Klupa

Nova Naša reč

LESKOVAC

(Nova Nasa rec)

To je miran grad. Nasred maglovite ravnice. Između drevnih planina, na zapadu, golemih šuma, na jugu. Ispod dubokog i teškog neba. Na reci, malenoj i hladnoj. Baš tu, u tom gradiću, gde mutna voda spira ljudske sudbine, noseći aromatični dah prolaznosti i starih osećaja u bespuća širokog sveta, nalazi se jedna drvena, ispucala klupa. Niti velika, niti udobna. Izlizana, teško ranjena mnogim mrazovima i besom pijanih noći, ona stoji tu, usamljena u društvu drugih, betonskih i blistavih. Na njenu hrapavu površ retko ko seda. Ubrzo će biti porušena i zamenjena. Tako će sa njom nestati i sećanja, čiji ona, mala i nevažna, beše deo. Sećanja na pijanu mladost, u sparnim, letnjim noćima. Na jedva izdrživu starost, kraj penušave reke. Nestaće uspomene na devojački osmeh, na proliveno pivo i izjavljenu ljubav. Iščeznuće davni čas rastanka, slatkast ukus nakon ponovnog sastanka. Više niko, sa tog mesta, neće posmatrati most u suton vetrovitog dana, a zvezde će u bistroj noći ostati neprebrojene i nedosanjane. Kiša više neće mirisati isto. U mirnom gradu, na ravnici, među planinama i šumama, pod nebeskim svodovima. Na reci, malenoj i hladnoj. Tamo, gde život počinje i završava, stoji jedna klupa. Niti velika, niti udobna.

Aleksandar Stojanović

Klupa

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare