LESKOVAC

Odbornici Skupštine grada izglasali su Odluku o ukidanju Apotekarske ustanove Leskovac, koji je obrazložila direktorka Sunčica Stojanović. Ona je rekla da ukidanje pokreće osnivač.

„Prava, obaveze i sredstva Ustanove koja čine nepokretnosti, pokretne stvari i novčana sredstva preuzima Grad Leskovac, a za likvidacionog upravnika, koji će sprovesti postupak likvidacije Ustanove, određuje se Slobodan Ranđelović. Činjenica je da je uredbom Vlade Srbije Apotekarska ustanova definisana kao regionalna apoteka koja pokriva Grad Leskovac i opštine Medveđa, Lebane, Vlasotince i Crna Ttrava, kao i da je funkcionisanje državnih apoteka na teritoriji cele Srbije vrlo otežano. U trenutnim uslovima državne apoteke su stavljene u neravnopravan položaj u odnosu na privatni sektor i to kroz javne nabavke, ograničavanje marže, obavezom da se pokriju manje sredine koje nisu profitabilne. Činjenica je i da trenutno u Srbiji, od 27 državnih apoteka definisanih planom mreže, samo nekoliko uz velike napore posluju pozitivno i to u Požarevcu, Loznici, Smederevu i Čačku. Većina ostalih je ušla u javno-privatno partnerstvo. Svedoci smo i da u ovom momentu, najveća apotekarska ustanova u Beogradu, koja broji 127 apoteka, skoro četiri puta više nego AU u Leskovcu i koja ima laboratorije za sopstvenu proizvodnju nije mogla da se izbori sa nametima i ograničenjima od strane države. Analizirajući stavove i nadležnog ministarstva, stiče se utisak da je država ipak postala svesna da je napravila previd tako što je ograničila rad državnih apoteka, što je imalo za posledicu bujanje privatne prakse. Ministarstvo zdravlja je marta 2021. godine u okviru programa optimizacije mreža zdravstvenih ustanova sa ciljem poboljšanja kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite predložilo master plan po kome bi sve zdravstvene ustanove bile organizovane u šest regiona, a svaki od tih regiona bi u okviru primarne zaštite imao i državnu apoteku. Po tom planu AU Leskovac je viđena kao ogranak Apoteke Južna Srbija sa sedištem u Nišu. Taj master plan je i dalje na sajtu ministars5tva, akli niej realizova. S druge strane imamo i činjenicu da AU Leskovac ne obavlja svoju osnovnu delatnost od decembra 2020. godine, a u blokadi je od 4. jula 2018. godine, što predstavlja osnovni razlog njenog nefunkcionisanja. Trenutna blokada je 18,5 miliona osnovnog duga i oko deset miliona za kamatu. Danom ukidanja postojanja AU Leskovac prestaje da teče kamata na osnovni dug. Od januara 2025. godine sve zdravstvene ustanove u javnoj svojini ulaze u SPIRI sistem preko Ministarstva finansija, tako da će se blokada apoteke direktno preneti na njenog osnivača, odnosno na Grad Leskovac. U slučaju da dođe do realizacije pomenutog master plana, nadležnost nad Apotekarskim ustanovama bi imala republika Srbija, a ne lokalna samouprava kao do sada.“

KO JE SVE DOVEO DO GAŠENJA

Saša Stojanović (Demokratska stranka) kaže da je ovo zakivanje poslednjeg eksera u kovčeg ustanove zvane „Apotekarske ustanove Leskovac“

„Čuli smo da je poslovanje bilo otežano, ali to nije tačno. Poslovanje je postalo jednako za sve nas. Za razliku od AU gde je samo ona mogla da izdaje lekove na recept, sada smo svi u prilici da izdajemo pod istim uslovima. Zatim, ne znam u čemu se ogleda neravnopravan položaj u odnosu na druge apoteke? Vrlo je bitno da niko ne želi da prizna da je razlog za gašenje AU pre svega krađa, neodgovornost i nesposobnost kadra koji je nasledio AU od 2012. godine. Te godine je AU imala 213 zaposlenih milion evra robe u magacinu. Posle 12 godina zatvaramo tu ustanovu bez ijednog zaposlenog i sa dugom od pet miliona evra. Kada smo govorili da AU ide nizbrdo, govoreno je da je to mudra politika predsednika i gradonačelnika koji znaju šta radi. Jedan grad ne može da funkcioniše bez ovakve ustanove. Suvlasnik sam privatne apoteke, ali mi je cilj i da ovaj grad ima državnu apotekarsku ustanovu, koja će imati svoja dežurstva i koja će se baviti prirpemom raqznih preparata i pružati usluge koje priavtne apoteke često nisu u prilici da to urade. Mi smo brži i elastičniji, a od njih očekujem da budu stabilniji.“

Nebojša Cakić (Za Leskovac – ZAJEDNO) podseća da je radio u FZO, bio direktor 2001. godine.

„Fond je tada bio institucija, imao je prihode i kao direktor ste mogli da utičete na nešto, recimo na rad AU Leskovac. U državne apoteke je dolazila ispostava lekova jednom u u 15 dana, koje su građani uzimali za jedan dan, pa ih nije bilo narednih 14. Onda bi opet došla isporuka lekova, pa ih nije bilo 14 dana, što je pravilo probleme hroničnim bolesnicima, ali i onim koji treba da imaju terapiju od nekih par meseci… Ja sam im rekao da oni slobodno naručuju količine koje im trebaju, kako ne bi građani uzimali više nego što im treba. Posle par meseci građani su shvatili da lekova ima i stanje se normalizovalo, te nije bilo nesrazmernog naručivanja. Bilo je koristi i za uposlenike, bilo je tu enormnih marža, rabata, posle nekih godinu ipo dana apoteka je krenula da deli ekstrra plate i dosta dugo je to funkcionisalo… Bio sam direktor do 2003., kada sam kao nepodoban u svojoj stranci smenjen. Bilo je tada velikih rabata, velikih para, moglo je da se radi, jer je privatnih apoteka bilo u manjem broju i nisu mogle da izdaju lekove na recept. Državne apoteke su zato bile zaštićene. U jednom trenutku je došlo do omogućavanja privatnim apotekama da mogu da izdaju lekove na recept i tu nemam ništa protiv, ali se ne slažem sa izjavom da su državne apoteke bili neravnopravne. Bili smo u ravnopravniom uslovima, ali nije svejedno da li ćete kupiti kao državna apoteka koja je u tom trenutku držala 50% prometa u Gradu Leskovcu i kad idete da kupite 100 jedinica nečega, a kad jedna privatna apoteka kupuje jednu ili dve jedinice. Ko je kupovao sto je imao marže koje su išle i do 50% cene vrednosti. Državne apoteke su i dalje bile u povlašćenom položaju jer su držale tržište. Na žalost, dolaskom SNS-a na vlast se to promenilo. Došlo je do neracionalnog rukovođenja. Apoteku koju ste preuzeli sa oko 1,5 milion evra u plusu. Ovde je pokojni Perić iznosio taj problem, pravili su ga nepismenim, neznalicom, zatim sam ja postao odbornik i počeo da iznosim problem. Pa su počeli da pričaju jeste tako, pa nije tako, ja sam na svakoj sednici predlagao rešenja kako da se reši problem, ali su oni odbijani jer je gradonačelnik rekao da veruje direktoru koji je njegov školski drug. I na kraju je Apoteka propala. Ta avantura je na kraju koštala milijardu dinara. I danas, iako smo namirili sve dugove, opet imamo 18 miliona dugovanja. I doveli ste do toga da nemamo državnu apoteku, dugo nije nijedna apoteka dežurala, ljudi nisu imali gde da kupe lek kada je nešto hitno.“

Bojana Stefanović (Srbija centar) rekla je da je radila kao farmaceutski tehničar deset godina u privatnoj apoteci, te da ima i kontakte i povezanost sa ovom strukom.

„Sramota je za grad koji ima jednu od prvih farmaceutskih industrija u bivšoj državi dozvoli da izgubimo Apotekarsku ustanovu. Oni koji su glasali verovatno u to vreme nisu imali sluha za to, ali to je već glasačka mašinereija i tu se ne može nešto previše uraditi. Na žalost porodica koje su najviše dotaknute raspadom Apotekarskih ustanova. Pitam šta je sa novcem od iznajmljenih i prodatih lokala, šta je sa farmakopejama, kompjuterima, vozilima, sa svim onim što je prodato? Gde je taj novac?“

Tatjana Jovanović (Socijalistička parija Srbije) kaže da se javila pre svega zbog moralne prirode, jer je od 2012. godine bila u Upravnom odboru Apotekarske ustanove, nekih godinu ipo dana.

„Tada se radilo o ustanovi koja ima veliki kapital, a pritom su se smenjivala dva direktora. Poprilično su i jedan i drugi komentarisali rad onog drugog, smatrali su da onaj drugi pravi greške, ali nisu tužili tog drugog. Meni je tada bilo čudno da tako velika ustanova nije imala pravnika. Članovi UO su mahom bili lekarske struke, mi slabo poznajemo pravo i insistirala sam se dovede pravnik i to je urađeno, Milena Nedeljković je radila po ugovoru, ne znam do kada je ona ostala. Konstatacija da je bilo puno lekova na zalihama je tačna, ali je većina tih lekova bila pred istekom zaliha. U tom trenutku je problem bio i to što je država dozvolila da ljudi koji imaju novac mogu da otvaraju privatne apoteke. AU Leskovac je imala centralizovane nabavke i mogli su da nabavljaju lekove po sasvim drugom osnovu. Dešavalo se da pacijentu hitno potreban lek, koga nema u državnoj apoteci, ali se lako može naći u privatnoj apoteci, koja je mogla da ga nabavi za 24 časa, a već su dobili i pravo da izdaju lekove na lekarski recept. Naravno da ćete vi lek nabaviti tamo gde ga ima. Druga bitna stvar je i da je AU Leskovac bila u obavezi i da poštuje mrežu zdravstvenih ustanova, pa je AU Leskovac imala po zakonu gomilu apoteka na teritoriji Grada Leskovca. To znači da su postojale i nerentabilne apoteke u mestima gde je bilo malo stanovnika, a nije smela da ih gasi kako bi ispoštovali zakon. Sve to je pomoglo da se uruši ova ustanova. S druge strane, na čelu AU je bio čovek koji nije sarađivao sa Upravnim odborom i koji je na samom početku tražio da mu se potpiše punomoć za putne troškove. Ja to nisam potpisala, pa je saradnja sa mnom kao predsednicom UO bila loša, te sam ja posle izvesnog vremena napustila tu funkciju, jer ako sklapate neke pravne poslove, zakupljujete prostorije i prihvatate višestruko veće cene zakupe od dotadašnjih bez konsultacije UO. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je bio zatečen mojom odlukom, jer se radilo o iskusnom čoveku koji je duži niz godina vodio Apoteke u koga je gradonačelnik imao puno poverenja. Šta se dešavalo nakon mog odlaska ne znam, ali mi je žao što Apotekarske ustanove više ne postoje, ali s druge strane moramo da shvatimo da su zakoni tržišne ekonomije i potezi države započeli to urušenje.“ (kraj)IS/LJS