Kosovski i srpski novinari o govoru mržnje u medijima i pomirenju

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

PRIŠTINA

Uloga medija u kreiranju jedne sredine je od ključne vrednosti i mediji su odgovorni u prenošenju poruka koje se tiču te sredine, rečeno je na konferenciji održanoj u Prištini u utorak a kojoj su prisustvovali predstavnici medija i novinari sa Kosova i iz Srbije.

Na konferenciji je rečeno i da je izveštavanje srpskih i albanskih medija na Kosovu napredovalo a da govora mržnje ima sve manje .

Nedžmedin Spahiu, direktor RTV “Mitrovica”, smatra da su za širenje govora mržnje na Kosovu pre svega odgovorni novinari. 

“To što se naziva propagandom to prizilazi iz naslova a ne od sadržaja teksta. Recimo imamo izjavu predsednika ili premijera Kosova ili Srbije i naravno da će mediji preneti tu poruku ali predsednik ili premijer neće izabrati naslov teksta već to čine urednici i novinari koji prenose ove izjave”, rekao je Spahiu.

Pored jezičke barijere problem u izveštavanju medija na Kosovu i u Srbiji leži u uplitanju državne kontole nad medijima, smatra Stevan Ristić, Direktor nedeljnika “Vreme” iz Beograda.

“Mediji se koriste da se tenzija stalno podiže i spušta u zavisnosti kako to odgovara vlastima i političkim elitama generalno. Tako da kada je potpisan sporazum u Briselu imali smo jednu prilično normalnu medijsku sliku izveštavanja sa Kosova dok imam jedan poražavajući primer za period oktobra i decembra 2018. godine gde je, po istraživanju medija “Metro”, najviše negativnih tekstova napisano u vezi sa Kosovom“, rekao je Ristić.

Na konferenciji je rečeno da su , posle 1999. godine, mediji na Kosovu strogo kontrolisani od strane međunarodne zajednice i da je to novinarima na Kosovu pomoglo u izveštavanju.

“Pohađali smo brojne obuke koje je organizovala međunarodna zajednica. Postoje neki portali koji šire govor mržnje ali ne znamo ko su njihovi vlasnici i ko ih finasira. Ipak, na primer današnja akcija na severu je profesionalno izveštavana i nije širen govor mržnje. Niko nije nazvao Srbe pogrdnim imenima ili neke gradonačelnike sa severa kriminalcima”, rekao je Gazmend Sulja, urednik Televizije Klan Kosova.

Isak Vorgudžić, direktor RTV KIM , rekao je da je izveštavanje medija na Kosovu napredovalo.
On je dodao da se to posebno odnosi na suzbijanje širenja propaganda ali da i dalje ima negativnih primera. 

“Nedavno je objavljena fotografija , koju je poslanica Fljora Brovina pokazala novinarima uz tvrdnju da se radi o silovanju od strane srpskih snaga na Kosovu . Mediji su je vrlo rado preneli , uz komentare “Krv je uzavrela a zločinci nisu odgovarali”. Srećom , kosovski mediji na albanskom jeziku u vrlo brzo raskrinkali da se radi o lažnoj fotografijiu. Tako da mislim da je napravljen neki napredak”, rekao je Vorgudžić.

On je upozorio da “predstavlja katastrofu ono što deca uče u školama, „i po srpskom i po kosovskom sistemu“.

“Ako se Srbi opisuju kao potomci stogodišnjih okupacionih snaga, šta se može očekivati od te dece, upitao je Vorgučić i dodao da su podele duboke – pre svega jezičke, i da niko ne radi ništa kako bi bile prevaziđene.

Uvođenje učenja albanskog jezika u srpske škole prati uslovljavanje da to učini i druga strana, izjavio je Vorgučić, uz konstataciju da svaki Srbin sa znanjem albanskog jezika može dobiti dobro plaćen posao na Kosovu.



Nestanak nacionalnog novinarstva, u kojem je važno ko je Albanac, a ko Srbin, biće težak bez konačnom sporazuma između Prištine i Beograda, kada će se stvoriti uslovi za ekonomsku, kulturnu, profesionalnu saradnju na normalnom nivou, rekao je Valjan Sulja sa prištinskog sajta Gazeta Metro.

Uz ocenu da Kosovo i Srbija, što se tiče mogućnosti informisanja, nisu izolovani, Sulja je rekao i da je svako izbegavanje uniformnog mišljenja uloga novinara, čak i ako ih to izlaže optužbama da su izdajnici.

Mnogi na Kosovu su rad u medijima videli kao kraći put za ulazak u politiku. To je loš koncept, ali su mnogi to uradili, rekao je Sulja, uz konstataciju da su mediji bili u misiji oslobađanja Kosova, sve dok posle 1999. godine nije došlo do otvaranja medijskog tržišta.

Gordana Bjeletić sa niškog portala Južne vesti je ocenili da najveći patriotizam predstavlja profesionalno obavljanje posla.

Profesionalni mediji u Srbiji su, međutim, na nivou nekakvog pokreta otpora i u aktuelnim okonostima se radi o ličnoj borbi, izjavila je Gordana Bjeletić.

Senka Vlatković Odavić je rekla da bi mediji trebalo da se odvoje od propagande i da je ključni posao novinara da postavi pitanje i prenese informaciju.

Govor mržnje je stvar kućnog vaspitanja, a tek onda političke opredeljenosti, konstatovala je Senka Vlatković Odavić, uz ocenu da je u odnosima između Srba i Albanaca jezička barijera ogromna, dok je u svim drugim sferama, čak i lošim, ovaj region povezan.

Ljiljana Stojanovi, glavna i odgovorna urednica Regionalne informativne agencije JUGpress je ukazala na problem gledanja na dogadjaje na jugu Srbije i Kosovu iz ugla nacionalne pripadnosti novinara a ne činjenica, koje treba da budu svetinja u novinarstvu.

“Sve ono što je svrstavanje novinara po nacionalnoj, partijskoj ili nekoj drugoj pripadnosti nije novinarstvo i šalje opasne poruke”, rekla je Stojanović koja je ukazala i da novinari koji žele da rade profesionalno svoj posao bivaju etiketirani kao “izdajnici” i dobijaju pretnje

Konferenciju na temu “Govor mržnje u medijima i pomirenje” organizovala je Mreža lokalnih radio stanica .

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o