Madera: Dva urbanistička projekta za zgradu u parku, jedan objavljen zvanično , drugi potvrđen , koji je pravi?

LESKOVAC

Stanari zgrada koje okružuju park kod Pepeljugine vile uputili su Gradskom veću grada Leskovca prigovor na odluku o usvajanju Urbanističkog plana za izgradnju nove zgrade na toj zelenoj površini.

Dve su ključne stvari na kojima insistiraju u ovom pismu: činjenicu da je jedan urbanistički projekat javno objavljen a drugi usvojen.

Radi se o projektima koje potpisuju bivši direktor Direkcije za urbanizam Milenko MIlenković i njegova agencija i drugi koji potpisuju autor i agencija iz Niša.

U pismu se postavlja i pitanje zašto nije raskinut ugovor sa firmom “Čogurić” , kojoj je prvobitno prodat ovaj plac, iako oni nisu u roku od tri godine, kako je precizirano u ugovoru, nisu “priveli namnei ” tu lokaciju.

Dopis prenosimo u integralnoj verziji.

Grad Leskovac
Gradsko veće

Predmet: Prigovor na Potvrdu Urbanističkog projekta za deo urbanističke celine 8 – podceline „8B1“ – PGR-1 na KP br. 5852/10 i 5852/17 KO Leskovac
Poštovani,
Nakon što smo od Vas primili Obaveštenje o Potvrdi Urbanističkog projekta za deo urbanističke celine 8 – podceline „8B1“ – PGR-1 na KP br. 5852/10 i 5852/17 KO Leskovac i to baš na državni praznik 11. novembra odnosno Dan primirja želimo da iskoristimo ovu jedinstvenu priliku i uložimo svoj prigovor na Potvrdu odnosno navedemo razloge zašto Urbanistički projekat treba odbaciti a ne potvrditi.
Pre svega u Obaveštenju o Potvrdi se navodi da je potvrđen Urbanistički projekat koji je izrađen od MG – PROJEKT iz Niša i odgovornog urbaniste Aleksandra Kekovića (broj predmeta UP/87.1-7/2021 od 14.07.2021. godine) dok je prilikom javne prezentacije krajem aprila i početkom maja ove godine, odnosno baš za vreme prvomajskih i vaskršnjih praznika, prezentovan Urbanistički projekat koji je izrađen od DRAFT.ING.M iz Leskovca i odgovornog urbaniste Milenka Milenkovića i koji je i dalje javno dostupan na internet prezentaciji Grada Leskovca. Prema tome da li se uopšte radi o istom urbanističkom projektu obzirom da je jedan bio na uvidu javnosti a drugi je potvrđen i obzirom da je jedan radila jedna firma i jedan urbanista a drugi druga firma i drugi urbanista? Ukoliko ne, kako je uopšte moguće javno prezentovati i kroz zakonom predviđenu proceduru provesti jedan a potvrditi sasvim drugi projekat? Ukoliko su pak dve različite i nadamo se sasvim nepovezane firme i urbanisti nekim slučajem uradili baš identičan projekat da li se bar neko zapitao čemu onda ta promena odgovornog urbaniste ako je projekat isti? Možda je to samo pokušaj da se prikrije jedan rekli bi školski primer sukoba interesa, i naravno kao i mnogo puta do sada izbegne odgovornost za isti. Odnosno da se prikrije činjenica da je odgovorni urbanista prvobitno urađenog i javno prezentovanog Urbanističkog projekta isti čovek koji sedi i u Komisiji za planove grada Leskovca na osnovu čijeg izveštaja je i potvrđen Urbanistički projekat koji je on uradio. Pored svega toga isti taj čovek je i 2015. godine bio na čelu JP Direkcija za urbanizam i izgradnja kada je prema Ugovoru o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini zaključenog 21.03.2012. godine između JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac i Aleksandar Čogurić trebalo biti poništeno Rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta i zemljište, tačnije KP br. 5852/10 i 5852/17 KO Leskovac, vraćeno u vlasništvo Gradu obzirom da prema članu 5 Ugovora kupac nije nakon tri godine od pravosnažnosti Rešenja pomenuto zemljište priveo planiranoj nameni. Kako je uopšte moguće da se jedan takav detalj kojim je nanešena ogromna šteta i Gradu i svim njegovim građanim, i za koju naravno kao i što to obično i biva još uvek niko nije odgovarao, propusti i pored svega toga ipak potvrdi Urbanistički projekat izrađen pod takvim okolnostima? Mi i dalje očekujemo da se od strane Gradske uprave i/ili JP Direkcije za urbanizam i izgradnju pokrene procedura za poništenje Rešenja o otuđenju kao i pitanje odgovornosti pred nadležnim sudskim organima za štetu načinjenu Gradu u međuvremenu.
Predstavnik odnosno profesionalni upravnik Stambene zajednice Bulevar oslobođenja 178 je 23.04.2021. godine i zajedno za upravnicima drugih stambenih zajednica koje okružuju pomenute katastarske parcele uložio Prigovor na javno prezentovan Urbanistički projekat. Poziv na javnu raspravu povodom svih pristiglih prigovora uključujući i naš je dobio telefonskim putem istog dana kada je javna rasprava i održana odnosno 12.05.2021. godine i to samo par sati pre početka iste što uopšte nije u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016 i 95/2018 – autentično tumačenje) po kome je naš predstavnik trebao biti obavešten najkasnije u roku od 8 dana pre održavanja javne rasprave. Iz tog razloga naš profesionalni upravnik je istog dana i pre početka javne rasprave podneo Zahtev za otkazivanje javne rasprave koji je ignorisan, kao očigledno i naš prigovor, i javna rasprava ipak održana a nama uskraćeno pravo da iznesemo svoje činjenice i zaštitimo svoje interese koje nam kao stranci u tom postupku po Zakonu pripada.
Osnov za izradu Urbanističkog projekta je između ostalog predstavljao i Plan generalne regulacije 1 – uži grdski centar (PGR-1) usvojen 2014. godine dok su trenutno stanje Urbanističke celine 8 odnosno svi komunalno-stambeni problemi koji su iz godine u godinu sve veći, a time uslovi života stanara koji tu žive sve gori, takođe u potpunosti ignorisani. Izgradnja još jedne višespratnice u istoj urbanističkoj celini, pored jedne skoro izgrađene na KP br. 5876 i 5877 KO Leskovac koje inače i nisu bile namenjene za višeporodično stanovanje po PGR-1 na koji se nadležni stalno pozivaju, ne da neće rešiti postojeće probleme kako se može često čuti od nadležnih organa već će ih dodatno produbiti a uslove života svih sadašnjih stanara, a i budućih koji toga nažalost još uvek nisu ni svesni, dodatno degradirati. Budući stanari će kupovinom stana u novoj višespratnici koja se planira graditi dobiti samo stan u centru grada a izgubiti sve drugo uključujući i minimalne uslove za život dostojan čoveka u 21. veku. Na primer, uske i neuređene saobraćajnice kao i parking u Urbanističkoj celini 8 godinama predstavljaju ogroman problem stanara i iz godine u godinu situacija je sve gora po tim pitanjima. Tačno je da je u okviru nove višespratnice predviđena izgradnja parking mesta za svaki stan međutim dobar deo tih novih parking mesta biće izgrađen na mestu postojećih odnosno dodatno će se smanjiti broj parking mesta dostupnih sadašnjim stanarima. Pored toga, kupci novoizgrađenih stanova neće biti u obavezi da uz stan kupuju i parking mesto tako da će dobar deo tih novih parking mesta biti izgrađen ali neokupiran, kao što je to slučaj i sa mnogim drugim novoizgrađenim višespratnicama, i tako deo novih stanara parkirati gde i sadašnji stanari. U okviru Urbanističke celine 8 postoji nekoliko nelegalno izgrađenih i zapuštenih objekata koji su leglo zaraze i stecište narkomana i kao takvi veoma opasni za našu decu koja se svakodnevno igraju u parkiću i igralištu za decu koje se godinama unazad nalazi na tim parcelama i od strane JP Komunalac uređuje odnosno održavanje plaća iz budžeta Grada. Pomenuti parkić i igralište za decu su jedini preostali zeleni prostor u kom se naša deca svakodnevno igraju u okviru Urbanističke celine 8 i koji je već okružen sa 8 višespratnica i preko 400 stanova. Izgradnjom još jedne višespratnice, i to baš u centru tog parkića i igrališta za decu, zelena površina, broj visokog drveća i prostor za igru dece biće prepolovnjeni a kvalitet života i zdravlje stanara dodatno degradirani i ugroženi.
Dakle izgradnjom još jedne višespratnice u Urbanističkoj celini 8 će se uslovi života svih stanara a pogotovu onih najmlađih kojima su ti uslovi najneophodniji za dalji i zdrav razvoj pogoršati a ne poboljšati kao što je predviđeno u smernicama Generalnog urbanističkog plana (GUP) Leskovca od 2010. do 2020. godine. Dodatno, u tom planu, tačnije na njegovoj 35. strani, je jasno naglašeno da je u Leskovcu evidentan nedostatak zelenila, naročito javnog korišćenja. Na istoj strani se navodi da je stepen ozelenjenosti, koji predstavlja odnos ukupne površine zelenila prema broju stanovnika, samo 6,6 m2/stanovniku (minimalno je 25, a preporučena vrednost je 30-80) dok su stepen zadovoljenosti, koji se izražava odnosom površine javnih zelenih površina i broja stanovnika, kao i nivo ozelenjenosti, koji se dobija kroz odnos površina pod zelenilom i celokupne površine grada, takođe daleko ispod proseka u našoj zemlji. Dalje, u nacrtu Izmena i dopuna GUP-a do 2025. godine koji je skoro bio na javnom uvidu sredinom juna ove godine se takođe jasno navodi da su svi navedeni zeleni pokazatelji i dalje daleko ispod minimuma (npr. stepen ozelenjenosti je za skoro punih deset godina porastao samo za 0.9% odnosno sa 6.6% na 7.5%) i da je potrebno da se kroz planiranje isti povećavaju. Konačni zaključak nacrta Izmena i dopuna GUP-a do 2025. godine je da je potrebno formirati nove javne zelene površine u gradu a sve postojeće zadržati dok se potvrdom Urbanističkog projekta radi upravo obratno. Očigledno GUP kao plan višeg reda odnosno najvišeg na nivou grada nije ni prilikom usvajanja PGR-1 2014. godine a ni prilikom poslednje izmene i dopune PGR-1 2019. godine dovoljno ozbiljno razmotren niti njegove ključne smernice dovoljno razrađene i integrisane u PGR-1. I pored svega toga umesto da se intezivno radi na povećanju zelenila u gradu što se predviđa GUP-om kao planom višeg reda, radi se obratno, menjaju se i dopunjuju planovi generalne regulacije i potvrđuju urbanistički projekti kojima se postojeće zelenilo i igrališta za decu pretvaraju u višespratnice i na taj način dodatno umanjuju svi prethodno navedeni zeleni pokazatelji koji značajno utiču i na zdravlje i na kvalitet vazduha u gradu u kom se u zimskom periodu jedva diše a vazduh jasno vidi i pored činjenica da GUP predviđa sasvim drugi pristup.
Prema tome, pre izrade i potvrde bilo kakvog urbanističkog projekta koji se odnosi na Urbanističku celinu 8 neophodno je izmeniti i dopuniti postojeći PGR-1, prilagoditi ga situaciji i sadašnjim i budućim savremenim potrebama stanara Urbanističke celine 8, što smo u svojoj peticiji sa preko 1500 potpisa i zahtevali. Naime, očekivali smo da kroz razgovor i razumevanje interesa svih strana, i investitora i Grada i nas stanara, zajedno dođemo do adekvatnog rešenja sa kojim bi sve strane bile i zadovoljne i nezadovoljne a ne samo neke potpuno zadovoljne a druge potpuno nezadovoljne što je sada slučaj nakon potvrde ovakvog Urbanističkog projekta. Nažalost i ta peticija je kao i sve ostalo što smo do sada poslali nadležnim organima po ovom pitanju primljena k’ znanju a u suštini potpuno ignorisana. Inače, koliko je uopšte potpisa potrebno da nadležni organi dobiju malo više sluha za potrebe svojih građana i da jedna takva peticija ne bi bila ignorisana, tri, pet, deset, petnaest hiljada potpisa?

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare