Kamberi :Nastavak razgovora jedna od poslednjih šansi za rešavanje pitanja Preševske doline

BUJANOVAC

Nastavak razgovora izmedju Beograda i Prištine vidimo kao jednu od poslednjih šansi kojima može da se reši pitanje prava Albanaca Preševske doline, rekao je za JUGpress predsednik opštine Bujanovca Šaip Kamberi koji je I predsednika Partije za demokratsko delovanje(PDD).

“ Naš je stav da naredni razgovori moraju da obuhvate i temu Preševske doline i da na taj način budu rešena ne samo sporna pitanja koja se direktno tiču Kosova i Srbije, nego i pitanja recipročnog ponašanja prema manjinama”, dodao je Kamberi koji smatra “Da li će se to pitanje tretirati kao razmena, korekcija ili neki drugi termin, ili kroz poštovanje načela reciprociteta, ostavljamo Kosovu da to reši”, rekao je Kamberi.

On je rekao I da je PDD od početka pozdravljao  razgovore između Kosova i Srbije,” kao jedini moguću način za normalizaciju odnosa između dve države i jedini put koji vodi ka prosperitetu ne samo Kosova i Srbije, nego i celog Zapadnog Balkana”.

Od tih odnosa zavisi i stabilnost Balkana, smatra Kamberi.

“ To smatramo i zbog činjenice da smo razočarani dosadašnjim dijalogom sa Vladom Srbije u Beogradu, jer mi od 2001. imamo potpisana tri sporazuma sa Beogradom, od kojih ni jedan nije u potpunosti ostvaren”, dodao je Kamberi.

.

Na pitanje da li problem Albanaca iz Bujanovca , Preševa I Medvedje samo tako što bi ove tri opštine bile deo Kosova ili bi značajnim promenama u stavovima Beograda prema ovom području mogli ti problem da se rešavaju unutra Srbije, Kamberi je rekao “naš stav je oduvek bio, posebno od kako je Kontakt grupa izašla sa stavom da nema promena granica na Balkanu, da se traži reciprocitet između prava Albanaca Preševske doline sa pravima Srba na Kosovu”.

“ Međutim, kada je prošlog leta ideja o mogućim promenama granica postala atraktivna kod Albanaca kao jedan od mogućih vidova rešavanja ovih problema, i zbog činjenice da Beograd uporno odbija da ispuni ono što je potpisao tokom prošlih godina u sklopu tri sporazuma sa nama, to je jedna od mogućih opcija”.

Kamberi je dodao da “i na Kosovu ne postoji konsenzus po ovom pitanju”.

“Nije naše da mi nametnemo agendu Kosovu u ovim razgovorima, ali ono što ćemo mi uporno tražiti od Kosova je da na dnevnom redu bude i pitanje Preševske doline. Da li će se to pitanje tretirati kao razmena, korekcija ili neki drugi termin, ili kroz poštovanje načela reciprociteta, ostavljamo Kosovu da to reši”, rekao je Kamberi

Na konsatatciju da , kao organ Vlade Srbije koji bi trebalo da se intenzivno  na terenu bavi Bujanovcem, Preševom I Medvedjom još uvek postoji Kooordinaciono telo za ove tri opštine I pitanje da li ej zadovoljan njihovim angažmanom u Bujanovcu, Kamberi je odgovorio da, kao oština “ nemamo problema u komunikaciji sa Koordinacionim telom”.

“ Problem postoji što samo Koordinaciono telo nema komunikaciju sa Vladom koja ga je osnovala I nema više nema uticaj koji je imalo negde u periodu od 2002.-2005. godine. Od tada ono samo faktički postoji i nema politički značaj niti uticaj koji bi mogao da doprinese da se nešto promeni”, rekao je Kamberi I dodao “naš je interes da Koordinaciono telo bude funkcionalno, da ispunjava sve obaveze koje ima”.

“ Oni nisu uspeli da uspostave kontakte između predstavnika Albanaca i Vlade Republike Srbije, što pokazuje koji je uticaj Koordinacionog tela u samoj Vladi”, smatra Kamberi,

 Na pitanje da li je dijalog o sedam tačaka, oko kojih su se saglasile sve albnske stranke A Vlada Srbije ih prihvatlia pre pet-šest godina definitivno mrtav, Kamberi je rekao da “ako je sada nešto krupnije u planu da se rešava, odnosi i razgovori Kosova i Srbija i u okviru tih razgovora da se i pitanje Preševske doline sagleda, mislim da je prioritetno ovo pitanju u odnosu na taj dijalog”.

Na pitanje koji su ključni problem u ovom trenutku u Bujanovcu Kamberi je rekao da su to politički problem.

“ Ako postoji zajednica kao što je albanska i koja je većinska u Bujanovcu i Preševu, i sadržana je u poštovanju kolektivnih i individualnih prava, to su jedni opšti problemi koji nisu rešeni od 2001. godine kada je sačinjen plan i program Savezne i Republičke vlade za rešavanje krize u ovim opštinama”, rekaoje Kamberi koji ukazuje da “postoje i ekonomski problemi koji dodatno otežavaju našu situaciju, a na koje su takođe, po meni, uticale i odluke Vlade vezane za sporne privatizacije. ili je nešto sporno privatizovano ili je nešto što je trebalo da se privatizuje uništeno, pa nije privatizovano”.

On kao primer navodi Bujanovačku banju za koju kaže da “propada i radi pod minimalnim i otežavajućim uslovima, nikako da se nađe neko rešenje, a po meni, bi ta banja morala da bude okosnica ekonomskog razvoja Bujanovca”.

“ Jedan od problema koji mene tišti je to što se međunarodna zajednica na neki način povukla iz regiona, iako je faktički svesna da bez rešavanja ovih pitanja teško da Republika Srbija može krupnim koracima da ide ka Evropskoj uniji. Rešavanje problema kolektivnih prava manjina su jedan od preduslova jedne države da bude deo EU”, ukazao je Kamberi.

Zbog svih ovih problema mladi iz albanske, srpske I romske zajednice odlaze iz Bujanovca a Kamberi kaže da ponudi drugačiji izbor I ukazuje na problem nepriznavanja diploma mladim Albancima stečenih na Kosovu što, tvrdi “utiče direktno da mladi odlaze”.

“Ekonomski problemi su slični i kod Srba i Albanaca jer privatna privreda kod nas je slaba i ne može da ponese na plećima sve probleme koji postoje, a državno i poludržavno se drži u takvom statusu da utiče tako što ljudi ne mogu da nađu zaposlenje za sebe”, rekao je Kamberi.

U prilog ovome ide I poslednje zapošljavanje na naplatnim rampama kod Bujanovca na koje imaju primedbe I Srbi I Albanci.

“U izveštaju koji sam dobio od „Puteva Srbije“ kaže se da je 18 ljudi primljeno na naplatnoj rampi „Sever“. Bujanovac ima dve naplatne rampe, „Centar“ i „Sever“. Od tih primljenih 13 je sa prebivalištem u Bujanovcu, a pet je dovedeno iz Trgovišta”, kaže Kamberi koji smatra da “to pokazuje da su oni koji su odlučivali o tome odlučivali pre svega preko partijske pripadnosti. Jer,  dovesti ljude iz Trgovišta u Bujanovac na naplatnu rampu znači praviti državi dodatne troškove za njihova putovanja. Dakle, neracionalno se misli o razvoju Bujanovca i to je praktičan primer koji pokazuje odnos države prema jednoj opštini”, objašnjava Kamberi.

On je rekao I da će Partija za demokratsko delovanje , na čijem je čelu ,  ponuditi ostalim strankama da na predstojeće parlamentrane izbore za Skupštinu Srbije učestvuju za zajedničkom listom, što bi povećalo mogućnost sa Albanci dobiju dva ili tri poslanička mesta jer se, smatra “politička snaga jedne manjine pokazuje I preko broja poslanika”..

“ Što se Bujanovca tiče, bez obzira na sve političke tenzije koje postoje unutar pozicije i opozicije, mogu da kažem da su međuljudski odnosi korektni i da tako treba i da ostane, jer je upravo zbog tih korektnih odnosa Bujanovac mesto u kome je suživot moguć i u kojem  će, verujem, biti nastavljen”, rekao ej Kamberi.

On je dodao da su “državni organi propustili dosta prilika da na jedan ozbiljniji način razgovaraju sa Albancima, da sagledavaju naše realne potrebe i vitalne probleme koji postoje, na neki način su odbijali da nas prihvate kao partnere, uvek tražeći poslušnike među Albancima. Međutim, nikako da shvate da je vreme komunizma, odnosno poslušnih Albanaca ili kako je tada bilo uobičajeno da ih zovu “poštenih Albanaca”,  prošlo.” 

“Mi mamo naše političke stranke koje su samostalne, koje samostalno donose odluke i na taj način bi trebale da budu i tretirane”, dodao je Kamberi.

On “veruje” da će “ovi razgovori , koji će biti ponovo pokrenuti sa Kosovom , morati da daju rezultate i u pravu Albanaca. Na koji način će biti tretirani ne zavisi od nas, ali sigurno će od nas zavisiti da mi stalno pravimo pritisak i Prištini i međunarodnoj zajednici da Preševska dolina bude deo ovih razgovora”, zaklučio je Kamberi .

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o