Košapkaški vikend u Bugarskoj

BOTEVGRAD-LESKOVAC

Poziv prijatelja iz škole košarke „Aktavis akademije“ da „skoknem“ za vikend s njima do Botevgrada u Bugarskoj i uživo propratim Balkanski kup za klince koji polako postaje tradicionalan mi je, posle praćenja silnih predizbornih aktivnosti, izgledao kao poziv na rekreaciju i odmor. I bi nekako tako, malo posao, malo zadovoljstvo. Malo više zadovoljstvo, priznajem.
Počelo je sjajno. Znate već kako izgleda kad se nađete u romingu. „Nakačite“ se na neku mrežu i stignu vam pozdravne poruke. Krenem da ih isčitavam polako, stiglo ih 3-4 odjednom. U prvoj me obaveštavaju o cenama rominga u Bugarskoj. Daleko od toga da je jeftino, ali ionako nemam nameru da se javljam i smsujem. Sledeća poruka je nepotpuna, nešto o ceni povoljnog roming paketa koji mogu kupiti za… i fali kraj poruke. Onda opet ista takva i sms koji me je jako prijatno iznenadio. Poručuju mi iz moje banke da imam uplatu na moj račun broj taj i taj! Oduševljenje, uđeš u Bugarsku i legne ti plata! Odmah sam zamolio sam vozača da me provoza još par krugova u/iz Bugarske. Ne znam zašto nije hteo, a ponudio sam mu procenat od svake sledeće uplate.
Botevgrad je omanji grad, ima oko 25.000 stanovnika. Odmah pada u oči da je centar grada, nekih kilometar u prečniku sav pretvoren u pešačku zonu! Dosta ima zelenila i, koliko sam mogao da primetim, drveće je dosta staro, stabla su u prečniku i više od pola metra! Bilo je i par zgrada kraj kojih je posađeno grožđe, a loza porasla u visinu i raširila se oko terase na trećem spartu. Praktično, nema šta, raste ti grožđe uz terasu, nema potrebe da se mučiš i ideš gore-dole zbog par grozdova… Na žalost, kiša je upropastila dan, pa nisam mogao da više šetam, gledam i slikam.
Drugog dana je moj cimer imao veseo, nazovimo to tako, događaj. Dobar interenet u sobi, brz protok, pa je hteo da se lepo javi kući. Kako je poneo i lap-top da spoji lepo (vikend u Bugarskoj) i korisno (posao), pozove preko skajpa ženu. Pričaju oni, a iz kafane pod našim prozorom muzika uživo. I pesma „Ramo, Ramo druže moj“. Peva lik na srpskom, kako bi drugačije. Žena ko žena, čuje sve što treba i ne treba, postavlja pitanje „Gde ste to vi? Kakva je to muzika u Bugarskoj?“ Cimer okreće lap-top ka prozoru, da pokaže terasu sobe hotela gde smo smeštani i bugarsku zastavu koja se vijori na toj terasi. Žena ko žena, odmah iskomentariše „Svaka vam čast i na to ste mislili!“ Tako da ja koristim ovu priliku da poručim da smo stvarno bili u Bugarskoj, imamo i pečat u pasošu.
Iste večeri smo odgledali i drugu polufinalnu utakmicu bugarskog plej-ofa u košarci. Kako da ne odemo i pružimo podršku našem Leskovčaninu Petru Zlatanoviću koji radi kao pomoćni trener u Botevgradu. KK Balkan je bio drugi u regularnom delu i sad pokušava da se u plej-ofu domogne titule najboljeg bugarskog košarkaškog kluba. Napred Peco, Leskovac je uz tebe!
Nakon utakmice i ubedljive pobede gradonačelnik Ivan Gavaljugov je trenere i goste Balkanskog kupa odveo na večeru. Večera ko večera, naravno uz razgovor i druženje, ali specifičnost je što se istovremeno u tom restoranu održavao neki, kako rekoše, privatni parti koji nije imao veze sa nama. Ali, zato je muzika imala itekako veze. Kao da smo na nekoj srpskoj svadbi. Red MIroslava Ilića, pa Brena, pa Ceca… Na srpskom, naravno. Pa onda hit Nataše Bekvalac. Na bugarskom.
Vredna pomena je i šetnja po susednom gradu Pravecu, tačnije terenu za golf i stazama oko hotela Riu Pravec (nadam se da nisam pogrešio naziv). Hotel izgleda kao neki renovirani zamak, pored njega bungalovi, jezero… Kapacitet 400 gostiju, a neko reče cena noćenja 160 evra. Pa ko voli nek izvoli. Inače, iz Praveca dolazi prvak Bugarske u košarci, tako da su njihova dva najbolja kluba nalaze da jedva deset kilometara razdaljine.

Botevgrad 2 - Copy Botevgrad 1 - Copy Borevgrad 6 - Copy Borevgrad 4 - Copy Botevgrad 5 - Copy Botevgrad 3 - Copy

Gradonačelnik Botevgrada Ivan Gavaljugov za Novu Našu reč ukratko je predstavio svoj grad.
„Imamo oko 25.000 stanovnika. Prosečna plata je oko 300 evra, nešto niže od proseka u Bugarskoj. Najveća firma upošljava više od 4000 ljudi i bavi se proizvodnjom elektronike za automobilsku industiju. Prvi i najvažniji sport u gradu je košarka što se i vidi po rezultatima u poslednje vreme. Balkan je prošle sezone bio drugi, ove godine pokušavamo da dođemo na sam vrh. Fudbalski tim nije se takmičio pet godina, ove godine opet počinje sa takmičenjima. Od individualnih sportova tu je gimnastika. Poseban akcenat u sportu stavljamo na rad sa decom, sa školama. Više želimo da stvaramo igrače, nego da ih kupujemo. To sam radio i dok sam bio predsednik košarkaškog kluba, ali i kao gradonačelnik pomažem u tom pravcu. Imamo novu halu koja prima 3250 ljudi. Sa Leskovcem, odnosno klubom „Aktavis akademija“ imamo zajednički projekat da radimo pripremu po istom programu. Tu planiramo remont stare hale, da dobijemo košarkašku opremu i rekvizite, ali najvažnije je da nastavimo saradnju koju imamo i koja je na vrlo visokom nivou.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare