LESKOVAC-EDINBURG
(Nova Naša reč)
Prvi pisani trag o Srbima koji su igrali ragbi doseže do Prvog svetskog rata. Dok je u celoj Evropi besneo rat, Srpski potporni fond je , uz pomoć Vlade Kraljevine Srbije doneo odluku da jedan broj dece, koja su, zajedno sa srpskom vojskom, preko Albanije došla u Grčku, pošalje na oporavak i školovanje u Veliku Britaniju i Francusku. Tako je prva grupa od desetoro srpske dece, već u junu mesecu 1916. godine došlo sa Krfa u Edinburg (Škotska). Smešteni su u Džordž Heriot školu koja im je bila dom u naredne tri godine. Ukupno ih je u školi Džordž Heriots bilo 25. Ova grupa mladih ljudi odmah je postala omiljena u Edinburgu. Pokazalo se da su vrlo talentovani za ragbi tako da su skoro svi igrali za školske ekipe. Najbolji je bio Toma Tomić iz Leskovca koji je izborio mesto u prvoj školskoj ekipi.
Upravo su ovi momci 11. aprila 1918. godine u Edinburgu, pred 10.000 gledalaca , odigrali prvu međunarodnu utakmicu pod imenom Srbija protiv selekcije Britanskih dominiona. Ostvarena je i prva pobeda od 8:3.
To je ona generacija koju je Prvi svetski rat zatekao kao dečake. Oni su sa srpskom vojskom prešli Albaniju i sa Krfa upućeni u savezničke zemlje, Francusku i Veliku Britaniju na školovanje. Iznureni i izgladneli došli su u potpuno novu sredinu gde je trebalo da se oporave. Uskoro su oni u manjim grupama raspoređeni po raznim gradovima.
Došli su u Škotsku kao izbeglice iz ratnog područja. Bili su iscrpljeni, gladni, u veoma teškom zdravstvenom stanju. Pešice su prelazili planine Albanije, potom Crne Gore, da bi se potom, uz pomoć saveznika, preko Jadranskog mora i dalje, dokopali Škotske. Bili su u manjoj grupi dece koja su preživela. U tom pohodu ka životu, oko 8.000 srpskih dečaka umrlo je od gladi i hladnoće… Lica su im bila potpuno bela, nosevi crveni… Jeli su sve što im se našlo pod rukom – crvljivo voće ili ostatke hrane koju je neko bacio.
U školi “Džordž Heriot” u Edinburgu, u koju su došli avgusta 1916. godine, 27 dečaka je od “živih leševa”, od grupe traumatizovane dece, “pretvoreno” u sportske legende koji su postali poznati i omiljeni u celoj Škotskoj.
Dečaci, starosti između 12 i 17 godina, osnovali su 1918. godine prvi srpski ragbi tim i odigrali su prvu međunarodnu utakmicu za Srbiju. Igrali su na legendarnom “Marifild” stadionu u Edinburgu pred 8.000 ljudi protiv British Dominionsa i pobedili! O dečacima je brinula škola, ali i dobri ljudi Edinburga. Kada su došli u Škotsku prvi put su saznali da postoji nešto što se zove ragbi, da ne pričamo o tome da nisu znali ni reč engleskog jezika.
Srpski Heriotersi su bili: Đorđe Aleksić, Petar Deretić, Danilo Đokić, Milan Đurić, Dimitrije Dulkanović, Stanko Ilić, Živko Ilić, Živojin Kovačević, Gavrilo Lazović, Milorad Maletić, Svetomir Marjanović, Miodrag Martić, Petar Milisavljević, Božidar Molerović, Đorđe Nikolić, Dušan Obradović, Đorđe Osmanbegović, Petar Pantelić, Danilo Pavlović, Miodrag Pavlović, Mihailo Radovanović, Aleksandar Savić, Konstantin Stanković, Milivoje Stefanović, Toma Tomić(leskovčanin), Miodrag Tutunović, Nikola Vasić.
U školi i dan danas čuvaju sve podatke o tim Srbima – od porodičnih istorija do ocena!
Toma Tomić je bio kapiten, na fotografiji u sredini , sa brkovima, drži loptu u rukama.