Leto kad je bilo-leto!

LESKOVAC

Za one koji se sećaju i one koji su od starijih slušali kakvo je
nekada u Leskovcu bilo leto – kad je bilo leto – prilažem i ja svoja
sećanja na vreme kada smo kao deca tokom leta najveći deo dana pa sve
do duboko u noć provodili na ulici igrajući se – jurenke, prolazite
prolazite poslednja je naša, inu minu dudu minu,eci peci pec ti si
mali zec, bacali džilite i bacali orasi u kujie, sa lutkama se igrali
– ,,mame’’ i ,,tate’’, ,,odlazilui u goste’’ i ,,primali u goste’’,
organizovali ,,svadbe’’ i ,,venčavali ,,mladoženju’’ i
,,mladenevestu’’ uz prisustvo i opšte simpatije starijih i uz punu
ozbiljnost ,mladoženje’’, ,,mladeneveste’’, kuma i starejka i svatova
– ,,svadba’’ je išla ulicom – kao da je sve to što se dešava – istina!
I godinama smo posle one koje smo ,,venčali’’ zvali muž i žena –mačka
pečena!
Jurenke su bile prava noćna zabava. Skupimo se i da bi odredili ko će
od nas – juri i traži po sokacima, dvorištima i šibljacima neko od nas
ide rukom od jednog do drugog i kaže: ECI PEC PEC, TI SI MALI ZEC, JA
SAM MALA PREPELICA, ECI PECI PEC! I onaj do koga dođe ruka na PEC –
juri, a mi se razbežimo i krijemo… I dok nas traži ostavlja mesto
odakle je počela jurenka… Sledeći put juri nas i traži onaj kojije –
pronadjen i ,,uhvaćen’’ …
Pa onda igre PROLAZITE, PROLAZITE POSLEDNJA JE NAŠA U NEKA BIJE NEKA
BIJE- KOGA ĆETE… HRABROG …
A onda dođe vreme kada počinjemo da se ,,OSIPAMO’’ – stariji dečaci i
devojčice počinju da odlaze- na korzo i više ne žele da se igraju
jurenke i prolazite prolazite poslednja je bnaša…Ali – za jurenke i
druge igre već pristigli drugi dečaci i devojčice, jer onda su se
deca, naročito u sirotinjskim kućama – stalno rađala, bilo je porodica
i sa po desdet i više dece… pravi kalabalk .. daš mu komat leb namazan
s maz i posolen sa sol i papriku i – tolko, dosta mu je, a dok se
igramo – koj pa i miskli na leb i edenje…A ako ti se i prijede –
preripiš komšijske tarabe, ukačiš se na slivu, kajsiju el trešnju i
ako te komšija ne vidi i ne ufati – , napuniš pazuhe svoće i edeš
kolko oćeš… Pa ti i onmija zeleniu slivčiki i kajsičikji, kiseli ko
CIVOR – blagi ko slavski kolačiki.. ( a nesmo ni znali da je toj
VITAMIN CE )…

Sava Dimitrijevic

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare