LESKOVAC

Mi smo u suštini još uvek tradicionalno društvo gde još uvek postoje podele na muške i ženske poslove, mada su se pogledi na rodne uloge dosta promenili, kaže Ljiljana Božuta, predsednica Odbora za rodnu ravnopravnost grada Leskovca

JUGpress:- Sa kakvom vrstom problema se susreće vaš odbor u radu?

Božuta:- Odbor za ostvarivanje ravnopravnosti polova i unapređenje položaja žena grada Leskovca se susreće sa sličnim problemima kao i odbori u drugim lokalnim samoupravama. Nepostojanje jasno definisanih procedura kada je u pitanju rad odbora, nedovoljna poznavanje samog pojma ravnopravnosti kako u javnosti tako i u institucijama. Naš odbor može da se pohvali time da svakodnevno uči i nadograđuje svoja saznanja o rodnoj ravnopravnosti. Nepoznavanje naravno potiče od toga pošto je sama tema jako mlada i u celom svetu, a naročito na našim prostorima. Samim tim su nam velike prepreke očigledno rodni stereotipi i predrasude koje postoje u narodu. Moje mišljenje je da bi bilo dobro da postoji lice ili više njih zaposleno direktno u sklopu lokalne samouprave koje je dobro edukovano i informisano za probleme rodne ravnopravnosti, jer svakako za rešavanje jednog ovako velikog društvenog problema veoma je važan kontinuitet, koji se često gubi promenom vlasti i reorganizacijom samog odbora.

JUGpress:- U našem, narodu mnoga zanimanja su „tradicionalno muško zanimanje“. Kako to izgleda iz ženskog ugla, koliko se stvari menjaju po tom pitanju, da li je to brzo, sporo…?

Božuta:- Mi smo u suštini još uvek tradicionalno društvo gde još uvek postoje podele na muške i ženske poslove, mada su se pogledi na rodne uloge dosta promenili. Svakako ima još puno prostora za promenu takvih stereotipa. Moramo imati u vidu da su takve podele formirane kulutrološki, a ne nekim takoreći prirodnim procesima, tako da je to nešto što je podložno promeni, a dobro ih je menjati, jer svakako takvi stavovi mogu jako loše uticati na položaj žena u društvu koji često nisu fer i mogu dovesti do problema kao što su ekonomska zavisnost žene od muškarca, što je jedna od najvećih prepreka pri rešavanju problema porodničnog nasilja.

JUGPress:- Da li je lakše ili teže obavljati posao predsednice odbora zbog toga što ste ženskog pola?

Božuta:- S obzirom da je jedno od glavnih pitanja kojima se odbor bavi osnaživanje i unapređenje položaja, kao i diskriminacija žena onda je svakako bolje da na jednoj ovakvoj poziciji bude žena zbog toga što je njoj lakše uvideti i razumeti društvene probleme sa kojima se žena susreće, ali je greška ako se smatra da u odboru treba da učestvuju samo žene kao što je to slučaj u našem i drugim odborima, jer za rešavanje problema u vezi sa ravnopravnošću je potrebno da učestvuju svi članovi jednog društva, a ne samo jedan njegov deo.

JUGpress:- Kako ljudi reaguju kada vas vide? Da li veruju da li pre možete da im pomognete ili lakše shvatite problem s kojim se susreću zbog funkcije ili zbog pola? Koliko se realno srećete sa predrasudama kod ljudi i kako ih prevazilazite?

Božuta:- Ne mogu da dam univerzalan odgovor na pitanje kako ljudi reaguju kada me vide, pošto svaki čovek ima svoje individualan pristup. Većinom se ljudi meni javljaju zbog funkcije odbornice grada Leskovca, nego li kao predsednici odbora za rodnu ravnopravnost. Kao predsednici odbora za rodnu ravnopravnost javljaju mi se uglavnom žene koje se sreću sa problemom nasilja i polne diskriminacije na poslu, svakako mogu da razumem ako one očekuju da ću ih ja bolje razumeti nego li neki muškarac kome su takvi problemi verovatno strani. Svakako jedan od glavnih problema sa kojima se odbor susreće jesu predradusude na polnoj bazi sa kojima se suočava svaka žena pa samim tim i ja, univerzalan odgovor kako ja to rešavam opet ne postoji pošto svako suočavanje sa tim problemom zavisi od konteksta, ali ono što mogu da poručim svakoj ženi jeste da ne odustaje od borbe za svoja prava i individualnost kao što ne odustajem ni ja.

JUGpress:- Da li ima dovoljno žena koje se bave politkom i nalaze se na rukovodećim funkcijama (odbornice, direktori, načelnici…)?

Božuta:- Danas u Leskovcu ima vidljivo više žena na rukovodećim funkcijma u odnosu na ranije godine, mada moje mišljenje je da svakako i dalje ne postoji dovoljno žena koje se nalaze na rukovodećim pozicijama u društvenom kao i političkom životu i na tom polju treba raditi, jer verujem da i u Leskovcu i u Srbiji ima dovoljno obrazovanih i sposobnih žena koje bi mogle da popune te funkcije.

JUGpress:- Šta treba uradi naše društvo kako bi se žene aktivnije uključivale u društvene tokove?

Božuta:- Odgovor na to pitanje je kao i malopre, zato što u našem društvu postoji predrasude i ta tradicionalna podela na muške i ženske poslove gde je česta predrasuda da lideri mogu biti samo muškarci, što je naravno pogrešno, lider je onaj koji je najsposobniji i najstručniji što naravno znači da to može biti i žena. Potrebno je više raditi na uklanjanju jednog takvog pogleda kao što su rodne uloge, što prevashodno znači edukovanje i informisanje čime se odbor najčešće i bavi, a potrebno je i ohrabrivati i osnaživati žene pošto takve predrasude ne postoje samo među muškarcima, već i žene mogu da imaju takav pogled na društvo pa tako same sebe mogu da ograniče u kontekstu svojih ličnih ambicija.

JUGpress:- Koje su prednosti žena na rukovodećim i sličnim društvenim položajima u odnosu na muškarce?

Božuta:- Poenta je da ne postoji prednost ako je na rukovodećoj poziciji žena ili muškarac, jer nije suština u tome da li će muško ili žensko nečim bolje rukovoditi, bitno je da je osoba koja se nalazi na rukovodećoj poziciji stručna i kvalifikovana za taj posao. Mi moramo raditi na tome da menjamo stavove da žene ne mogu da rade te poslove, a ne da tražimo razloge zašto bi žene to radile bolje, jer takav stav osnažuje podelu na muške i ženske delatnosti.