BRISEL
Ako EU planira da koristi isti stari pristup štapa i šargarepe da podstakne Zapadni Balkan na putu ka EU, mogla bi da se razočara. Dokaz za to je Bugarska, trenutno predsedavajuća EU koja i deset godina pošto je ušla u Uniju ima ozbiljne probleme poput slabih demokratskih institucija, nepoštovanja vladavine prava, korupcije, monopolizacije medija, nedovoljno aktivnog civilnog društva.
Zapadni Balkan, inteligentno je smešten da povezuje Zapad i Istok. U praksi stvari ne izgledaju baš tako – taj region je neka vrsta čekaonice za EU na jugoistoku Evrope za zemlje kojima je obećano članstvo ali još do njega nisu stigle.
Izuzetak je Hrvatska, koja je postala članica EU 2013. i koja više nije deo Zapadnog Balkana. Zato je ideja da će “gužva u čekaonici” početi da se smanjuje dok jedng dana potpuno ne nestane.
Obećanja za 2018. značajna su za region. Sledi mnogo dokumenata, inicijativa, događaja i samita – strategija proširenja EU, mišljenje Komisije, samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji, Evropski savet u junu i samit u sklopu Berlinskog procesa u Londonu.
Sve to sledi a ono što se dešava je ubistvo Olivera Ivanovića, istaknutog političara kosovskih Srba, u Severnoj Mitrovici. Događaj je podsetio na najveći problem Zapadnog Balkana – oslobađanje od lanaca prošlosti.
Taj problem se naširoko razmatra i prepoznaje. Ono što se naširoko ne razmatra i ne prepoznaje jeste sposobnost same EU da se oslobodi stare paradigme i utisaka u procesu proširenja. Nema međutim vidljivih naznaka da se razmatra ono što je bilo dobro i što je bilo loše u poslednjih 15 godina od Solunske agende.
Većina stručnjaka za politiku predlaže isti stari recept – slanje jasnih političkih signala, povećanje finansijske pomoći, jačanje kontrole vladavine prava, podršku civilnom društvu. Novi programi na postojeće, samo bolji i efikasniji. Nastavite tako i na kraju će doći rezultati.
Ispravno?
Međutim, ako EU planira da koristi isti stari pristup štapa i šargarepe da podstakne region ka EU, možda će biti razočarana. Dokaz za to je Bugarska.
Bugarska ima ozbiljne, endemske, uporne probleme i to ne sa sitnicama nego sa ozbiljnim stvarima, osnovnim vrednostima Unije – slabe demokratske institucije, rašireno nepoštovanje vladavine prava, dugotrajna korupcija, uspavano civilno društvo, sve više monopolizovani mediji.
Sve to prepoznali su zapadni (evropski) mediji uoči bugarskog predsedavanja EU slikajući mračnu sliku najsiromašnije članice EU na istočnom obodu bloka. Naravno, nismo samo mi u problemima i nije sve u Bugarskoj propast i mrak.
Ono što je jedinstveno u našoj situaciji jeste da možemo da vidimo budućnost Zapadnog Balkana.
“Pozdrav komšije, pozdrav iz Bugarske. Preuzimamo predsedavanje EU a još smo u mehanzmu nadzora pravosudune reforme, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala iako smo postali članica pre deset godina. Ono što je interesantno je da nas od 2007. još više pritiskaju da spovodimo reforme…”.
“Imajući to u vidu, pred vama je još dug put dok ne budete ‘u’ a to ‘u’ (EU) može da bude i nešto drugo, s obzirom na ideje ‘Evrope u više brzina’ koje kruže. Ako bismo mogli da vam ponudimo recept za uspeh, to bi bilo nešto kao budite mirni, radite nešto važno s vremena na vreme da održite impulus, igrajte na svoj geopolitički značaj i na kraju možda ćete imati sreće. Sve najbolje!”.
Na stranu ironija i sarkazam, jednog dana pozdravićemo (i treba) sve zemlje Zapadnog Balkana u EU. Opasnost leži u tome da ćemo poželeti dobrodošlicu za još šest Bugarski – zemalja koje su nekako uspele da krenu napred ali je veliki deo toga još kao pre.
Osim ako…
Osim ako EU ne odluči da bolje preispita greške iz prošlosti, propale politike i neadekvatne instrumente pre nego što ih još jednom reciklira za dalju upotrebu pod drugim imenom.
Osim ako EU ne uzme u obzir put prema članstvu zemalja poput Bugarske pun loše prakse koju treba izbegavati i malo dobre prakse koju treba imitirati.
Osim ako EU ne iskoristi javnu tajnu poznatu svima za pregovaračkim stolom – da donošenje zakona i apsorbovanje fondova ne znače pravu društvenu transformaciju.
I, konačno, osim ako ne dođe do zaista temeljnog preispitivanja težine EU i njenih aktuelnih kapaciteta da reformiše političke elite, ekonomske elite i društvo kroz proširenje i perspektivu članstva.
Ovo je pravi trenutak za EU da pokaže da može da kanališe kreativnost i inovacije tamo gde su najpotrebnije, ne samo za zaštitu podataka, digitalne usluge ili energetsku efikasnost, već i za stari dobri Balkan.
U 2003. imali smo Solunsku agendu za Zapadni Balkan. U 2018. u Sofiji, 15 godina kasnije, hajde da napravimo Inovativnu agendu za Zapadni Balkan fokusiranu na razvoj budućih potencijala regiona umesto na dostizanje ostalih članica EU; dizajniranu sa perspektivnim rešenjima za inovacije u javnim službama, poslovne inovacije i društvene inovacije a ne samo na ponavljanje vrednosti i principa; koja obuhvata širok spektar politika EU prema regionu umesto ograničavanja novih pristupa na određene oblasti i mehanizme (poput inicijative EDIF Svetske banke za mala i srednja preduzeća); koju su zajedno kreirali visoki vladini zvaničnici, vlasnici biznisa i lideri civilnog društva; koja se sprovodi sa fleksibilnim, agilnim i ljudskim pristupom a ne kroz rigidne višegodišnje okvire u kojima nema mesta za prilagođavanja.
Imamo priliku da preokrenemo priču o Zapadnom Balkanu sa “čekaonice za EU” na “inovacioni prostor EU”. Hajde da se to dogodi.
(Autor: Georgi Kamov, konsultant za inovacije, govornik i pisac koji radi na inovacijama u javnim službama, poslovnim i društvenim inovacijama, izvor EURACTIV)