BEOGRAD
Odluke o pomilovanju koje je doneo bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljaju čin bahatosti, drskosti i zloupotrebe ovlašćenja, a ne postupak državnika koji se povlači sa funkcije, ocenila je Radmila Dragičević Dičić, predstavnica Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Dragičević Dičić, koja je i sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji, objasnila je da je Anketna komisija odlučila da ispita pitanje pomilovanja jer su ona neposredno povezana sa događajima nakon pada nadstrešnice.
Prema njenim rečima, domaća sudska praksa do sada nije poznavala ovakav način korišćenja diskrecionih ovlašćenja predsednika države. Komisija smatra da predsednik ne može i ne sme da pomiluje počinioce teških krivičnih dela izvršenih nasiljem, kao ni onih koja su povezana sa korupcijom.
Ona je ocenila da je takvim odlukama Vučić narušio pravni poredak i načelo podele vlasti, istovremeno ponižavajući pravosuđe, građane i samu državu. Posebno je ukazala na to da su ovakva pomilovanja u suprotnosti sa evropskim vrednostima i standardima na koje se Srbija obavezala.
Dragičević Dičić istakla je da krivično pravosuđe ima ograničene mogućnosti za reagovanje, budući da protiv odluka o pomilovanju nije dozvoljena žalba. Ipak, pošto su one, kako je navela, očigledno donete uz povrede procesnih odredaba Zakona o pomilovanju i javnog interesa, Anketna komisija smatra da bi Upravni sud trebalo da ispita njihovu zakonitost.
Podsetila je da je komisija u ponedeljak uputila inicijativu Vrhovnom javnom tužilaštvu da pred Upravnim sudom pokrene postupak kojim bi se zatražila obustava izvršenja spornih odluka o pomilovanju.
Dodala je da su krivični sudovi za sada pokazali odgovoran pristup tako što su zastali sa donošenjem odluka u vezi sa pomilovanjima.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tanasije Marinković podsetio je da su u slučaju takozvane „novosadske dvanaestorice“ tužilački postupci obustavljeni, zbog čega sada ostaje da se utvrdi kako postupiti u vezi sa preostalih 37 odluka o pomilovanju.
„Nalazimo se pred presedanom kakav do sada nije zabeležen u našem pravnom poretku“, ocenio je Marinković.
On je objasnio da pomilovanje predstavlja izuzetnu pravnu meru, čija je svrha ispravljanje nepravde u situacijama kada se, na primer, promeni procena društvene opasnosti određenog krivičnog dela ili kada tokom krivičnog postupka dođe do povreda koje nije moguće otkloniti drugim sudskim sredstvima.
Marinković je ukazao na to da Ustav Srbije predviđa mogućnost pokretanja upravnog spora protiv pojedinačnih akata državnih organa za koje nije obezbeđena druga sudska zaštita, što je upravo ono što Anketna komisija predlaže.
Dodao je da i Zakon o upravnim sporovima omogućava vođenje postupka protiv takvih odluka. Iako je reč o neuobičajenom predmetu upravnog spora, prema njegovom mišljenju, ne postoje prepreke da Upravni sud razmatra njihovu zakonitost.
Vladica Ilić, menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava, ukazao je na odredbe Zakona o pomilovanju, prema kojima je nesporno da pomilovanje daje predsednik Republike.
Međutim, kako je objasnio, naredni članovi zakona predviđaju da se postupak pokreće na osnovu molbe osuđenog lica. Nakon toga sud prikuplja potrebna izjašnjenja, daje mišljenje o opravdanosti pomilovanja i prosleđuje dokumentaciju Ministarstvu pravde, koje je potom dostavlja predsedniku Republike.
Ilić je naglasio da zakon predviđa i mogućnost oslobađanja od krivičnog gonjenja, ali da se taj postupak pokreće po službenoj dužnosti, a ne na zahtev osuđenog lica, budući da u tom slučaju još ne postoji pravosnažno osuđena osoba. Inicijativu tada pokreće ministar pravde.
Ipak, problem predstavlja pitanje da li postupak po službenoj dužnosti može da se svede isključivo na podnošenje predloga ministra predsedniku Republike i donošenje odluke, bez prethodnog izjašnjavanja nadležnog pravosudnog organa.
„Smatramo da je izjašnjenje pravosudnog organa o takvom predlogu obavezno“, zaključio je Ilić.
(Kraj) SP/AS