NIŠ

Romina Herodek je studentkinja prve godine doktorskih studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu. Ona se po kolegama koji studiraju sa njom razlikuje po tome što u svom indeksu ima sve same desetke i tako je od početka studija. Nedavno se našla na spisku studenata Univerziteta u Nišu koje je Grad nagradio za postignut uspeh i rezultate tokom studiranja. Nije to prvi put, kaže ova mlada Nišlijka koja je uspela da spoji sport sa naučnim radom. Već treći put dobija nagradu od Grada, najpre kao najbolji student na osnovnim studijama a sada i kao najbolji diplomirani student na fakultetu na kome planira, sudeći po onome što sada radi, želi i da ostane.

                         „Još kao srednjoškolka sam znala da ću upisati Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja jer sam bila učenica sportskog odeljenja u Gimnaziji „9.maj“ tako da je za mene to bio normalan sled stvari“, kaže Romina.

                         Na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja je već šest godina. Sa 24 godine upisala je doktorske studije. I to je, sudeći po ocenama bio normalan sled stvari.

                         „Nije mi bilo teško. Osnovne studije sam završila u roku sa desetakama, potom godinu dana bila na master studijama i evo me sada na doktorskim studijama. Nekao sam znala da će sve to ići tim tokom jer sam od svoje četvrte godine u sportu pa nisam ni razmišljala o drugim mogućnostima. Uz sve to imala sam i podršku porodice u kojoj je sport svakodnevica. I otac i majka su bili profesionalni sportisti i od malih nogu su me usmeravali ka sportu. Otac je bio vaterpolista a mama  rukometašica. Mozaik se tako u potpunosti sklopio i eto mene tu gde sam sada“, priča Romina.

                        Romina, kada se radi o fakultetu ima čime da se pohvali, a tu su u nagrade koje je dobija. Kaže da joj prijaju, da su potvrda svega onoga što je do sada uradila, ali i da na neki način obavezuju jer povrenje koje joj se na taj način ukazuje mora se i opravdati, smatra ona.

                       A kada se radi o sportu i tu ima dosta razloga za hvalu, a to, opet, podupiru medalje koje je osvajala kao i dva učešća na planetarnim, svetskim takmičenjima kada se borila sa najboljima iz celog sveta.

                        „Gimnastikom sam počela da se bavim sa četiri i po godine. Već u tom uzrastu sam trenira četiri do pet puta nedeljno. U gimnatsičkoj sali sam se zadržala 14 godina,a nakon toga sam  počela da treniram ples, pre svega moderan balet gde sam i najdeže ostala. Kada se prisetim nagrada koje sam osvjala svakako da mi je najdraža prva medalja koju sam dobila i koja je bila moj podstrek da nastavim dalje i da ne odustanem od sporta, ali su mi jako drage i one medalje koje sam osvajala nakon povreda jer su one potvrda naše psihičke spremnosti i jačine da se posle pauze zbog povreda vratimo na takmičenja.Najbitnija takmičenja za mene su svetska prvenstva. Dva puta sam imala  tu čast da učestvujem na svetskom prvenstvu  u plesu, prvi put u Pragu a potom i u Rizi“, kaže Romina.

                    Sa 25 godina i sa indeksom doktorskih studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja vreme je da se razmišlja i o planovima za budućnost. Pred Rominom je ozbiljan izbor, spot ili nauka.

                    „Za sada razmišljam samo o tome da završim doktorske studije, da odbarnim disertaciju.Planiram da ostanem na fakultetu, očekujem i stipendije. Ne odrčem se ni sporta, ali sam sada u ulozi trenera. Na taj način ću,  verujem, da spojim dve svoje velike ljubavi, a to su sport i nauka“, zaključuje Romina Herodek koja se, pored gimnastike i plesa, oprobala i u plivanju, atletici,  skijanju, jahanju, klizanju, odbojci, paraglajdingu i sportskim uspesima nastavila je porodičnu tradiciju.