LESKOVAC

„U 2016. godini se iz Srbije iselilo 58.000 ljudi. Kad se na to doda 35.000, koliko se manje rodilo nego što je umrlo, to je 93.000 ljudi koje mi gubimo svake godine. Ne znam koliko bi to i Kina mogla da podnese, a kamoli jedna mala zemlja kao što je Srbija. Prvi i osnovni problem koji je doveo do toga je politički sistem. Srbija mora da se promeni politički sistem, kako bi se vratila čast u politiku i uklonilo blato u koje nas je uvukao pre svega SNS u poslednje vreme“ smatra Predrag Marsenić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije.

„Drugi problem je bezidejnost srpske političke elite. Od 2008. godine oni imaju samo ideju ulaska u Evropsku uniju, kao da će tada sve da bude bolje. Mi moramo sami da radimo, sami da se izborimo za naše mlade, stare i jednostavno moramo svi zajedno da se uzmemo za ruke i ispravimo ono što je godinama unazad pogrešno rađeno. Jedna od najvećih grešaka je potpisivanje SSP-a 2008. godine, koji smo počeli da jednostrano primenjujemo. To je ubilo našu privredu. Mi smo ukinuli carine na robu iz EU, a oni nisu ukinuli carine na našu robu. Mi imamo i dalje dobar ekonomski odnos sa EU, što je dobro i poželjno, ali ono što niko neće da kaže je da izvozimo 66% naše robe na njihovo tržište, a imamo trgovinski disbalans dve milijarde evra, odnosno svake godine gubimo dve milijarde evra na tom izvozu. Mi ne smemo na taj način i pod ovakvim uslovima da ulazimo u EU.“

Poglavlja o pristupanju EU

DSS ponovo, kaže Marsenić, poziva vlast da dobro razmisli o tom putu.

„Taj put je ono što nas u ovom trenutku uništava. Nedavno je otvoreno poglavlje broj 30. To poglavlje će doneti mnogo lošeg Srbiji, jer će Srbija u jednom trenutku morati da prihvati genetski modifikovane organizme. To će biti jak udarac na našu poljoprivredu, a u drugom trenutku Srbija će morati da odustane od slobodne trgovine sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i, čini mi se, Turskom. Ja znam da u Leskovcu dosta ljudi trguje sa Rusijom, izvozi našu robu na njihove tržište, ali po ovom poglavlju 30 to više neće moći. Jasno je da će ova vlast učiniti apsolutno sve da postane deo Evropske unije, potpisaće svaki papir koji im se nađe na stolu. Premijerka Brnabić je pre desetak dana izjavila da je najveći problem Srbije na putu ka EU poglavlje broj 23. To je poglavlje koje se odnosi na pravosuđe. Ona to nije rekla zbog pravosuđa, nego zbog onog drugog dela rečenice koju je izrekla, a tu je najavila da će u prvoj polovini 2018. godine doći do promene Ustava. Promena Ustava je neophodna da bi se izbacila preambula o Kosovu. Njima je jedini cilj da nateraju Srbiju da prizna Kosovo, a sve drugo je kolateralna šteta. Premijerka Brnabić je takođe najavila da će 2020. godine Srbija biti spremna da uđe u EU. Da li to znači da je ona najavila da će Srbija priznati Kosovo? Da li je najavila da će Srbija dati Kosovu stolicu u Ujedinjenim nacijama? Mi još uvek nemamo taj odgovor, ali je jasno da je namera vlasti, na žalost, takva.“

Napravio je Marsenić i istorijsku paralelu, podsetivši da je Hitler 1938. godine napravio „anšlus“ Austrije, odnosno pripojio je Austriju Nemačkoj.

„Nije mu to bilo dovoljlno, nego je krenuo dalje, krenuo je na Čehoslovačku. Velike sile su se tada složile da Sudetska oblast, deo u tom trenutku suverene Čehoslovačke, pripadne Nemačkoj. I tada je neko menjao granice u Evropi i velike sile su to priznavale. Mi danas ponovo imamo istu priču. Znamo kako se priča iz 1938. završila. Zašto mislimo da će Albanci ovde da stanu? Neće, jer će posle otvoriti pitanje Makedonije, pitanje Grčke, Crne Gore i mi ćemo imati rat na Balkanu. Apsolutno ni jedan drugi način, osim zamrzavanja trenutnog konflikta na Kosovu nama u celoj priči neće pomoći. To je jedini put u budućnost koji ova država ima. Druga stvar je da odustanemo od puta da Evropska unija nema alternativu. EU ima alternativu, Srbija je ta alternativa, svaki građanin svojim radom, delovanjem, svojom energijom može da pripomogne da ova Srbija postane normalna i bolja država.“

DSS danas

Sama stranka je praktično na nekom novom početku, smatra Marsenić.

„Mi smo u maju mesecu izabrali novo rukovodstvo na čelu sa Milošem Jovanovićem, koji je sjajan u svakom pogledu. Ovaj DSS praktično baštini politiku starog DSS-a, što znači da smo za jednu neutralnu Srbiju u vojnom i političkom smislu, ali smo svesni da moramo sarađivati sa svima. Mi u ovom trenutku nemamo neki veliki procenat u biračkom telu i to je jasno, ali i dalje postoji neko poštovanje prema nama, ipak je Koštunica ostavio velik trag. On je bio jedan čestiti i pošten čovek pre svega i vodio je prosrpsku politiku. Imao je on i nekih grešaka, naravno, jer ko ih nema… Mi ćemo se truditi da najpre profilišemo našeg lidera, jer smatramo da on ima taj kvalitet, ali i da javnosti predstavimo što više ljudi iz naše stranke. Što se leskovačkog odbora DSS-a tiče, meni je drago da tu vidim većinom mlade ljude i oni će imati našu podršku u svakom pogledu. Vidim da solidno funkcionišu, kao i sve više naših odbora u Srbiji. To nam daje nadu da nije sve izgubljeno, da postoji nova energija i nada.“

Promena političkog sistema

Kao osnovne ideje i smernice u daljem delovanju DSS-a Marsenić navodi pre svega promenu političkog sistema.

„To sam već rekao, ali da još malo pojasnim. Ispada da kod nas niko ko je častan čovek ne želi da se bavi politikom, ljudi beže od toga. Plaše se da će ih provući kroz Pink, kroz Studio B, kroz te neke njihove medije i isprljati ih zbog nekog banalnog razloga. Dalje, teško se probija i ta neka medijska blokada…“

Jedan od problema koji treba prevazići je i apatija i nezainteresovanost birčkog tela. Marsenić kaže da je i zbog toga bitna promena sistema.

„I druge države su imali slične probleme, tako da imamo od koga da učimo. Isprobavani su različiti načini izbora, većinski, dvokružni, poluproporcionalni, poluvećinski… Mislim da je bitno da napravimo sistem koji će na prvo mesto da dovede čoveka, a ne stranku. To znači da čovek izađe na izbore, sa svojim imenom i prezimenom, da ima svoju čestitost i čast i da pobedi na izborima. Onda narod može da stane iza njega, jer zna za koga je glasao. Ovako je to samo glasačka mašina, pa se posle preleće iz stranke u stranku. Srbija od 2000. godine ima isti problem, te preletače koji su na vlasti još od tada. Kad pogledate, recimo, Vesić, Mali, to su ljudi koji su bili vlast u vreme DS-a. Oni nisu išli za idejom, ne za tim da Srbiji bude bolje, nego za funkcijom. Njima nije važno da li će biti u SNS-u, DS-u… Puno je takvih preletača po firmama, javnim preduzećima… Kako koja stranka pobedi, oni samo prelete. Oni su ti koji ubijaju naš sistem. E, sad, kako ubediti narod? To vrlo teško ide, ali nije politika potpuno nečasta rabota. Vi morate nekada da balansirate, ima tu mnogo problema, ali to ne znači da vi treba da se ponašate ovako kako se ponašaju vlasti unazad desetak godina. Mislim da je neki model upravo Koštunica, on nije ništa ukrao, kad je izgubio izbore mirno je sišao sa vlasti, bio je častan… Zato mislim da bi nekim oblikom većinskog sistema vratili tu čast u politku, jer bi takvi ljudi onda hteli da se angažuju. To je neki prvi korak, kasnije bi se to, verujem, sve više nadograđivalo. Ali, ne vidim da postoji dobra volja vladajuće koalicije da tako nešto uradi.“