faktor napada.
Vremenom, menadžerke zbog napada stiču i neko iskustvo. I ovde se to razlikuje zavisno od vrste medija. Tako su menadžerke medija organizacija civilnog društva kao prva četiri iskustva navele: osećaj dodatno ugrožene bezbednosti, teškoće u poslovanju, negativni uticaj na poslovni napredak, pa tek onda sa su izbegavali određene teme i priče.Ovo ponovo ukazuje na veću zabrinutost za bezbednost menadžerki iz ovih medija. U komercijalnim medijima situacija je drugačija. Prvo iskustvo na listi je izbegavanje tema, potom su razmišljale o promeni profesije, pa tek onda slede teškoće u poslovanju.
Napadi dovode i do određenih emocija, a ispitanice su najčešće navele da su uglavnom krivile sebe ili druge zbog stresnog iskustva (jak intenzitet), osećaj emotivne tuposti i osećale su se izuzetno nervozno i anksiozno (veoma jak intenzitet). Intenzitet emocija je jači kod ispitanica sa manje iskustva u ovom poslu, dok one sa više godina čini se lakše podnose. Jače reakcije beleže i menadžerke komercijalnih medija. Osećaj anksioznosti najveći je kod menadžerki koje su manje od 11 godina u tom poslu.Veću raznovrsnost reakcija imale su one koje su prijavile slučajeve, a interesantno je i da je anksioznost veća kod onih koji su prijavili slučajeve napada, pretnji ili uznemiravanja nego kod onih koje to nisu učinile. Osećaj izloženosti pritiscima zbog toga što su žene imaju najviše menadžerke u medijima civilnog društva. Ovo tvrdi dve trećine ispitanica, potom one sa najmanjim stažom, od 1-5 godina. Seksualnih uznemiravanja u lokalnim medijima nema previše, tek nešto oko 20% ispitanica ih je obeležilo u svojim odgovorima.
Preko 50% ispitanica je izjavilo da su zadovoljne svojim napretkom u karijeri. Zadovoljstvo je veće kod menadžerki medija civilnog sektora, čak 80%. Preko polovine onih koje ocenjuju da su njihove zarade niže od zarada muškaraca na istim pozicijama procenjuju da su najmanje 25% manje plaćene za isti posao. Četvrtina (26%) nije zadovoljno napretkom svoje karijere, dok 16% je odgovorilo sa „ne znam“.
Na prvom mestu među uzrocima nezadovoljstva u komercijalnim medijima su ograničenje mogućnosti za napredovanje i usavršavanje, a u medijima civilnog sektora nedostatak podrške u profesionalnom okruženju. Privatne obaveze je istakla kao uzrok jedna mlađa menadžerka.(kraj) IS/LJS