LESKOVAC

Leskovčanin Marko Simonović dobio je, zajedno sa još dvojicom saradnika, nagradu za nove horizonte u fizici. Ova nagrada je jedna od najprestižnijih za fiziku u svetu. Marko je na postdoktorskim studijama bio na Institutu za napredne studije u Prinstonu , radio je u CERN-u u Ženevi a pre nekoliko nedelja je prešao na Univerzitet u Firenci.

Kako je naš Leskovčanin stigao do Prinstona, CERNa i ove prestižne nagrade , pitali smo Marka. 

“Ja sam rodjen 1985. godine u Leskovcu. Tu sam završio osnovnu školu i Gimnaziju. Nakon toga sam upisao studije teorjske fizike u Beogradu, diplomirao 2009. i završio master 2010. Od 2010. do 2014. sam radio doktorat u Trstu, na Medjunarodnoj školi za napredne studije (Scuola Internazionale Superiore di Studi Avanzati https://www.sissa.it/ ). To je vodeća institucija u Italiji i jedna od najboljih škola za doktorske studije u Evropi. Niko od studentata tamo ne plaća školarinu, već svi dobijaju standardne stipendije italijanske vlade za doktorante. Organizuje se prijemni ispit za studente iz celog sveta kojii sam i ja morao da polažem i prima se samo onoliko studenata (desetak godišnje) za koje postoji finansiranje”, objašnjava Marko svoj put.

“Nakon dokorata sam dobio prestižnu stpendiju za postdoktorske studije na Institutu za napredne studije u Prinstonu. To je čuveni institut na kome su, izmedju ostalih, radili Albert Ajnštajn a direktor bio Robert Openhajmer o kome je skoro snimljen i film. Tamo sam proveo četiri godine baveći se teorijskom kosmologijiom sa nekim od vodećih eksperata u svetu i zapravo napravio osnove za istražiivanje zbog kojih mi je ove godine dodeljena nagrada. 2018. sam se vratio u Evropu i zaposlio kao istraživač u departmanu za teorijsku fiziku u CERN-u u Ženevi . Tu sam narednih pet godina nastavio sa radom u istoj oblasti i napisao radove koji su bili neposredni povod za nagradu. Pre par nedelja sam se preselio u Firencu. Na Univerzitetu u Frenci sam trenutno docent i tu nastavljam da se bavim naučno-istraživačkim radom. 

Nagrada koju sam dobio (i delim sa dva saradnika) se zove New Horizons Prize in Physics (Nagrada za nove horizonte u fizici, postoji i ekvivalent za matematiku). Ona se dodeljuje mladim istraživačima (do otprilike desetak godina nakon doktorata) koji su već u ranim fazama karijere uspeli da naprave značajne rezultate u fizici ili matematici. Svake godine se dodeljuje za matematiku i fiziku ukupno do 6 nagrada. Jedna od njih ove godine je dodjeljena meni i mojim kolegama i saradnicima Mihailu Ivanovu sa Masačuseckog Instituta za Tehnologiju (MIT) u Bostonu i Oliveru Filkoksu sa Univerziiteta Kolumbija i Sajmonsove Fondacije u Njujorku. Mi smo nagradu dobili za produbljivanje znanja o velikim strukturama u svemiru i formulisanje novih metoda za otkrivanje novih fizičkih fenomena iz kosmoloških posmatranja. Izraz velike strukture se odnosi na prostorno grupisanje galaksija na velikim kosmološkim skalama (rastojanjima većim od deset miliona svetlosnih godina). Kada se pomoću modernih teleskopa naprave velike mape sa desetinama miliona galaksija, vidi se da njihov raspored u prostoru nije slučajan, već prati neke pravilnosti i zakonitosti koje mogu da nam otkriju puno o tome kako je svemir nastao i kako se razvijao”, objašnjava Marko.

” Naš rad pravi upravo tu vezu i omogućava da naučimo mnogo više nego pre o našem svemiru posmatrajući raspodelu galaksija u prostoru”, kaže on. 

New Horizons Prize je jedna od najprestižnijih nagrada za fiziku u svetu. 

“Dobitnici su obično vodeći mladi stručnjaci u svojim oblastima koji imaju pozicije na najboljim univerzitetima u svetu. Da bi nečiji rad bio razmatran za ovu nagradu najpre je neophodno da bude nominovan od strane nekog od starijih eksperata iz date oblasti. Žiri čine najbolji teorijski fizičari današnjice i to nagradi daje dodatnu vrednost. 

Ita fondacija dodeljuje i Beakthrough Prize. To je još prestižnija nagrada i dodeljuje se starijim naučnicima za najveća otkrića i za životno delo”, ispričao nam je Marko.

PRINSTON. . . 

Pitali smo ga kakvi  su njegovi utisci o studiranju na prestižnbom Prinstonu i životu u Americi?

“Što se tiče mojih utisaka, to što sam imao priliku da živim u nekoliko zemalja i radim na nekim od najprestižnjih instituta i univerziteta je jedno predivno, ogromno i nezamenjivo iskustvo. Bavljenje naukom je ponekad teško ali je i jako inspirativno, uzbudljivo i plemenito. Omogućilo mi je da naučim nesvakidašnje stvari, steknem puno prijatelja svuda u svetu i u krajnjoj liniji doprinesem našem razumevanju sveta oko nas. Sem toga, život u različitim kulturama jako obogaćuje, otvara drugačije poglede na stvari u životu, pomaže da bolje razumete i sebe i druge i da postanete mnogo bolja, mudrija i uravnoteženja osoba2.

IPAK LESKOVAC. . . 

Sa druge strane, ja uvek volim da dodjem u Leskovac i dolazim često. Tu i dalje živi moja porodica i tu se i dalje osećam kao kod kuće. 

Svestan sam da život u našoj državi i našem gradu ume da bude izazovan na mnogo načina, ali moja poruka mladim ljudima je da budu vredni, da puno uče i rade i da budu hrabri i istrajni u nastojanju da unaprede sebe i otkriju svoje nove horizonte”, rekao nam je Marko Simonović Leskovčanin, mladi naučnik koji je dobio jedno od najprestižnijih priznanja na svetu u oblasti fizike. (kraj) LJS/MN