LESKOVAC

Dubravka Valić Nedeljković sa Novosadske novinarske škole  rekla je danas u Leskovcu da  je istraživanje sprovedeno u okviru priprema za debate o javnim medijskim servisima pokazalo da u RTS „ne postoji uređivački koncept  kako izaći iz Beograda“.

„Jer ako je javni servis servis svih građana Srbije, onda je podjednako servis i Beograda, i Leskovca, Novog Sada, Subotice“ , rekla je ona na debati u Leskovcu.

Po njenim rečima iz istraživanja je „ uočeno“  da su „gradovi gde postoje dopisništva koja su vrlo aktivna, što prvenstveno zavisio od ličnosti koja vodi dopisništvo, prisutniji ili manje prisutni u informativnim emisijama“.

„To znači da stalne uređivačke politike , koja će odrediti koja su područja važna za Srbiju, koji su događaji jako važni,  nema nego je to prepušteno dopisničkoj mreži. Tako recimo u jutarnjem programu RTS-a grad Leskovac je najaktivniji“, objasnila je Nedeljković.

Ona je dodala da je u periodu u  kome je vršeno istraživanje „uočeno čak 20 puta da su se javljali novinari  iz Leskovca sa temama koje su važne za Leskovac i Jablanički okrug. Istovremeno, u Novostima dana Radio Beograda Leskovca uopšte nije bilo. A u centralnom dnevniku Leskovac je bio, ali znatno niže nego što su to neki drugi gradovi, kao Čačak, Šabac, Subotica i Novi Sad. To je jedan važan zaključak – ne postoji uređivački koncept, kako izaći iz Beograda, jer ako je javni servis servis svih građana Srbije, onda je podjednako servis i Beograda, i Leskovca, Novog Sada, Subotice“, rekla je Dubravka Valić Nedeljković.

Istraživanjem je obuhvaćeno i to o čemu se izveštava iz mesta van Beograda.

Zaključak je da je to, pre svega,  o kriznim situacijama.

„Ako nema kriznih situacija, nema izveštaja. Zatim, o izborima, u vreme izbora bila je značajna pokrivenost Srbije, o privredi, ali samo kada se otvaraju novi pogoni, o izbegličkoj krizi, o turizmu u jutarnjem programu, o šansama banja u Srbiji, o obrazovanju sasvim sporadično. Zdravstva je bilo jer se u Srbiji pojavila salmonela, ali svi problemi sa kojima se građani susreću u oblasti zdravstva i socijalne zaštite gotovo da izostaju, kultura je vidljiva, pre svega u jutaršnjem programu, zato što se najavljuju različite kulturne manifestacije, ali ništa više od toga, što je veoma mali novinarski aganžman. Kosovo se pojavljivalo zbog pregovora koji su vođeni u Briselu“, obrazložila je ona rezultate istraživanja.

„Zadatak javnog servisa je da bude ozbiljno balansiraniji kada je u pitanju disperzija po različitim lokalitetima u Srbiji. Praćeno je ne samo iz kojih su gradova, već i ko su ti subjekti, pre svega po polu, jer je osnovni zaradatak javnog servisa rodna ravnopravnost“, dodala je Valić Nedeljković.

Ovo istraživanje je pokazalo da u ukupnom korpusu RTS-a samo 21 posto subjekata su bile žene, a u RTV-u 20 posto.

Za vreme izbora je to palo, zato što se zna ko vodi kampanju i ko ima šanse da govori u kampanji, pa su 15 posto na RTS-u bili predstavnici političkih partija muškarci, 14 posto na RTV žene. A kada je u pitanju dužina govora muškaraca i žena, procenat je jednak, oko 18 posto.

Na pitanje novinara da li se, na osnovu ovog istraživanja, može izvući zaključak da li javni servisi ispunjavaju svoju ulogu, a to je pružanje medijskih usluga u javnom interesu, Nedeljković je odgovorila da „kada imamo kompletan korpus,  koji smo mi posmatrali, možemo reći da javni servisi ispunjavaju javni interes mnogo više nego komercijali“.

„ Oni (javni servisi)  u različitim oblastima, informativnog, obrazovnoj, kulturnoj, u dečjem programu, sportskim emisijama delimično ispunjavaju javni interes. Ali to za javni servis nije dovoljno, zato što javni servisi moraju da postavljaju standard kojem će težiti svi komercijalni i internetski mediji“, dodala je ona.

„Zbog toga što su javni servisi ipak vlasništvo građana, i to je ključno. Građani moraju biti svesni da su oni vlasnici jednog medija. Jedini mediji čiji vlasnici su svi građani Srbije su javni servisi. Zbog toga javni servis mora mnogo više da okrene svoju uređivačku politiku prema građanima i građankama i različitim ciljnim grupama. Javni servisi gotovo da su potpuno isključili sve marginalizovane grupe, oni prate događaje, ali retko analiziraju događaje. Oni ne kapacitiraju građane informacijama koje oni mogu da iskoriste u trenutku kada treba da donose odluke. A mi znamo da su najznačajnija građanska odluka izbori. Javni servisi nisu bili dovoljno balansirani u vreme predizborne kampanje“, ocenila je Nedeljković na debati u Leskovcu koju je organizovalo Udruženje gradjana Edukacioni centar koje je  i član neformalne koalicije „ Građani za medije“

I  organizuje širom Srbije šest debata o javnim medijskim servisima .