Danas se navršava petnaest godina od ubistva prvog demokratski izabranog premijera Republike Srbije, dr Zorana Djindjića.

“Kako se u ovih petnaest godina pokazalo, to nije bio samo pucanj u jednog čoveka i državnika već “ubistvo” svega onoga za šta se on zalagao i demokratske budućnosti ove zemlje.

Dokaz za to su oni koji su zaboravili svoju političku prošlost, a koji danas vrše najodgovornije državničke funkcije. Zaboravili su mnogi na inflaciju i ratove. Mnogi žele da kolektivna amnezija zahvati celokupno stanovništvo jer se u jednoumlju najlakše valja “ispod žita”. Sloboda govora, mišljenja i izbora je “mrtvo slovo” na papiru u Srbiji Aleksandra Vučića. Apsolutizam je dostigao svoj vrhunac kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Aktuelan je i pokušaj rehabilitacije Slobodana Miloševića. Sa političkim neistomišljenicima današnja vlast postupa kao sa najljućim neprijateljima, a sve sa ciljem da, blateći druge, opravda svoje neznanje i svoju nesposobnost. Institucije ne rade svoj posao jer su stavljene pod kontrolu jednog čoveka i njegovog režima. To nije Srbija kakvu je želeo i za kakvu se borio a na žalost i život dao  Zoran Djindjić i to nije Srbija kakvu nam je on ostavio.

Uprkos svemu i svima, Demokratska stranka je stvorena sa idejom koja i dalje živi. Misija koju nam je Zoran Djindjić poverio, nije okončana, a njegova vizija se tek treba dostignuti.

Moto koji je vukao Zorana Djindjića, NIKAD SE NE PREDAJ, vuče sve nas i danas.

“Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što ce većina podržati”, navodi leskovački DS.