BEOGRAD
(MAŠINA)
Iako se broj migranata koji se nalaze u Srbiji od početka godine neznatno povećao, a broj krivičnih dela koje su počinili migranti iznosi 0,06% od ukupnog broja učinjenih krivičnih dela, društvene mreže gore od lažnih vesti koje podižu paniku oko nečega čega zapravo – nema.
U sred ove panike, u Subotici je najavljen protest protiv naseljavanja migranata, a pre nekoliko dana na ulicama Beograda se pojavila i prva „narodna patrola“ rešena da migrantima zabrani (?!) kretanje u večernjim časovima zbog, kako kažu, učestalih bolesnih napada na srpske žene i devojke:
Zabranjeno vam je kretanje van migrantskih centara od 22 časova do 6 časova ujutru. I kretanje više od tri osobe u grupi tokom dana. Napadi na naše građane vam neće proći nekažnjeno.
Članovi narodne inicijative „Nema predaje Kosova i Metohije“ su u objavljenom snimku prikazali kako preteći objašnjavaju zbunjenim migrantima da neće više da tolerišu njihovo problematično ponašanje jer su, kako kažu, imali veliki broj problema sa njima u nekoliko poslednjih dana. Problemi se, naravno nisu desili, jer u poslednjih nekoliko dana nije bilo zabeleženih napada na žene od strane migranata.
Povezani članci:
- Migrantske borbe u začaranom krugu: proterivanja i…
- Nevolje sa (anti)fašizmom: slučaj Politikinog zabavnika
- Presvlačenje desnice
Nekoliko dana pre ovog incidenta, najavljen je i protest pod nazivom „Veliki protest protiv naseljavanja migranata u Subotici i u Srbiji“ zakazan za subotu, 29. februar. Protest je organizovala grupa „Udruženi građani Subotice” koja je pozvala građane i građanke Subotice putem video snimka koji je uklonjen zbog govora mržnje. U ovoj facebook grupi koja broji preko 4500 članova i članica svakodnevno se dele informacije o tome gde se migranti kreću i nalaze, lažne vesti o nekakvoj najezdi migranata, navodnim provalama i krađama i napadima na žene koji prenose brojni sporni medijski portali.
Kao da narodne inicijative nisu bile dovoljne, istovremeno se pojavio i YouTube prvenac Boška Obradovića koji se bavi upravo migrantskom krizom. U svom stavu lider Dveri pokazuje kako Eurabija1 teorija izgleda u praksi volšebno mešajući crnu tečnost koja predstavlja migrante i vodu koja predstavlja belu Srbiju i Evropu. Iako se ni u jednom trenutku ne navodi da boja tečnosti označava boju kože, implicitno nam jeste stavljeno do znanja da se aludira na opasnost od promene strukture stanovništva u Srbiji i beloj Evropi najavljenim doseljavanjem velikog broja migranata, čime Obradović samo doliva ulje na već tinjajuću ksenofobnu vatru (ili je inicira?) koja postoji u društvu.
Medijski nastupi lidera Dveri, kao i ulične akcije prikupljanja potpisa protiv naseljavanja migranata, dobijaju obrise predizborne kampanje u sred najavljenog bojkota u kome Dveri učestvuju. Da li će se poeni prikupljeni antimigrantskom kampanjom koristiti na ovim, ili sledećim izborima koji nas prema očekivanjima javnosti čekaju u vrlo kratkom roku, ostaje da vidimo.
Radionice lažnih vesti
Aktivnijim korišćenjem društvenih mreža političke partije i organizacije su transformisale političku komunikaciju. Ovaj prostor, zgodan upravo za mikrotargetiranje potencijalnih birača i moćan alat za brzo eksternalizovanje političkih stavova i agendi koje skoro u realnom vremenu daju direktne povratne reakcije, najviše pogoduje populističkim političarima i ekstremnoj desnici.
Na društvenim mrežama u Srbiji trenutno postoje brojne Facebook i Viber grupe na kojima se dele jasni antimigrantski i ksenofobni sadržaji, šire poluinformacije i dezinformacije sa portala sa diskutabilnim izvorima koji obiluju naslovima u kojima se migranti okrivljuju za napade na pretežno žene i decu, ali i informacije o kretanju i aktivnostima migranata u lokalnoj zajednici.
Tako paradoksalno postaje potpuno nebitno da li na terenu u stvarnosti postoji realna netrepeljivost između lokalnog stanovništva i migranata jer je u toku antimigrantska kampanja koja aktivno radi na podizanju panike i uznemiravanje stanovništva. Pomenute grupe su pune poziva državi da prestane da naseljava migrante, ojača granične linije i šalje stalne patrole, a migrante hapsi i pod punim nadzorom sprovodi u zatvorene prihvatne centre. Slika koja se na društvenim mrežama može dobiti jeste takva da je strah neminovna posledica, a ovakva zloupotreba lažnih vesti bespotrebno podiže tenzije koje iniciraju i vrlo brzo dovode do eskalacije.
Najčešće se objavljuju vesti sa portala kao što su Dnevna gazeta, Srpski dnevnik, Srbija danas, Srbin.info i sl. Tako je na primer facebook stranica Anonymous Srbija objavila je kolaž od 12fotografijažena koje su navodno napali migranti, sa porukom da su migranti počinili 40.000 kriminalnih napada samo u 2019. u Nemačkoj. Fake News tragač je objavio tekst kojim se pokazuje da post nije istinit i da su u pitanju žene (i jedan muškarac) koji nisu bile žrtve napada migranata kao i da su svi napadi nakon kojih su fotografije nastajale bili pre navedene godine.
Prema objavama na društvenim mrežama stiče se utisak da u Srbiji ima mnogo migranata (i da će ih biti mnogo mnogo više), što ne odgovara činjeničnom stanju. Prema informacijama Komesarijata za izbeglice i migracije u Srbiji trenutno ima nešto više od 5000 migranata od čega četvrtinu čine deca, što je prosek i od prošle godine. Takođe, u medijima se pominje broj od 630.000 migranata koje Austrija, koristeći sporazum koji ima sa Srbijom, planira da deportuje i vrati u Srbiju.
Upravo je lider Dveri Boško Obradović, pokrenuo i insistirao na ovoj temi u javnosti, na koju vlast de facto ćuti, no, austrijska vlast ne. Po tekstu objavljenom u mediju Dojče Vele, Sporazum omogućava Austriji da traži od Srbije da primi migrante koji nemaju pravo da boravi u Austriji, ako se dokaže da je taj prošao Balkanskom rutom preko Srbije, pri čemu Srbija nije dužna da automatski prima odbijene tražioce azila iz Austrije osim ako nisu u pitanju srpski državljani.
Klikovi, lajkovi i komentari na objave koje se pretežno temelje na lažnim vestima ksenofobnim porukama i tendencioznim pumpanjem tenzija daju na vidljivosti i šire ih tako da lako dolaze i do sekundarne publike koja takav sadržaj ne mora aktivno tražiti, no na njega dalje reaguje. Istraživanja pokazuju da glasači koji prate na društvenim mrežama desnicu manje veruju tradicionalnim medijima. To i u Srbiji možemo da zaključimo na osnovu izjava koje kažu da o nasilju koje migranti vrše niko ne izveštava. Desnica ovaj antiestablišment narativ aktivno koristi kao nekakvu cenzuru i na osnovu toga samo broje dodatne poene.
Facebook kampanje za beli svet
Desnica na evropskom ali i globalnom nivou aktivno koristi društvene mreže kao prostor za slanje nefiltriranih personalizovanih poruka koje im omogućavaju veću podršku. Antimigrantske kampanje na društvenim mrežama su već ustaljeni deo širih političkih kampanja ekstremne desnice koji imaju razvijen set taktika koje se samo implementiraju u lokalne kontekste.
Trampova kampanja na društvenim mrežama, od koje su mnogi desni populisti naučili važne lekcije, je samo prošle godine potrošila oko 20 miliona dolara za kampanju koja se često svodila na ksenofobnu retoriku koja podiže strah od migranata na osnovu lažnih vesti. Insistirajući na nepoverenju tradicionalnim medijima, kampanja koju Trampov tim vodi na društvenim mrežama se zasniva na čitavom setu targetiranja konzervativnih glasača – od ksenofobnih objava, kvizova, reklama i slično. Prema pisanju medija, oglasi koje je ova kampanja imala protiv imigracije su posebno mračni i ulivaju strah od migranata koji dolaze „karavanom iza karavana“ te da se treba glasati jednostavno za ili protiv deportacije migranata.
Uspon nemačke esktremno desničarske Alternative se ne može posmatrati mimo sagledavanja njenih aktivnosti na društvenim mrežama. Alternativa za Nemačku (AfD) se kao relevantan politički akter pojavila na parlamentarnim izborima 2014. godine. Njihova podrška je rasla u toku 2015. kada je veliki broj migranata dolazio u Nemačku. U svojoj kampanji na društvenim mrežama, koje je koristila uz isticanje nemogućnosti da pristupe tradiocionalnim medijima, koristila je u najvećem broju objave koje su se ticale antimigrantske politike koju zastupa, na osnovu čega je udvostručila popularnost.
Studije o aktivnosti AfD na društvenim mrežama su pokazale da su radili na tome da produkuju sadržaje za koje su mogli da očekuju da će postati viralni koristeći ksenofobni provokativni ton sa stalnim kritikovanjem političke korektnosti. Sve to omogućili su i botovi koji su koristili lažne naloge za deljenje ovakvih sadržaja čija je dodatna uloga bila da pokreću teme na mrežama i manipulišu trendovima.
Prema istraživanjima aktivnosti na društvenim mrežama, AfD je imao značajno više objava o migrantskoj krizi nego o ekonomskim pitanjima na gotovo svim kanalima. Tako oni i nakon ulaska u nemački parlament aktivno koristi antimigrantsku retoriku pa u svojim najnovijim tviter objavama možete naći poziv da se konačno zatvore spoljne granice Evropske unije a migranti vrate u svoje zemlje porekla. Takva retorika je dovela do inicijativa i protesta protiv migranata koje je organizovala ekstremno desničarska Pegida, kao i do velikog porasta zločina iz mržnje prema migrantima u nemačkim gradovima. Ranijih godina je aktivan pristup na društvenim mrežama imala i grčka „Zlatna zora“ kada je otvoreno pozivala na nasilje i povremeno napade na strance snimala i postavljala na društvene mreže.
Slične strategije je koristila ekstremno desničarska belgijska stranka Vlaams Belang koja je zagovarala deportaciju imigranata navodeći visoku stopu kriminaliteta, što nije odgovaralo realnosti. Nije zgoreg pomenuti i da mediji navode da je ova partija prošle godine finansirala kampanju kojoj je fokus bio dobrobit životinja, koja je privukla veliki broj pratilaca, da bi kasnije stranica Stranka za životinje pozvala pratioce/ljke da glasaju za – Vlaams Belang.
U komšiluku najjasniju antimigrantsku politiku vodi Orban, koju domaći ekstremni desničari zdušno pozdravljaju.
Ko nas plaši strašnim migrantima?
Po uzoru na evropske populističke partije, desnica i u našem dvorištu antimigranstskim kampanjama mobiliše glasačko telo. Društvene mreže, bez regulative koja bi lažne vesti selektovala i onemogućavala da postaju viralne, desnom populizmu tako omogućavaju slobodniji prostor za artikulisanje i širenje svojih političkih stavova koje se ne moraju nužno pakovati u politički korektne strukture.
Iako je jedan od organizatora pomenute narodne patrole koja je zastrašivala migrante po centru Beograda u petak uveče dobio poziv da se javi policiji radi „prikupljanja informacija“ o krivičnom delu iz člana krivičnog zakona koji se bavi širenjem rasne, nacionalne i verske mržnje i netrepeljivosti, pažljivije upakovanu ali jasnu antimigrantsku politiku vode mnoge desničarske organizacije, među njima i Dveri, Dosta je bilo i Levijatan. Dok policija „prikuplja informacije“, podršku jednom od organizatora pruža i Jovana Stojković, zagovornica protiv obavezne MMR vakcine, koja se početkom godine našla i sastančila sa Goranom Davidovićem „Firerom“, koji takođe deli antimigrantska uverenja svojih saboraca.
Pored medijskih istupa i YouTube emisije svog lidera, Dveri su iz Čačka započeli promotivni karavan „Oslobođenje“ i već uveliko prikupljaju potpise protiv, kako su naveli, migrantske politike republičkih i lokalnih vlasti i protiv eventualnog naseljavanja migranata.
Desničari iz sveta ne nude lokalnim samo lekcije o političkom marketingu, već i otvorene političke saradnje. AfD je podržao Boška Obradovića na izborima 2017. godine a Obradović je bio gost lidera AfD-a Jerga Mojtena u Štutgartu u martu 2017. godine ali i krajem 2019. Tada je Obradović izjavio da Dveri i AfD povezuju brojne teme, a pre svega hrišćansko nasleđe Evrope, porodične vrednosti i rešavanje migrantske krize. „Evropa je definitivno naš hrišćanski porodični dom o kome vredi zajednički brinuti u složenim izazovima migrantske krize. Sve su ovo teme o kojima ćemo nastaviti razgovore ne samo sa Alternativom za Nemačku, već i sa drugim evropskim kolegama iz konzervativnih političkih opcija“, rekao je Obradović.
Dok se na društvenim mrežama intenzivira ksenofobna kampanja, u mestima blizu graničnih prelaza i u onima gde se nalaze migrantski prihvatni centri situacija postaje sve napetija. Tendenciozno konstruisana, zlonamerna i napumpana pretnja po život i imovinu ljudi u Srbiji od strane onih koji beže iz ratom zahvaćenih područja da sačuvaju živu glavu sebi i svojim porodicama, može vrlo lako postati realna pretnja po živote upravo migranata.