LESKOVAC

U svetu se 20. jun obeležava kao Međunarodni dan izbeglica. Svet se krajem prošle godine suočavao sa alarmantnih 68,5 miliona prisilno raseljenih lica. Taj broj poslednjih 4-*5 godina konstatno raste. Gotovo 70% onih koji su, najčešće zbog rata, morali da napuste svoje domove i države poreklom su iz Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mjanmara i Somalije. Svakog dana, prema podacima UNHCR-a, 44.000 ljudi primorano je da beži od progona, sukoba ili nasilja. Srbija ovaj dan dočekuje sa 27.802 lica koji imaju status izbeglih sa prostora bivše Jugoslavije, oko 200.000 interno raseljenih, ali i blizu 3.000 migranata iz ratom zahvaćenih zemalja Bliskog istoka. U Leskovcu trenutno živi 200 izbeglica i nešto više od 5.500 interno raseljenih sa Kosova I Metohije.

Po završetku građanskog rata na tlu bivše Jugoslavije u Srbiji se obrelo 618 hiljada izbeglica, a nakon NATO agresije, naša država prihvatila je više od 200 hiljada interno raseljenih lica. Broj izbeglih sa godinama se smanjivao i danas ih je 27.800, dok su se interno raseljenima sa Kosova i Metohije, proteklih godina, pridruživale hiljade migranata.

Žaklina Cvetković iz Povereništva za izbeglice i migracije grada Leskovca kaže da trenutno na teritoriji Leskovca živi oko 200 izbeglih lica, za koja je, posle zatvaranja pet kolektivnih centara, grad obezbedio stanove ili žive u privatnom smeštaju.

„Nakon zatvaranja kolektivnih centara, 40 porodica smešteno je u dve stambene zgrade, koje je Komesarijat izgradio u saradnji sa stranim donatorima. Izgrađeno je i izbegličko naselje od pet kuća, sa deset stambenih jedinica u Drćevcu, selu koje je desetak kilometara udaljeno od Leskovca. Na teritoriji grada, pored pomenutog broja ljudi u statusu izbeglice, žive i izbegla lica koja su se integrisala u lokalnu zajednicu, kao bivše izbeglice. I o jednoj i o drugoj kategoriji Republički komesarijat i dalje vodi računa. Prioritet svih institucija koja se bave ovim pitanjima je stambeno zbrinjavanje izbeglica. Država se trudila da, kroz različite nacionalne i donatorske programe, trajno reši stambeno pitanje izbeglih. Kroz program „Unapređenje uslova stanovanja“, izbeglicama se dodeljuje pomoć u građevinskom materijalu. Za završetak započete gradnje ili adaptaciju postojećih objekata mogu da računaju na najviše 550 hiljada dinara. Poseban deo programa jeste kupovina seoskih kuća sa okućnicama, za šta se pojedinačno izdvaja novčani iznos od 1,2 miliona i još oko 200.000 u građevinskom materijalu nameštaju, aparatima…“

Grad Leskovac, preko Povereništva, radi i projekat osnaživanja izbegličkih porodica, kroz kupovinu mašina i alata za pokretanje sopstvenog posla. Vrednost ovakvih dohodovnih paketa je 200.000 dinara.

Žaklina Cvetković je dodala i da u Leskovcu, u ovom trenutku, živi i oko 5.200 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Za njih takođe važe programi za stambeno zbrinjavanje i ekonomsko osnaživanje, koje realizuju Republički Komesarijat i lokalne samouprave.