BRISEL

Promene klime ozbiljno će uticati na najpoznatije belgijske proizvode – pivo i pomfrit, upozorava se u izveštaju urađenom za Nacionalnu komisiju za klimu. Novo istraživanje je pokazalo da će se promene u Belgiji uglavnom osetiti kao toplotni talasi, poplave i suša, a toplija i suvlja leta i blaže, vlažnije zime polako će postati nova normalnost.

“Poslednjih godina u Belgiji su zime uporno blage, ponavljaju se epizode suše i niz vrućih leta, što je kuliminiralo ekstremnim temperaturama u leto 2019. godine”, navodi se u izveštaju koji je napisan pre ovogodišnjih rekordno visokih letnjih temperatura.

Prema istraživanju, u odnosu na period 1981-2014, koji se uzima kao baza, očekuje se da broj dana ekstremne vrućine  poraste sa oko jedan na gotovo 27 dana godišnje u periodu 2041-2074.

Ukupna cena promena klime, uglavnom ekstremne vrućine, suše i poplava, mogla bi da dostigne 9,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju i dodaje da bi istovremeno pozitivni efekti blažih zima i manje potrošnje energije mogli da budu oko tri milijarde godišnje.

“Najviše pogođeni klimatskim promenama, kako se očekuje, biće ljudi koji su već veoma ranjivi zbog lošeg zdravlja, niskih prihoda i neadekvatnog stanovanja, često u prenaseljenim gradskim sredinama”, upozorava se u studiji i ukazuje da će rast cena hrane i energije pogoditi domaćinstva sa malim prihodima.

Krompirići i pivo

Posledice promena klime pogodiće brojne ekonomske sektore, uključujući energetiku, ribarstvo, turizam, transport i poljoprivredu, ali će trpeti i industrije krompira i piva.

Svaki Belgijanac godišnje u proseku kod kuće pojede 38 kilograma svežeg krompira i 6-7 kilograma prerađenog, pokazuju podaci Nacionalne unije proizvođača pomfrita.

Belgija je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika već skuvanih i zamrznutih proizvoda od krompira i izvozi u 150 zemalja.

Prema izveštaju, kombinacija suše i toplotnih talasa u 2018. smanjila je rod krompira za 31% u Flandriji, koja daje najveći deo belgijske proizvodnje. Rod šećerne repe bio je za 13% manji a cerealija za 10%.

Iste godine je zbog suše cena smrznutog krompira skočila za 23%, prenosi EURACTIV.com.

Sa rastom temperature će biti potrebna veća količina vode za preradu i skladištenje proizvoda.

Belgijska industrija već se sprema za to i prelazi na vrste krompira koje su otpornije na toplotu i manjak vode.

Za industriju krompira to je još jedan udarac nakon što je epidemija korona virusa zatvorila restorane, barove i mnoga od 5.000 mesta na kojima se u Belgiji prodaje pomfrit. Nacionalna industrija krompira je pozvala Belgijance da pomognu tako što će jesti više prženih krompirića.

Proizvođači piva moraće pak da se bore sa nedostatkom sastojaka, uključujući vodu, ječam i hmelj.

Pošto se ječam za belgijsko pivo uglavnom uvozi, isporuka te sirovine zavisiće od toga koliko su klimatske promene pogodile regione u kojima se prizvodi ta kultura a procene ukazuju da bi Belgija kao uvoznik mogla da se suoči sa gubitkom “nekoliko desetina procenata”, navodi se u izveštaju i dodaje da bi proizvodnja piva mogla da bude za 10 do 40% manja.

Pored toga, moglo bi da dođe i do prestanka proizvodnje tradicionalnih “lambic” piva (“geuze” i “kriek”) u čijem proizvodnom procesu temperatura okoline ima značajnu ulogu.

Na sve to, do 2050, u godinama sa nepovoljnim vremenskim prilikama, prinos kultura mogao bi da padne za do 35% u odnosu na nedavne minimume, posebno krompira i kukurza.

Kada je reč o proizvodnji živine, stoke i svinja, verovatni su gubici u proizvodnji od 2-5%, navodi se u izveštaju.

Izvor: EURACTIV.com