LESKOVAC
Naša sugrađanka, Ana, je prvomajske neradne dane iskoristila za odmor, te prvi put otišla u Hurgadu u Egiptu.
„Htela sam tamo da idem još dok je kod nas bila zima, jer je to jedina lokacija gde možemo mi da idemo na zimu, a da je toplo. Ali, moj 12-stogodišnji sin nije bio za tu varijantu, jer, kako je rekao, ne može da se kupa… Inače, interesantno je da se to mesto napunilo turistima baš posle 1. maja, očigledno da tad počinje sezona. Bilo je dosta Rusa, Ukrajinaca, Rumuna, Bugara…“
Ono što našim ljudima odmah padne u oči je znatno opuštenija varijanta vezana za epidemiološke mere.
„Mi smo ovde navikli na distancu, nosimo maske, kod njih toga nema. Oni su turistička zemlja i da bi spasili sezonu, najpre su bili uveli strašan lok-daun nekoliko meseci i „istrebili“ slučajeve korone koji su se javili kod njih. Sada u zemlju puštaju turiste samo ako imaju negativan test, kako ne bi imali problema. Zvanično, kako su nam rekli, imaju samo sporadične slučajeve, ali je procedura takva da, ako se takav slučaj pojavi, ta osoba se izoluje u sobu i ispred vrata stoji naoružan stražar, nema izlaska…“
Svaki hotel zato ima zonu predviđenu za eventualni slučaj kovida.
„Kod nije bilo takvih slučajeva. Osoblje u hotelu je vakcinisano. Kad se ulazi u hotel prolazi se jedna ogromna mašina koja dezinfikuje i vas i vaše kofere… Svuda je obelež prostor za distancu, ali, iskreno, retko ko to poštuje. Primetna promena mi je bila i kod švedskog stola, tu se ne poslužuješ sam, nego je hrana u staklenim vitrinama i postoji osoba koja služi, tvoje je samo da pokažeš šta želiš.“
Izuzetno su organizovali razne zabavne sadržaje, bilo da si na plaži ili u hotelu.
„Razonoda je organizovana za sve uzraste. Na ulicama te bukvalno uvlače u radnju, cenkanje je potpuno normalna stvar, uvrede se ako se ne cenkaš. U prodavnicama garderobe je mahom kineska roba, a oni imaju i specifičan stil, gde ta roba mora da bude svetski poznatih marki. Uvuku te u radnju, skuvaju tu čaj, pa na kraju nešto za šta ti u startu traže 20 evra kupiš za tri. Cene u restoranima su povoljnije nego u Grčkoj, kao i izleti koje organizuju.“
Još jedna stvar koja je njima uobilajena, a nama jako čudna, po Ani je nepostojanje prešakih prelaza.
„Jednostavno, to kod njjih ne postoji. Svi voze, svi trube, galame… Dešava se da po deset minuta jednostavno ne možemo da pređemo ulicu.“
Na kraju, mama može samo da sluša sina, a on kaže da bi definitivno opet išao u Egipat.
„Prijao mu je taj koncept sa animatorima, jer on voli da je stalno aktivan. Imali smo akva-park u kompleksu hotela, njemu je to prijalo, sve je probao, združio se… Išli smo na dubinsko ronjenje, sa onim bocama… To je stvarno lep događaj, jer se radi o koralnim grebenima, ribama koje su u svim bojama i pliavaju pored nas…“
Jel Ana to išla sa članovima Jedinstvene Srbije? Ne pišete kako su se oni proveli.
Да, то би било искуство мајке с малолетним дететом у Египту. Ипак, ми мало одраслији од детета, млађи од мајке, слободнији да видимо ,,све” у Хургади, Египту, имали смо другачија искуства. Луксор је древни град који не треба пропустити, кад сте већ прешли толики пут, уколико сте без обавеза. Роњење и розе корали, љубичасте рибе су само детаљ искуства. Фараони, Клеопатра, Сфинга, прављење фигура о алабастера, израда папируса и сликање на њему.. Па тек пустиња! И никад вам неће искрено рећи кад се упустите у авантуру вожње мотором на песку да заправо имате неколико сати по врелом сунцу од места до места. Охрабриће вас, лажно, да је у питању свега пола сата. А кад не можете назад, морате само напред. На циљу вас чекају бедуини са водом, коју нисте понели и црвеним блатом за рехидратацију изгореле коже. Један се путник онесвестио, али су наишли честити људи и повезли га камилама. Могло се десити да наиђу бандити. Радње са џиџа биџама су честе. Пуне светлуцавих дрангулија. У једном тренутку се може десити да вас уз изговор, да због климе морају закључити, трговци замандале врата и то аутоматском бравом, која се откључава на шифру. Тада помсже запомагање на сав глас, да вас кроз стакло чују од споља. Ако сте женског пола, а старији сте од 20, онда сте престари за робље, али сте фришки за трговину органима. У принципу, не одвајајте се од групе, отворите четворе очи, нема осамљивања. У подморнице се такође може провести лепо поподне, уколико имате друштво и петљу да се отиснете у дубине са вером да ћете живи изронити и да вас доле неће стрефити нека непријатност. Посете бедуинским селима где вас чека девојчица увијена у етно мараму насред бедуинског шатора коју платите да се сликате са њом. Код нас има Ромкиња које просе са малом децом, сматрамо да то није хумано, зовемо то злоупотребом деце. Јахање камиле је посебан доживљај. Дакле, није само хотел провод, већ да се вратите кроз историју, да осетите њихов дух живота, саживите са њиховом свакодневицом. Храна је благи очај, да ти не падне на памет да окусиш ишта. Све изгледа прелепо, а на укусу је ужасно, пуно специфичних зачина. Колорит јарких боја задивљује. Салса са инструктором на плажи је окрепљујућа. Водичи су скупљи кад су наши, јефтинији су њихови. Вода је претопла маја, можда је пријатнија априла месеца. Пожелите да се вратите, баш због искуства на шта не би трошили време, а где би се вратили поново. Хвала Ани на свом искуству. Варијанта од 10 дана је коштала нешто преко 500 евра по особи, све је укључено, имате пиће на плажи. Међутим још толико се потроши да обиђете све значајно изван хотела. Скромних 1200 евра вам треба ако нисте бесни, да доживите Египат. Мало ли је на србски стандард?
Alo bre Srbi, Grcka je sa sve egejskim i jonskim morem na dva sata od nas!