LESKOVAC

U prostorijama Grupe građana “Za Leskovac zajedno“ održana je konferencija za medije na kojoj su govorili poslanički kandidati koalicije “Moramo“ Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović Ćuta i predsednička kandidatkinja iste koalicije Biljana Stojković, koja ističe da se prvi put nalazi u ovakvoj političkoj ulozi, iako se građanskim aktivizmom bavi više od dve decenije.

„Moja opcija su tzv. “leve“ ideje, koje su poslednjih decenija potpuno nestale. Solidarnost, pomaganje drugima, briga o komšiluku, to su te ideje. Kako nama može biti dobro, ako su nam prvi susedi nesrećni. Danas su se partije odrodile od naroda, suprotstavljajući svoje interese interesima građana. Ovi izbori će pokazati koliko je ljudi shvatilo koliko je politički i stranački aktivizam poguban. Mi smo stalno na ulici, ali se problemi ne rešavaju tako. Ulaskom u institucije, stvari ćemo rešavati sistemski, jer je jedino tako održivo.“

Nebojša Zelenović podseća da do pre samo godinu dana niko nije pretpostavljao da je moguće formirati koaliciju koja može da se izbori sa aktuelnom vlašću.

„Sada imamo koaliciju „Moramo“ koju čini preko 60 različitih organizacija. Pošteno smo sakupili potpise za kandidaturu, postavili ciljeve i na izbore izlazimo čista srca. Drugi krug ne može da se desi bez nas. Želimo da izađemo iz mraka i za to su nam potrebni hrabri i odlučni ljudi. Takvi postoje, a primer su naši partneri iz Grupe građana “Za Leskovac ZAJEDNO““.

Aleksandar Jovanović Ćuta kaže da je nemoguće ne primetiti je kilometre plastenika na teritoriji Leskovca.

„Pitam se šta država radi za ljude koji nas hrane. Njih treba čuvati kao malo vode na dlanu. Umesto toga, država je rešila da relocira stanovnike sela u zapadnoj Srbiji da bi zadovoljila interese stranih kompanija. I to kompanije koja dolazi samo onde gde nema reda, nema zakona, nema pravila, gde možeš da rudariš sumpornom kiselinom ili cijanidom… Postoje ovakva brda i planine i u Evropi, ali tamo nikome ne pada na pamet da rudari na taj način. I tako dobijemo 200 istražnih bušotina po celoj Srbiji, svi nešto traže, možda neko nešto nađe ili nešto ne nađu… Svi znamo da je borski kraj rudarski, niko nema problem sa tim, ali imaju problem sa još sto rudnika, pa gde oni da žive? Život je da posle posla u rudniku odete na reku, na izlet u prirodu, da imate nekakav kulturni život. Svega toga ovde nema jer su priliku da odlučuju dobili najgori. Ono što ćemo uraditi nakon predstojećih izbora, jeste da ljude koji su se borili za šume, zemlju i vazduh u Srbiji uvedemo u Skupštinu.“