LESKOVAC
Iako smo duboko zakoračili u jesen, leskovačke pijace ovih dana pune su kao da je proleće.
Ponuda voća i povrća ogromna je i raznovrsna, a cene su jako pristupačne, čak i za naš džep.
Ovakva pojava, naime, postala je uobičajena poslednjih nekoliko godina.
Dok se ranije nije moglo zamisliti da usred zime jedete zelenu salatu, rotkvice i mladi luk, sada svega toga ima u izobilju, na radost domaćica koje baš i ne vole da se bave spremanjem zimnice.
Što se povrća tiče, kilogram paradajza staje 50 dinara, krastavca od 50 do 100 dinara, krompira 30 dinara, špargarepe 40, 50 dinara, crnog luka 40 dinara, pasulja 200 do 250 dinara, cvekle 30 do 50 dinara, kupusa 10 do 20 dinara, karfiola 80 dinara, veza rotkvice košta 25 dinara, mladog luka isto 25 dinara, koliko košta i jedan koren zelene salate. Paprika je 2 do 5 dinara po komadu.
Povrće koje je nešto skuplje, ali koje se i bitno manje prodaje (verovatno zbog naših navika u ishrani, ali i cena), brokoli i kelj, staju po 200 dinara za kilogram.
I od raznovrsnog voća leskovačka zelana pijaca se šareni.
Od domaćeg voća prodaju se jabuke, 30 do 50 dinara po kilogramu, kilogram krušaka staje100 dinara, a grožđa između 100 i 150 dinara.
Pristupačne su i cene južnog voća, tako da se madnarine prodaju po ceni od 60 dinara za kilogram, pomaranže staju 50 do 100 dinara, limun je od 80 do 150 dinara.
Od zminice najskuplji je ajvar, 400 dinara za teglu, flaša feferona staje 150 dinara, tegla kornišona 50 dinara. Kiseo kupus ove subote nismo našli.
S. P.
Sviđa mi se ovakav tekst. Što se tiče snabdevenosti, mislim da je to rezultat zagrevanja plastenika. A prethodni komentar je malo nelogičan. Možemo mi da pitamo odakle je povrće, a ne znamo odakle je prodavac, jer najverovatnije nije sa sela. Nažalost, prekupci caruju. Nije sigurno i da je povrće, pa i voće, uopšte iz našeg grada, pa i države, a kamoli iz kog je sela. Onomad sam čuo od nekog ekonomiste da seljaci ne plaćaju porez, a ja bih pitao zašto se prekupci ne oporezuju, jer zarađuju lepe pare sa mnogo manje muke, u odnosu na seljake. Njih bi poreznici mogli neuporedivo lakše da kontrolišu. Normalno, ako postoji politička volja.
I Vi i gospodin koji govori o poreklu povrca ste u pravu. Sve to treba da se regulise. Drzava treba da regulise oporezivanje, takodje mora da stoji obelezje porekla povrca i voca, kao i da se jaja prodaju u vitrinama. U prodavnicama nema mesta, pa su jaja poceli da stavljaju izvan frizidera, tako da ima mesta i za sanitarnu inspekciju.
A zašto ne bi mogla da bude u pitanju dama?
Kad kupujem na pijaci ispitujem odakle je koji prodavac. Mozda me i slazu, ali se raspitujem na susednu tezgu. Sve se prisecam koje selo ima kanalizaciju, koje nema, koje bese poplavljeno a bez kanalizacije. Za poreklo vode tek cu pocnem da se raspitujem da li je bunarska ili Gorinska. Povrce raste u njive natopljene sa fekalne vode koje se izivaju, a pere se vodom iz bunara u koje ulazi ista voda. Salmonela se rasejala.
Takođe me zanima koja to sela u leskovačkom okruženju imaju kanalizaciju i koliko takvih sela ima? Isto pitanje važi i za “gorinsku” vodu.
Gospodine, samo mi rcite sta znaci organiski zdrava hrana, ako znate? Ne znaci da postoje samo dve vrste namirnica, organski zdrave i one druge. Medju onim drugima postoje neprskane, pa mleko krava koje pasu na odredjenoj nadmorskoj visini cistu travu, pa domaca jaja, pa povrce iz sela sa kanalizacijom. Masovno se ljudi oko mene raspituju u vezi ovoga svakodnevno na pijaci, verujte. Ako necete, ne morate, a znam da nemaju sva sela kanalizaciju, niti je to moguce, ali je vazno sta jedemo, odakle nam hrana dolazi, njeno poreklo, koje se gubi kod nakupaca, ali neko mora da israti trag, pa u skladu sa tim i cene da budu razlicite za tazlicit kvalitet voca i povrca.
Ne smeta mi Vaše predavanje o zdravoj ishrani, ali ja sam Vas pitao nešto sasvim drugo.
– Dakle niste mi odgovorili na pitanje, u kojim to selima leskovačke kotline funkcionišu kanalizacioni sistemi?
– Takođe sam pitao i u kojim selima se koristi voda iz Gorine?
– Zanima me i da li Vi zaista mislite da će bilo koji seljak, za bilo koje poljoprivredne potrebe u koje ubrajam i eventualno pranje voća i povrća, koristiti vodu koja prolazi kroz vodomer?
– Da li Vi uopšte možete da zamislite koliki je broj septičkih jama u 144 naseljena mesta, koja se nalaze oko Leskovca? Plus vlasotinački, lebanski i bojnički deo koji takođe gravitiraju prema našim pijacama. Ja ne mogu.
– Da li imate ideju šta se dešava u tim jamama u uslovima povišenih podzemnih voda, a to znači svakog proleća i svake jeseni?
– Da li vam je jasno da seoski kanalizacioni sistemi (koji uzgred ne postoje), ne znače gotovo ništa po pitanju bezbednosti i ispravnosti poljoprivrednih proizvoda, sve dok ne bude završen kolektor i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda?!
– Da li vam je jasno da ovom trenutku Jablanica, Veternica, Vlasina, Pusta reka i Južna Morava, zajedno čine jedini kolektor otpadnih voda koji funkcioniše?
– Da li znate da čak i u mnogim urbanim delovima Leskovca, još uvek nema kanalizacione mreže?
– Da li znate da se u samom gradu, u preko 95 % slućajeva, atmosferalije i fekalije dreniraju istim cevima? Sistem je dakle “otvoren” i zbog toga naš grad u uslovima niskog vazdušnog pritiska onako “lepo miriše”.
– Da li znate da jedan Brestovac, kao jedna od najvećih i najuređenijih seoskih sredina u našem kraju, još uvek nema ni vodovod ni kanalizaciju? A srpska Vlada ga je pre dve godine uvrstila u “25 srpskih sela povoljnih za život!?!
– Da li ste čuli da je pre neki dan vlasnik “Svisliona”, ministru poljoprivrede uputio sledeće pitanje: “Kažite mi gde u Srbiji ima voća za zdravu dečiju hranu”.
– Da li znate da je nadmorska visina u našem kraju prilično ujednačena? Što to znači da “alpsku travu i alpsko mleko” možete samo da sanjate.
– Zanima me na koji način utvrđujete poreklo “domaćih jaja”, ali ne insistiram na odgovoru.
Imam još mnogo ovakvih i sličnih “da li”, ali mislim da ih je bilo sasvim dovoljno. Uostalom, vrlo je moguće da Vi odgovore na sva ova pitanja znate mnogo bolje od mene.
Dakle, vidimo se u subotu na pijaci da zajedno sa našim dragim individualnim proizvođačima, nakupcima i prekupcima, odigramo još jednu partiju “zanimljive geogrfije” ili “ruskog ruleta”. A sve u zavisnosti od toga, da li ste po prirodi optimista ili pesimista. 😀