Mala ekonomska dobit ne opravdava uništavanje prirodnih staništa

BRISEL

Strah od nestašice i poskupljenja sirovina potrebnih za zelenu tranziciju oživeo je rudarske projekte u Evropi koji mogu doneti ograničene ekonomske benefite, ali rizikuju da ugroze zaštićena područja i izazovu masovnu reakciju javnosti, ocenjuju u autorskom tekstu poslanici Evropskog parlamenta iz grupe Zeleni.

U autroskom tekstu objavljenom na briselskom portalu Euraktiv pod naslovom “Zaustavite rudarsku navalu u zaštićenoj prirodi”, evroparlamentarci Sara Mateu iz Belgije, Manuela Ripa i Henrike Han iz Nemačke upozoravaju na opasnosti masovne eksploatacije resursa u Evropi čiji je cilj smanjenje zavisnosti od uvoza.

Svetska banka je 2020. ukazala da se proizvodnja grafita, litijuma i kobalta mora povećati za više od 450% do 2050. da bi se podmirila potražnja za tehnologijama za skladištenja energije, podsećaju autori.

Često se upozorava na nestašice kritičnih metala potrebnih za uspešnu primenu Zelenog dogovora EU i ispunjavanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma.

Međunarodni monetarni fond je ukazao na mogućnost poskupljenja kobalta i litijuma jer se očekuje izuzetno velika potražnja.

“Moramo ozbiljno shvatiti ovaj izazov. Ako znatno veće cene metala kao što su litijum i kobalt budu trajale do kraja ove decenije, to bi moglo da ugrozi energetsku tranziciju”, ocenjuju evroparlamentarci.

U autorskom tekstu navode da je akcioni plan Evropske komisije iz 2020. godine, koji sadrži spisak 30 kritičnih sirovina od velike ekonomske važnosti, uključujući litijum i kobalt, bio “katalizator oživljavanja rudarskih projekata za te kritične sirovine u EU i van njenih granica”.

“Iako ne treba odmah da ih odbacimo, moramo odmah povući crtu kada su u pitanju zaštićena područja”, navode evroparlamentarci, navodeći kao primer Portugal, gde se 28% oblasti predviđenih za istraživanje litijuma nalazi u nacionalno zaštićenim područjima.

Čak ni status zaštićenog područja u okviru mreže Natura 2020 ne garantuje zaštitu od rudarskih operacija, što se pokazalo na primerima pokušaja izvlačenja ruda i u drugim zemljama EU – Švedskoj, Finskoj, Španiji.

“Ovi primeri pokazuju da već danas javni ili ekonomski interesi ugrožavaju jedinstvena staništa u Evropi. Taj pritisak će se vremenom samo povećavati”, navodi se u tekstu.

Dodaje se da neki političari tvrde da je potrebno napraviti “ravnotežu između biodiverziteta i ekonomskih ciljeva” kako bi se obezbedili metali potrebni za zelenu tranziciju, što je samo “šifrovani jezik za otvaranje zaštićenih područja za velika rudarenja”.

U tekstu se nagalašava da je očuvanje integriteta zaštićenih područja u EU potrebno pre svega jer su te oblasti jedinstvene, ne mogu se zameniti niti kasnije obnoviti.

“Od suštinskog značaja je da ona ostanu netaknuta kako bi se izbegao dalji kolaps biodiverziteta EU”, istakli su poslanici Zelenih.

Takođe upozoravaju da je očuvanje prirode prioritet za mnoge građane EU i da bi takvi rudarski projekti mogli da izazovu snažnu reakciju javnosti protiv Zelenog dogovora i ekološke tranzicije.

Pored toga, ugrožavanje tih područja novim rudarskim projektima neće suštinski smanjiti zavisnost EU od uvoza kritičnih sirovina, ocenjuju oni.

“Drugim rečima, relativno malo povećanje kapaciteta i ekonomske dobiti jednostavno ne opravdava uništavanja jedinstvenih kulturnih i prirodnih staništa u EU”, naveli su evroparlamentarci.

U tekstu se navodi da će za energetsku tranziciju biti potrebno mnogo više određenih metala, ali da je u apsolutnom iznosu rast potražnje relativno skroman i, nasuprot opštem verovanju, samo delom posledica zelene tranzicije.

Za zelene tehnologije potrebno je samo šest od 30 kritičnih sirovina, a to su kobalt, litijum, niobijum, tantal, laki i teški retki zemni metali.

Potražnju za drugim kritičnim sirovinama pokreću drugi sektori kao što su digitalizacija, odbrana, aeronautika ili poljoprivreda.

U tekstu se dodaje da su iz straha od nestašice u Evropi pokrenuta istraživanja, finansiranje i razvoj novih rudnika u Evropi i šire.

To jeste neophodno, navode autori, ali dodaju da se time ne treba udaljiti od sveobuhvatnog cilja prelaska na cirkularnu ekonomiju.

U narednih 15 godina bi moglo da se otvori 10.000 radnih mesta samo u sektoru reciklaže baterija za električne automobile.

“To stvara bolju dugoročnu perspektivu nego eksploatacija zaštićenih područja”, ocenjuje se u tekstu.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare